08:57 27 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2813
    Pratite nas

    Dok nas ubeđuje da i dalje imamo evropsku perspektivu – šta god to zapravo značilo – Evropska unija upala je u još jednu krizu. Iznenada, premda možda ne i neočekivano, u sukob su ušli Ustavni sud Nemačke i Evropska centralna banka. Unapred je jasno – ovaj sukob ima potencijal da proizvede duboke posledice. Kako ekonomske, tako i političke.

    Budući istoričari možda će ovo označiti kao konačnu prekretnicu evropske istorije u pravcu dezintegracija, konstatuje ovim povodom „Fajnenšel tajms“. Evropska unija ulazi u ustavnu krizu, a sudije Ustavnog suda Nemačke „možda su otvorile Pandorinu kutiju“, upozorava portal „Blumberg“. A rezultat bi mogao da bude „kraj Evropske unije kakvu poznajemo“, strahuje Džordž Soroš, najpoznatiji svetski špekulant filantropijom.

    Napad na pravni poredak EU

    Ova katastrofična predviđanja izazvala je prošlonedeljna odluka Ustavnog suda Nemačke koju će „Fajnenšel tajms“, ne štedeći reči, opisati kao „pravnički projektil u srce Evropske unije“ i „napad na osnove ekonomije, integritet centralne banke, njenu nezavisnost, i na pravni poredak Evropske unije“. U najkraćem, sudije Ustavnog suda Nemačke osporile su pravo Evropskoj centralnoj banci da kupuje obveznice i ostalu aktivu zarad kvantitativnog olakšavanja – dat joj je rok od tri meseca da se opravda – i istovremeno su oborile raniju odluku Evropskog suda pravde koji je Evropskoj centralnoj banci bespogovorno odobrio sprovođenje ovog programa iz 2015. godine.

    Ono što deluje kao zamorna pravnička, birokratska i finansijska zavrzlama, kako sada stvari stoje, imaće vrlo konkretne konsekvence. Ponajbolje ih je sumirao Vofgang Šojble, siva eminencija nemačke politike i aktuelni predsednik Bundestaga, koji, kako prenosi „Blumberg“, „sad brine da će presuda ugroziti sam opstanak evrozone, a čitavoj Evropskoj uniji oduzeti njen pravni autoritet“.

    Jer, ukazaće ovim povodom i portal „Politiko“, „ako Nemačka ne mora da poštuje Evropski sud pravde, zašto bi to iko drugi morao?“.

    Mračna perspektiva

    Sve u svemu, zaključuje „Blumberg“ u svojoj mračnoj analizi – a nema analize novonastale situacije koja nije takva – „odluka Ustavnog suda Nemačke predstavlja užasnu vest za Evropsku uniju... I pre nego što su nemačke sudije počele da čitaju svoju presudu, njena dugoročna perspektiva već je bila loša. A sada je još i gora.“

    Šta je zapravo odlučio sud sa sedištem u Karlsrueu? Kako je obrazložio svoju presudu, i da li je ona opasnija po finansijski, ili po pravni poredak Evropske unije? I šta će sve ovo značiti za njenu budućnost?

    Znak evra
    © AFP 2020 / Daniel ROLAND
    Odluka Ustavnog suda Nemačke predstavlja užasnu vest za Evropsku uniju.

    Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar Branko Pavlović i diplomata Zoran Milivojević.

    Objašnjavajući šta je PSPP (Public Sector Purchase Programme) koga je svojom odlukom doveo u pitanje Ustavni sud Nemačke, Branko Pavlović objašnjava da je „Evropska centralna banka (ECB) uvela ovaj mehanizam zato što su posledice krize iz 2008. pretile da podignu nivo kamata već prezaduženih članica EU, što bi ih odvelo u večito dužničko ropstvo. Da bi se to izbeglo, ECB je kroz PSPP počela da, štampajući novac u vrednosti od oko 2.500 milijardi evra, kupuje državne obveznice i druge hartije od vrednosti, uz kamatne stope koje su niže od tržišnih. Da to nije učinjeno, posledice po čitav sistem bile bi nesagledive.“

    Ustavni sud Nemačke, napominje Pavlović, „nije osporio pravo ECB-a da vodi postupke u monetarnoj politici, ali joj je naložio da ispita uticaj ovolikog upumpavanja novca, koje traje već pet godina, na ukupnu ekonomsku sferu. I na to ima pravo, zato što je ovo pitanje ostalo u nadležnosti država-članica EU i nije u nadležnosti ECB-a.“

    „Katastrofična predviđanja mogućih posledica odluke nemačkog suda ni malo nisu preterana“, smatra Zoran Milivojević. „Štaviše, sada se otvaraju i suštinska pitanja o tome šta je to zapravo Evropska unija i koliki su deo svog suvereniteta na nju prenele njene članice. A ta su pitanja otvorena zato što se EU već nalazi u krizi, koja je sada i dodatno produbljena. Treba podsetiti da zbog nesuglasica među članicama još nije usvojen ni budžet EU, a čitav problem sada je i dodatno iskomplikovan ekonomskim posledicama virusa korona, zbog koga je čitav jug EU gurnut u duboki minus, tako da mu je ovaj mehanizam pomoći, koga nemački Ustavni sud osporava u skladu sa svojim nadležnostima, još i potrebniji nego što je bio.“

    Budućnost zone evra

    Imajući pak to u vidu, ne čudi zabrinutost za sudbinu evrozone koju izražava Volfgang Šojble, inače nekadašnji ministar finansija Nemačke, a na istom tragu i portal „Politiko“ upozorava da bi „povlačenje Bundesbanke iz PSPP-a“ – kao posledica odluke Ustavnog suda Nemačke pod čijom se jurisdikcijom nalazi nemačka centralna banka – „verovatno primoralo Evropsku centralnu banku da potpuno zaustavi ovaj program, što bi imalo nepojmljive posledice po evro“.

    „Onog trenutka kada bi tržištem prostrujala vest da se Bundesbanka povlači iz bilo kog programa Evropske centralne banke, evro bi izgubio svoju vrednost i pao na istorijski minimum. Evrozona, bez pomoći Bundesbanke, ne postoji,“ komentariše Branko Pavlović, i ukazuje da je problem utoliko dramatičniji što će „situacija izazvana virusom korona tek zahtevati ogromno upumpavanje novca, i to u mnogo većem obimu nego do sada. Imajući to u vidu, veliko je pitanje da li će moći da budu ispunjeni oni uslovi koje je postavio Ustavni sud Nemačke za ostanak Bundesbanke u ovim programima, kako u sadašnjim tako i u budućim, što i izaziva paniku kojoj sada prisustvujemo.“

    U svakom slučaju, Bundesbanka sad ima rok od tri meseca da dokaže da ECB svojim PSPP mehanizmom ne krši ograničenja koja je postavio Ustavni sud Nemačke, pri čemu treba imati u vidu i da se i sama Bundesbanka protivila ovom programu kada je on uveden 2015.

    Pravosudna secesija

    Presuda nemačkog ustavnog suda, kojom nije samo osporeno postupanje ECB-a već i ranija presuda Evropskog suda pravde, čitavu situaciju čini i još problematičnijom. Reč je o „aktu pravosudne secesije“, opisuje „Fajnenšel tajms“, i opisuje koliki je, zapravo, ulog u igri: „Evropska unija je integrisan pravni sistem, ili nije ništa.“

    © AP Photo / Matthias Schrader
    Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen zbog ove situacije najavljuje sprovođenje prekršajnog postupka protiv Nemačke. „Konačna reč o zakonima EU uvek se izriče u Luksemburgu.

    Međutim, napominje Zoran Milivojević, „odluku Evropskog suda pravde nemački Ustavni sud osporava zato što ona zadire u suvereno pravo Nemačke da vodi svoju ekonomsku politiku, dok je nadležnost evropskog suda sa sedištem u Luksemburgu ograničena na pravne tekovine same Evropske unije, koja nije otišla dalje od integrisanja monetarnih politika svojih članica“.

    Pa ipak, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen zbog ove situacije najavljuje sprovođenje prekršajnog postupka protiv Nemačke. „Konačna reč o zakonima EU uvek se izriče u Luksemburgu. I nigde više,“ kazala je.

    Međutim, ukazuje portal „Blumberg“, „ona bi morala da bude svesna da bi postupak Evropske unije protiv njene najveće i najmoćnije države trajao beskrajno, i da bi taj postupak svejedno imao male šanse za uspeh“.

    „Ursula fon der Lejen sad pokušava da dokaže da su ona i njena Evropska komisija vlast u Evropskoj uniji, ali oni to nisu, i ne mogu da budu. I u ovoj situaciji su nemoćni, zato što moć odlučivanja imaju same članice EU, a ne Evropska komisija,“ naglašava Milivojević.

    Upravo je to argumentacija koju iznosi i glavni nemački sudija u ovom slučaju, Peter Huber, koji u intervjuu za „Franfurter algemajne cajtung“ kaže da će se, „sve dok ne budemo živeli u Evropi kao državi“, „svakom zemljom upravljati u skladu sa njenim sopstvenim ustavom“, i pritom otvoreno upozorava da bi „postupak protiv Nemačke izazvao ozbiljnu eskalaciju i ustavni konflikt koji bi bio teško rešiv“, i „dugoročno bi oslabio ili ugrozio EU“.

    A s obzirom na ovlašćenja i reputaciju koju ima sud sa sedištem u Karlsrueu, uveren je Branko Pavlović, „ne postoji ni teoretska šansa da će odluka Ustavnog suda Nemačke moći da bude ignorisana. S druge strane, nemačka kancelarka Angela Merkel je sasvim sigurno svesna i da bi, izostankom pomoći, došlo do potpunog raspada, i zato će ona verovatno pokušati da kroz druge postojeće mehanizme zadovolji deo potreba za to novcem. Ali to neće biti dovoljno za saniranje krize.“

    I zato, zaključuje Zoran Milivojević, „evrozona jeste ugrožena, a i čitava Evropska unija nalazi se u ozbiljnom preispitivanju u pogledu svog daljeg funkcionisanja. A pritom je taj proces i dodatno iskomplikovan zato što su unutrašnji odnosi u uniji pokvareni nakon što se pokazalo da u njoj nema unutrašnjeg poverenja, solidarnosti i jednakosti.“

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Nikola Vrzić, Novi sputnjik poredak
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga