06:26 20 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    21149
    Pratite nas

    Pod maskom brige za energetsku bezbednost Evrope, SAD planiraju da podrže zemlje članice Inicijative tri mora kako bi realizovali zajednički cilj, koji se tiče smanjenja zavisnosti Evrope od ruskog gasa i kako bi progurali na evropsko tržište američki gas.

    Eksperti objašnjavaju da Vašington pokazuje interesovanje za Inicijativu tri mora samo iz ličnih interesa, jer SAD pokušavaju da primoraju evropske zemlje da izgrade novi sistem za transport gasa i proguraju svoj znatno skuplji gas.

    „Trenutno se industrija škriljaca suočava sa velikim problemima u poređenju sa isporukama gasa kroz cevovode. Tendencije su takve da američki tečni prirodni gas ima konkurenciju u ovom sektoru proizvodnje, jer pored ruskih proizvođača, tečni prirodni gas (LNG) se sada proizvodi i u Australiji i u Kataru. Postoji velika konkurencija kada je reč o tečnom prirodnom gasu i zato ne treba misliti da će američki gas biti preterano tražen u Evropi. On će postojati kao svojevrsni dodatak gasu koji ide kroz cevovode, ali ne bih govorio o nikakvoj opštoj ulozi ili trendu“, kaže za Sputnjik Aleksandar Pasečnik, ruski ekspert za energetiku.

    Analitička služba američkog Kongresa pripremila je izveštaj o Inicijativi tri mora, u kome analitičari skreću pažnju na mogućnost proširenja saradnje sa učesnicima tog projekta. U izveštaju, u koji je ruski kanal RT imao uvid, ističe se da ciljevi Inicijative tri mora zadovoljavaju brojne široke ciljeve SAD na polju bezbednosti i ekonomije...

    U izveštaju se naglašava da u poslednjih nekoliko godina neki članovi Kongresa pokazuju sve veće interesovanje za energetsku bezbednost Evrope i da streme ka smanjenju njene energetske zavisnosti od Rusije, kao i na izvozu američkog tečnog prirodnog gasa.

    „Debata o podršci Inicijativi tri mora je više pokušaj, nego stvarni korak. Možete da diskutujete o bilo čemu, ali uslovi na tržištu su takvi da je LNG sada vrlo jeftin, kao i gas na spot tržištu. ’Gasprom“ je fleksibilan u svojim pristupima, ali svejedno, gasovodne strategije uvek pobede“, ističe Pasečnik.

    Ruski gas nema alternativu

    Inicijativa tri mora politička je platforma zemalja članica EU sa prostora između Baltika, Jadrana i Crnog mora. Poljska i Hrvatska su 2015. godine osnovale ovaj savez koji čini 12 zemalja: Bugarska, Hrvatska, Češka, Estonija, Mađarska, Latvija, Litva, Poljska, Rumunjska, Slovačka i Slovenija. Cilj je veća saradnja, posebno u oblasti infrastrukture, energetike i bezbednosti. Te zemlje žele da budu manje zavisne od Rusije kada je reč o snabdevanju energentima i da jačaju saradnju sa SAD.

    Analitičari američkog Kongresa u svom izveštaju navode da bi članovi Kongresa mogli da budu zainteresovani za finansiranje Inicijative tri mora. U tom kontekstu, analitičari navode izjavu američkog državnog sekretara Majka Pompea o spremnosti SAD da ulože u projekat milijardu dolara.

    Pojedini eksperti smatraju da je interesovanje Vašingtona  za Inicijativu tri mora povezano sa ličnim komercijalnim interesima i da je smisao američkog učešća u ovom programu stvaranje neke vrste infrastrukture koja će omogućiti isporuku američkog gasa u dubinu evropskog kontinenta. To je sistem interkonektora, gasovoda u zemljama Centralne i Istočne Evrope, pre svega iz Poljske i južnih zemalja.

    Ruski eksperti podsećaju da u Evropi već postoje terminali za tečni prirodni gas, koji mogu da regasifikuju više od 220 milijardi kubnih metara, ali da oni nisu iskorišćeni u potpunosti. Čak i prošle godine, kada se nabavka tečnog gasa gotovo udvostručila terminali su u najboljem slučaju bili 50 odsto puni.

    Aleksandar Pasečnik, šef analitičke uprave ruskog Fonda za energetsku bezbednost, smatra da se ovde ne radi o komercijalnim interesima, nego o „propagandi“.

    „Neke zemlje će dobiti dodatni novac prilikom zaključivanja ugovora za LNG. Ali, to je privremena infuzija. Amerikanci često sponzorišu kupovinu svojih proizvoda, podržavaju i sopstvene projekte iz škriljaca koji su orijentisani na evropsko tržište. Uslovno rečeno, podsticajne intervencije sastoje se u tome što Amerikanci daju evropskim zemljama novac za kupovinu njihovog tečnog prirodnog gasa. Ali, tako ne možete gradite posao. Između ostalog, to više nije posao, to je subvencija zbog političkih i geopolitičkih težnji“, objašnjava ekspert.

    „Severni tok“ ide svojim tokom

    Analitička služba američkog Kongresa takođe pominje nove ruske gasne projekte „Severni tok 2“ i „Turski tok“, kojima će se povećati obim isporuka prirodnog gasa u Evropu. Vašington i zemlje Inicijative tri mora zapravo zabrinjava ruska energetska dominacija u regionu.

    Pasečnik podseća da postoje pokušaji uplitanja u ruske energetske projekte i podseća na slučaj nametanja sankcija kompanijama koje rade na izgradnji „Severnog toka 2“.

    „Sada ovaj projekat realizujemo čak i u uslovima sankcionih mera, zbog čega su rokovi za završetak projekta malo pomereni, ali to sada nije toliko važno – odlaganje rokova bilo bi kritično da nema ukrajinskog tranzita, ali je on sačuvan. Stoga, puštanje u rad ’Severnog toka 2‘ u prvom kvartalu 2021. godine nije kritični scenario... Rusija će završiti taj projekat. Odbijamo sve napade sa uspehom“, kaže ekspert.

    Trenutno se u okviru Inicijative tri mora realizuje projekat gasovoda (Baltic Pipe) koji bi u Poljsku po dnu Baktičkog mora dovodio gas iz Norveške. Očekuje se da će ovaj gasovod proraditi do 2022. godine i da će zameniti deo isporuka iz Rusije. Međutim, ruski eksperti ističu da je poljski projekat čisto politički, jer ima za cilj da pokaže da je Poljska nezavisna od Rusije i smatraju da taj projekat nije u stanju da ima ozbiljan uticaj na evropsko energetsko tržište.

    Tagovi:
    Rusija, inicijativa tri mora, severni tok, gasovod
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga