22:03 06 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 459
    Pratite nas

    Pandemija koronavirusa samo je dodala gas na najveću krizu u američkoj i evropskoj automobilskoj industriji koje nisu na vreme shvatile ono što Kina jeste – da je budućnost u električnim automobilima.

    Francuski predsednik Emanuel Makron predstavio je "istorijski plan" vredan više od osam milijardi evra za pomoć domaćoj automobilskoj industriji, pogođenoj krizom izazvanom korona virusom.

    "Cilj je da Francusku učinimo prvom državom koja proizvodi čista vozila u Evropi, čime bi se u pet godina proizvodnja povećala na više od milion električnih i hibridnih vozila", rekao je Makron, objasnivši da se radi se o planu odbrane radnih mesta i nezavisnosti automobilske industrije.

    Rešenje za autoindustriju na Dalekom istoku  

    Tako se, tačno tri godine pošto je stupio na dužnost predsednika, Makron, koji je tada posegnuo za dekretom i uz velike proteste, na štetu radnika, potpisao izmene zakona o radu koji čak ni parlament nije usvojio, sada našao u ulozi branitelja radnih mesta i zaštitnika radnika u automobilskoj industriji.

    Država je „Renou“ obećala zajam od pet milijardi evra, ali pod uslovom da da garancije za budućnost zaposlenih, o čemu za koji dan treba da otpočnu pregovori.

    „Reno“ i „Jandeks“ se udružuju, kako bi parirali „Guglu“ u automobilskoj industriji
    © Sputnik / ALEXEÏ KOUDENKO
    Francuski predsednik Emanuel Makron predstavio je "istorijski plan" vredan više od osam milijardi evra za pomoć domaćoj automobilskoj industriji.

    Pomoć od države „nakon devastirajućij posledica koronavirusa“ je zatražila i nemačka auto-industrija, ponos i dika najjače evropske privrede, a u Udruženju evropskih proizvođača automobila (ACEA) kažu da ovakva kriza u autoindustriji nije viđena od 1945. godine. Naglasili su da očekuju hitnu reakciju Europske unije, kako se nekih proizvođača ne bismo samo sećali.

    Evropska komisija je pre nekoliko dana razmatrala paket pomoći od čak 100 milijardi evra za čitavu automobilsku industriju, od čega bi se 20 milijardi evra odnosilo na subvencionisanje kupovine električnih automobila, dok bi od 40 do 60 milijardi evra bio stvoren fond koji bi trebalo da pomogne dalji razvoj te tehnologije.

    U celom automobilskom sektoru radi oko 13.8 miliona građana, što je 6,1 posto svih zaposlenih u EU i on generiše trgovinski suficit EU od 84,4 milijarde evra. Ta industrija zaslužna je za sedam posto BDP-a EU.

    Poznati nemački analitičar koji prati kretanja u automobilskoj industriji, profesor na univerzitetu u Sen Galenu, Ferdinand Dudenhofer pribojava se da bi ta industrija u Nemačkoj mogla da otpusti čak 100 hiljada stalno zaposlenih radnika od ukupno 830.000, uključujući tu i snabdevačke kompanije. I to, kako kaže Dudenhofer, u najboljem slučaju. Prognoze su da će u celoj auto-industriji u svetu, kako u proizvodnji, tako i prodaji, bez posla ostati čak oko pet miliona radnika, najviše u Evropi.

    Pad prodaje

    Bonitetska kuća Mudis očekuje pad prodaje u svetu od 20 odsto u 2020. godini, od toga u Evropi 30, a u SAD od 25 odsto. Kineska auto-industrija bi trebalo da prođe bolje, i tu se predviđa pad prodaje od 10 odsto.

    Fabrika Folksvagena
    © AP Photo / Michael Sohn
    Ove godine se očekuje pad prodaje automobila od 20 odsto, najveći u Evrop - 30 procenata.

    Dudenhofer  smatra da će biti teško da se oživi tražnja u Evropi nakon ovakve krize, podsećajući da je posle one iz 2008. godine automobilskoj industriji u Americi trebalo gotovo 10 godina da se oporavi.

    Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija ukazuje na to da se auto-industrija već neko vreme i pre pandemije suočava sa problemima.

    „Ova kriza sa pandemijom koronavirusa u suštini je samo nešto malo zategla situaciju u već postojećoj krizi u automobilskoj industriji koja je vidna već nekoliko godina i u drugoj polovini 2019. je imala teške posledice na najrazvijenije zapadne zemlje, Ameriku i naročito u Evropi, gde su najviše pogođene Nemačka i Francuska“, ističe Bušatlija za Sputnjik.

    „Električni“ udar na autoindustriju

    On kaže da su problemi u suštini počeli sa pojavom automobila na električni pogon i razmimoilaženja sa Kinom gde se oni najbrže šire za razliku od Amerike i Evrope koje se još drže klasičnog motora sa unutrašnjim sagorevanjem ili u najboljem slučaju hibrida.

    Taj različit pogled na razvoj auto-industrije je, kako ocenjuje, i pre pandemije dosta oštetio američku i evropsku automobilsku industriju.

    On nema dilemu da je električni automobil, koji sada zajedno sa hibridima zauzima oko 17 odsto globalnog tržišta, u čemu je Kina prvak sveta, budućnost.

    Makron je obećao osam milijardi evra i dobar deo tih para će sigurno ići na sanaciju postojeće industrije da bi ona mogla da ozdravi do mere da može da pređe na drugu tehnologiju. I to će se, verovatno, desiti sa tih 100 milijardi evra o kojima priča EU, o čemu, međutim, još nema nikakvog konačnog dogovora. Sumnjam da će brzo stići Kinu, odnosno, Daleki istok koji praktično isto ekonomski diše kao i Kina“, kaže sagovornik Sputnjika, ukazujući na Južnu Koreju i Japan.

    Kina odmakla

    Električni automobil
    © CC BY 2.0 / Eneas De Troya / Autos Eléctricos
    Osvojivši tehnologiju, Kina je najdalje odmakla i prva je u svetu po proizvodnji električnih automobila koji predstavljaju budućnost auto-industrije

    On napominje da Kina već ima najveću proizvodnju električnih automobila i to raznih, od vrlo jeftinih, malih, do velikih, vrlo luksuznih  i skupih. Podseća i da je Ilon Mask, vlasnik električnog automobila „Tesla“  napravio fabriku u Kini koja će proizvoditi oko pola miliona električnih automobila godišnje koji će zbog jeftinije tamošnje proizvodnje biti i znatno jeftiniji nego što su sada u Americi pa tako i konkurentniji na svetskom tržištu.

    Bušatlija zato smatra da bi bilo normalno očekivati da Evropa investira u proizvodnju električnih automobila u saradnji sa Dalekim istokom koji je već razvio tehnologiju.

    „Kina je nedavno izrazila želju da otvori nekoliko fabrika koje bi proizvodile električne automobile u Evropi. Najverovatnije da će tim putem i ići, pregovarajući sa već postojećom industrijom da se šire u toj oblasti. Ne znam kako će reagovati EU sve dok Amerika svojim političkim pritiscima onemogućava Evropu da slobodno radi sa Kinom“,  zaključuje Bušatlija.

    Tagovi:
    električni automobil, koronavirus, kriza, potražnja, automobilska industrija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga