19:06 27 Maj 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2545
    Pratite nas

    Septembar je novi termin koji je specijalni izaslanik Bele kuće za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel, navodno, najavio za postizanje sporazuma. Ovo nije prvi put da čujemo „konačan“ termin za rešavanje problema Beograda i Prištine u poslednjih desetak godina. Gotovo da se svakog septembra najavljuje priznanje Kosova od Srbije. Samo što nije...

    Za Stefana Surlića sa Fakulteta političkih nauka postoje dva razloga zbog čega se insistira na „veštačkim rokovima“ za postizanje sporazuma između Beograd i Prištine.

    „Jedan je u skladu sa agendama velikih sila i interesima pojedinih velikih zemalja koje su zainteresovane da se pitanje Kosova finalno reši. Iz tog razloga oni te ’finalne‘ rokove prilagođavaju nekim svojim unutarpolitičkim razlozima. Ako govorimo konkretno o ovom poslednjem roku do septembra, cilj je da se taj sporazum postigne u jeku kampanje za predsedničke izbore u Americi, odnosno, da Tramp to predstavi kao ’jednu u nizu‘ svojih diplomatskih pobeda“, objašnjava Surlić. 

    Svakog septembra najava da će Srbija priznati Kosovo

    On podseća da je i ranije bilo veštačkih rokova, pogotovu u Briselskom dijalogu, kada se govorilo o roku za primenu ZSO, kao i za postizanje finalnog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ali to se nikada nije desilo.

    „Razlog tome je što se više gledalo šta odgovara silama koje su zainteresovane za taj sporazum, nego samim stranama koje učestvuju u dijalogu i na koje će se taj sporazum odnositi. Drugi razlog je taj što se proglašenje nezavisnosti Kosova tumačilo kao događaj koji će vremenom proizvesti legitimitet, pa će ta nezavisnost biti prihvaćena od većine članica Ujedinjenih nacija. Tako da će Srbiji na kraju preostati da samo prihvati to kao činjenicu“, kaže Surlić.

    Mislili su da ćemo prihvatiti nezavisnost

    Ono na šta se nije računalo, jeste to da Beograd neće to tek tako pustiti, što je dovelo do velike promene u međunarodnim krugovima, dodaje on.

    „Naprosto, došlo je do spoznaje da bez saglasnosti Srbije finalni sporazum nije moguć niti je moguće obezbeđivanje finalnog statusa Kosova. I zato se nameću veštački rokovi i pokušava se izvršiti pritisak, ne toliko prema Prištini koliko prema Beogradu, kako bi se dala saglasnost za taj finalni sporazum koji bi u interesu velikih sila podrazumevao priznanje Kosova“, dodaje Surlić.

    Dragomir Anđelković, politički analitičar, ima sličan stav kao i naš prethodni sagovornik, s tim što dodaje još jedan razlog.

    Nigde ne žurimo

    „Ne treba da se obaziremo na rokove, jer je prošlo vreme kada je Zapad mogao da nam nanese zlo. Zapad je danas dovoljno podeljen da mi više ne možemo da se nađemo u situaciji kao devedesetih, pod sankcijama ili izolacijom. Trebalo bi da težimo što boljim odnosima sa Trampovom Amerikom, jer je ona šansa da izmenimo svoj odnos prema delu Zapada, ali ne treba da zbog američkih izbora žrtvujemo svoje interese“, navodi on.

    Anđelković ističe da nije problem u tome što zapadni centri nemaju spremne raznorazne potencijalne sporazume, već što ti sporazumi ne idu nama u korist, odnosno, kose se sa našim viđenjem stvari na ceo taj proces. 

    Tagovi:
    Priština, Beograd, sporazum, rok, Ričard Grenel, Kosovo
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga