03:43 30 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 623
    Pratite nas

    Naizgled bezazleni telefonski razgovor između bošnjačkog člana Predsedništva BiH Šefika Džaferovića i prištinskog premijera Aljbina Kurtija znak je da Sarajevo i Priština kuju planove za snažnije akcije protiv Srba i Republike Srpske – smatra analitičar Anđelko Kozomara.

    Već duže vreme bošnjačkim političarima iz Bosne i Hercegovine, Kosovo i Metohija nisu bili u fokusu. Međutim, 22. maja, predsedavajući Predsedništva BiH Šefik Džaferović razgovarao je telefonom sa odlazećim premijerom takozvanog Kosova Aljbinom Kurtijem.

    Osim kurtoaznih izliva zahvalnosti na ukidanju taksi od 100 odsto, koje je Priština uvela Bosni i Hercegovini, kada i Srbiji, pre godinu i po dana, Kurti i Džaferović dotakli su se i teme razmene teritorija između Srbije i Kosova. Njih dvojica su, kako stoji u saopštenju, konstatovali su da je razmena teritorije između Kosova i Srbije rizična, a da je „politika koja nije imala uspeha tokom rata devedesetih“ najveća pretnja sa kojima se suočavaju dve zemlje.

    Sarajevo i Prištini „na vezi“ 

    Bošnjački političari za pitanjem nezavisnosti Kosova i Metohije posezali su s vrmena na vreme - 2017. je, na primer tadašnji predstavnik Bošnjaka u Predsedništvu BiH Bakir Izetbegović izražavao nadu da će njegova zemlja priznati nezavisnost Kosova. Slično je činio i bivši predsednik Saveta ministara BiH Denis Zvizdić dve godine kasnije. Priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije prestalo je da bude tema u Sarajevu pošto je Milorad Dodik pitanje referenduma o statusu Republike Srpske vezao za odluku o priznanju kosovske nezavisnosti.

    Sada, bošnjački političari kao da ponovo iz rukava izvlače ovu temu. 

    Anđelko Kozomara, politički analitičar iz Banjaluke smatra da je razgovor između Džaferovića i Kurtija jedno od sredstava bošnjačke političke elite za pritisak, kako na Srbe u Srbiji, tako i na Srbe u Republici Srpskoj.

    „Bošnjački političari ne odustaju od projekta potpune dominacije Bosnom i Hercegovinom i ne kriju da smatraju da je BiH od raspada Jugoslavije bošnjačka država i da je to što je Republika Srpska dobila međunarodni legitimitet kao entitet sa elementima države privremenog karaktera. Ovim, naizgled bezazlenim razgovorom sa Kurtijem šalju zapravo snažnu poruku da možemo očekivati naredne akcije bošnjačkog političkog rukovodstva“, smatra Kozomara.

    „Natezanje konopca“ između Srba i Bošnjaka

    Kozomara podseća da su bošnjački političari nekoliko puta pozivali da zvanično Sarajevo prizna nezavisnost Kosova, kao i da su prošle godine pozvali Hašima Tačija na skup u Sarajevu. Tači tada nije došao jer je srpski član Predsedništva BiH stavio veto na tu odluku.

    „Oni neće ni trenutka mirovati. Period između dva telefonska razgovora samo je na oko primirje. Oni kuju nove planove i jako su opasni što se toga tiče. Međutim, po sadašnjim zakonima BiH oni ne mogu da priznaju Kosovo bez saglasnosti srpskog člana Predsedništva. Dok je Dodik tu od toga nema ništa, a verovatno, ni bilo ko od Srba ne bi pristao na priznanje Kosova. Dakle, predstoji nam diplomatsko natezanje konopca između Bošnjaka i Srba u narednom periodu“, kaže Kozomara.

    Prema rečima predstavnika srpskog naroda u Predsedništvu BiH Milorada Dodika, nedopustivo je da se kapacitet ove institucije koristi za privatne razgovore, posebno sa ljudima koji predstavljaju samoproglašene zemlje i zemlje koje BiH nije priznala.

    Mešanje u pitanja Srbije

    Sve što je saopšteno, a odnosi se na stavove bošnjačkog člana Predsedništva, njegov je privatni stav, a ne stav Predsedništva BiH“, istakao je Dodik.

    Dodik je podsetio da BiH nije priznala samoproglašeno Kosovo, niti će to uraditi dok je Republike Srpske. Razgovor između Džaferovića i Kurtija, prema njegovim rečima svedoči o neodrživosti BiH, jer se, kako je istakao, na ovaj način privatizuju institucije.

    A ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin je, komentarišući Kurtijev i Džaferovićev razgovor rekao da Džaferović treba da bude zahvalan Aleksandru Vučiću na tome što poštuje teritorijalni integritet i suverenitet BiH, a ne da, umesto toga, razgovara sa lažnim premijerima i da se meša u unutrašnja pitanja Srbije.

    Tagovi:
    Šefik Džaferović, priznanje nezavisnosti Kosova, KiM, Bosna i Hercegovina, Bakir Izetbegović
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga