06:12 25 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    616182
    Pratite nas

    Iznenadni „vikend zahtev“ iz Nemačke i Francuske za momentalni nastavak dijaloga između Kosova i Srbije, pod vođstvom Evropske unije, euforično je dočekan u Prištini, jer za razliku od američkog, nudi vreme za rešenje. Evropa ne želi da joj se i na Kosovu desi Dejton, gde je bila samo pasivan posmatrač.

    Za Beograd ovo može da bude „sendvič pozicija“, jer ima više elementa sa kojima mora da se suoči. Pre svega, u toku je bitka EU i Amerike za primat u vođenju kosovskog procesa. U tom ključu trebalo bi čitati i pismo Pariza i Berlina kojim se traži nastavak dijaloga Beograda i Prištine, dok je i Vašington u diplomatskoj ofanzivi da što pre okonča proces.

    Evropa ne želi da na Kosovu bude posmatrač kao u Dejtonu

    Dr Bojan Milisavljević, profesor međunarodnog prava i međunarodnih odnosa na Pravnom fakultetu u Beogradu, podseća da su pregovori svojevremno bili na EU i da je posledica zaključenje Briselskog sporazuma. On ne spori da je EU na neko vreme utihnula po ovom pitanju, što je Amerika iskoristila da se aktivira i uključi u dijalog.

    „Ako znamo kakvo je tradicionalno mišljenje Amerike po pitanju Kosova, mislim da nama i nije u interesu da oni preuzmu primat u vođenju pregovora. Jer, gledajući unazad, Amerika je uvek bila na strani Prištine“, podseća on.

    Ovo što se sada dešava, to jest, aktiviranje Berlina i Pariza, kao vodećih članica EU, njihov je pokušaj da proces vrate u svoje igralište.

    „Važno je Evropljanima da na neki način pokažu da su i dalje zainteresovani da imaju glavnu reč u dijalogu i ako to posmatramo kroz naše interese, mislim da to i nije loše za nas. Jer, sa EU dobijamo aktere koji neće biti pristrasni i samo uz jednu stranu, nego će možda pokušati da izbalansiraju stavove, iako se pokazalo da je EU bila nemoćna u proteklom periodu“, navodi naš sagovornik.

    Priština bi prvo da zbije redove

    Razlog zbog čega se u Prištini naprasno raduju evropskom posredovanju, kako objašnjavaju naši sagovornici, nije činjenica da se odriču Amerike, već u razlici u brzini koja se najavljuje za finiš tih pregovora.

    Amerika želi brzo rešenje, dok su Nemačka i Fracuska, iako traže brz dijalog, skloniji sporijoj varijanti za donošenje rešenja i ne ispostavljaju rokove. A to Prištini odgovara u ovom trenutku zbog specifične političke krize i nesuglasica između albanskih lidera po ovom pitanju. Dakle, potrebno im je da prvo zbiju redove pre nego što se uđe u završnicu dijaloga.

    Dr Slobodan Zečević, profesor internacionalnog prava na Evropskom univerzitetu, podseća da je jedna od obaveza Beograda u pristupnim pregovorima sa EU upravo rešenje kosovskog pitanja, pod okriljem EU. Po njegovim rečima, ne radi se o preuzimanju prevlasti, već o činjenici da se Evropa trudi da ne bude marginalizovana.

    „Dakle, da ne bude izuzeta iz rešenja koje bi eventualno mogli Amerikanci da donesu. To se, da podsetim, desilo tokom postizanja Dejtonskog sporazuma, gde je Amerika donela rešenje, a Evropa je sve vreme bila samo posmatrač“, napominje dr Zečević.

    Poslednja reč u SB UN

    Poslednjim nastupom Berlin i Pariz žele da kažu da neće biti samo posmatrači, jer imaju svog posrednika za dijalog Miroslava Lajčaka, koji je iskusan i dobro poznaje tematiku na Balkanu.

    „Nemačka je rigidna, neće da menja granice, ali EU nije samo Nemačka. Evropa je tu da formalno pruži dobru uslugu, da služi kao posrednik između Beograda i Prištine, da bi se postigao pravno obavezujući sporazum između Beograda i Prištine“, kaže on.

    Naš sagovornik kaže da bi i poptuno normalno bilo da Evropa rešava ovaj problem, jer je na njenom tlu, ali činjenica je da mi u ovom trenutku faktički imamo dve pregovaračke strane —
    Ameriku i EU, kao i različita potencijalna rešenja. Jedno što je po nas dobro, jeste da svako rešenje mora da prođe kroz Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, to jest, ništa ne može da prođe bez Rusije i Kine.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga