02:04 26 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 676
    Pratite nas

    Posle ukidanja vanrednog stanja zbog koronavirusa tržište nekretnina je ponovo oživelo, a najviše je, sasvim razumljivo, skočila potražnja za kućom i okućnicom u blizini Beograda. 

    Tržište nekretnina koje je pre mesec ipo dana takoreći bilo na respiratoru, već diše punim plućima. Dva meseca agencije koje se time bave ništa nisu radile, ne samo zato što su ljudi imali druge prioritete, nego i zato što to nije bilo moguće.

    Ukidanje vanrednog stanja je omogućilo da ljudi funkcionišu, da mogu da odu i pogledaju stan koji ih zanima, banke su prestale da rade skraćeno, notari su se vratili na redovan režim rada, samo se još čeka katastar, kaže Kaća Lazarević, vlasnica istoimene agencije.
    Tržište nektretnina je, kako napominje, potpuno oživelo i cena kvadrata je takoreći ista kao i pre pandemije iako je bila pala, posebno kod zakupa stanova i poslovnog prostora.

    Ljudi prodaju stanove za kuću sa dvorištem

    Ipak nije sve isto kao što je bilo pre pojave virusa Kovid 19.

    „Građani gledaju, ako mogu, da stan prodaju i da kupe nešto van Beograda, kuću sa dvorištem. To su ljudi sa malom decom, starim roditeljima ili kućnim ljubimcima. S druge strane, ponuda takvih kuća je veoma dobra jer to ranije nikog nije interesovalo“, priča nam Lazarevićeva koja se više od 30 godina bavi konsultantskim uslugama iz oblasti nekretnina.

    Nije to doduše potražnja baš kao u Njujorku gde je poslednjih nedelja drastično skočila tražnja nekretnina na periferiji, što udaljenijih od gradske gužve i komšija, koje poseduju bazen i i veliki prostor za kancelariju.

    Pogled kroz prozor na ozelenelo dvorište.
    © CC0 / Unsplash
    Pandemija koronavirusa učinila je da je na tržištu nekretnina najtraženija nevelika kuća sa okućnicom.

    Ona podseća da je prethodna generacija naših sugrađana dobrim delom gradila vikendice u okolini Beograda, za koje su njihovi naslednici uglavnom bili nezainteresovani. Ponuda dakle postoji i ljudi žele da ih kupe, kaže ona, ali i dodaje da za njih ne žele da daju više od 50.000 evra, maksimum 60.000.
    Traže da to budu lokacije bliže Beogradu, kakve su Fruška Gora, Kosmaj, Avala, a traženi su i prazni placevi.

    Niko ne zakera, lakše se dogovaraju nego pre

    Kada su u pitanju stanovi, 90 odsto klijenata u Beogradu kupuju one koji koštaju između 50.000 do 100.000 evra, ređe i 150.000.
    Novina je, kaže naša sagovornica, i to što se ljudi sada lakše dogovaraju nego što je to bio slučaj ranije.

    „Kooperativniji su u svakom pogledu i kupci i prodavci. Kupci zato što bi da kupe makar malo  jeftinije, a prodavci iz straha da ne dočekaju jesen i da onda padne cena. Novogradnja nije spremna na bilo kakvu korekciju, za sada su tu najstabilnije cene. Da li će tako i ostati to ne znamo dok ne vidimo kakve će posledice ova kriza imati, a sigurno će imati“, nedvosmislena je Lazarevićeva.

    Banke su, kako napominje, sve vreme davale stambene kredite. Neke su samo povećale učešće zbog sopstvene sigurnosti, jer se ne zna šta će biti na jesen, hoće li biti drugog talasa pandemije i hoće li ljudi opet gubiti posao.

    Ljudi štede, najveći udar na zakup lokala

    Kuća, stan
    © CC0 / piksabej
    Cena kvadrata je vraćena na nivo pre uvođenja vanrednog stanja zbog koronavirusa i 90 odsto klijenata u Beogradu kupuju one koji koštaju između 50.000 do 100.000 evra. Zakup stana i poslovnog prostora je, međutim, doživeo najveći udar i još se nije oporavio.

    Ona ukazuje na to da se na stanje pre pandemije još nije vratio zakup stanova i poslovnog prostora. Vraća se, ali, kako kaže, ne tako brzo kao što se vratila prodaja nekretnina.

    „Zakup je doživeo najveći udar i ljudi su se iz straha, odnosno zbog  sigurnosti premestili u manje i jeftinije poslovne prostore i jako puno njih koji mogu da rade od kuće je otkazalo zakup poslovnog prostora. Zato  traže zakup kuća u okolini Beograda, gde mogu da drže svoje kancelarije“, kaže stručnjak za posredovanje u prometu i zakupu nepokretnosti.

    Isto se, kako ističe, dešavalo sa zakupom stanova gde su cene išle naniže zbog nemogućnosti plaćanja zakupaca i njihovog napuštanja stanova.
    Posebna priča su, kaže sagovornica Sputnjika, lokali koji su u katasrofalnom stanju. Njihovi vlasnici se hvataju za glavu jer ne mogu da prodaju robu koja bi im donela dve-tri hiljade evra koliko im treba da plate zakup, režije i dva radnika. Ni kafići ne rade kao ranije, a pogotovo su kritični oni lokali koji prodaju skupu robu. Posebno je, kako kaže, teško u tržnim centrima gde zakupcima lokala preti otkaz zbog klauzula koje teško da mogu da ispune.
    Sada se dobro vodi računa o tome na šta se troše pare, a to su ponajmanje skupi odevni predmeti, obuća, pokućstvo.
    Ljudi, jednostavno, štede iako to možda tako ne izgleda. I oni koji imaju, čuvaju za 'ne daj Bože', jer svaka najava mogućeg ponovnog uvođenja vanrednih mera ljude onespokojava“, kaže Lazarevićeva za Sputnjik.

    Tagovi:
    prodaja, zakup, kuća, stan, tržište, nekretnine
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga