02:08 06 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 375
    Pratite nas

    Od prvog juna Venecuelanci su izgubili privilegiju da sebe nazivaju zemljom sa najjeftinijim benzinom na svetu. Predsednik Nikolas Maduro najavio je da će od ponedeljka cene nafte porasti mnogostruko.

    Međutim, kad nulu pomnožimo makar i na trilion, rezultat je opet — ništa. U ovom konkretnom slučaju stara cena porasla je na do 5.000 bolivara, to jest — više od 83 miliona puta i opet se za jedan dolar može kupiti oko 40 litara benzina.

    Po ovoj beneficiranoj ceni benzin će ipak moći da dobiju samo oni koji poseduju specijalne kartice (domovinske karte) i ne više od 120 litara mesečno. Ostali će benzin moći da kupe po ceni od pola dolara za litar na privatnim pumpama. Objavljen je spisak od 200 privatnih pumpi koje imaju pravo da same uvezu benzin. Postoji bojazan da će ovaj dualni sistem cena dovesti do novog haosa na lokalnom tržištu.

    Kako je Maduro objasnio, Venecuela je bila primorana da uvozi naftu, platila je dolarima, tako da će je i prodavati za dolare. Predsednik dodaje: „Venecuela mora da uvede međunarodne cene benzina, kako bismo izbegli da nas kradu iz Kolumbije i Kariba.“

    ​Cene nafte kao politički faktor

    Ova karipska zemlja ima najveće rezerve nafte na svetu i shodno tome najniže cene, pa je upravo poskupljenje 1989. godine bilo razlog za narodnu pobunu, takozvani Karakaso, u kome je po procenama poginulo 3.000 ljudi i koji je umnogome pomogao Čavezu da dođe na vlast 1992. Cena nafte je do danas bila toliko niska, da više ne postoje novčanice kojima biste mogli da platite za pun rezervoar. Da šteta bude još veća, stotine hiljada barela nafte dnevno krijumčarene su preko ilegalnih graničnih prelaza u Kolumbiju

    Kako će narod reagovati na nove cene goriva i da li će nove vladine mere dovesti do socijalnih nemira? Na ovo pitanje odgovara Vladimir Adrijansa, venecuelanski ekspert u oblasti međunarodne politike: „Povećanje cena benzina moglo bi da izazove nemire. Međutim, ne ovde u Venecueli, već u susednoj Kolumbiji. I njihovo nezadovoljstvo će biti sve veće dok se naše cene budu približavale njihovim. Kolumbija već godinama profitira na našim cenama nafte i sada će se naći u situaciji velikog deficita.“

    Poslednja tri meseca zemlja se našla u dosad neviđenoj nestašici benzina. Nekoliko faktora dovelo je naftnog giganta do situacije u kojoj mora da uvozi tuđe gorivo. Na prvom mestu su američke sankcije koje Venecueli ne dozvoljavaju da prodaje svoj resurs niti da kupi rezervne delove neophodne za rad rafinerija.

    Preniska cena, ili bukvalno poklanjanje benzina stanovništvu lišavalo je nacionalnu kompaniju PDVSA zarade decenijama, pa su ulaganja u pogone bila minimalna. Ekonomisti procenjuju da je država zbog ovih cena gubila najmanje 10 milijardi dolara godišnje.

    Korupcija i ilegalni izvoz u Kolumbiju dodatno su opustošili naftnu industriju.

    Politička pobeda nije uvek i — ekonomska

    Vozači su u kilometarskim redovima čekali po 3 dana, a na crnom tržištu cena benzina je dostigla 3 dolara za litar. Maduro je bio prinuđen da u pomoć pozove Iran, koji je na Karibe poslao 5 tankera nafte. 

    Koliko god je dolazak iranskih tankera u Venecuelu ogromna politička pobeda dve zemlje, koje su ispred nosa Amerike, uprkos sankcijama i direktnim pretnjama Trampove administracije, izvele ovu maestralnu operaciju, u ekonomskom smislu Venecuela opet nije na dobitku. Američke diplomate i lokalni mediji tvrde da je Maduro iransku naftu platio zlatom.

    Teheran je izrazio spremnost da nastavi da pomaže Venecueli. „U slučaju da nam Venecuela uputi novi zahtev, pozitivno ćemo odgovoriti“, rekao je portparol iranskog Ministarstva inostranih poslova Abas Musavi. 

    Ipak, sa naftom su u tankerima stigli i rezervni devolvi za rafinerije. Pristalice vlasti se nadaju da će zemlja u najkraćem mogućem roku ponovo pokrenuti svoje pogone i stati na noge.

    Vladimir Adrijansa ističe greške venecuelanske vlade koja je mogla da izbegne današnji scenario. „Venecuela uvozi iz Amerike komponente neophodne za proizvodnju benzina, koje bi mogla i sama da proizvodi. To je urađeno protiv političkog plana Uga Čaveza, koji je insistirao na ekonomskoj nezavisnosti. Nažalost, pojedini sektori naše ekonomije, kao što je energetski, nisu se rukovodili ovim pravilima, već ih je pokretala korupcija.“

    Kraj epohe

    Iako je u Venecueli inflacija u 2019. godini iznosila 9,500 odsto prema podacima Centralne banke (i 200.000 odsto prema podacima Svetskog monetarnog fonda), pa porast cene benzina i nije toliko iznenađujući, mnogi smatraju ovu odluku Madura jednim od najtežih udaraca od kada se Venecuela nalazi u krizi — prosečna plata u zemlji je 4 dolara mesečno.

    Niske cene benzina zaštitni su znak politike Uga Čaveza. Korišćene su kao adut vladajuće partije u svim izbornim kampanjama. Besplatno gorivo kao populistička mera već dve decenije donosi pozitivne poene čavizmu. Međutim, usled teške ekonomske krize, Maduro je već u nekoliko navrata predlagao poskupljenje. Imajući u vidu i političku krizu u zemlji, ove mere sve do sada nisu dobile podršku čak ni među pripadnicima vlasti.

    ​Danas, kada vlada objavljuje revalorizaciju ovog proizvoda od primarne važnosti, opozicija, koja se oduvek protivila niskim cenama, sada ne prihvata njihov porast. Huan Gvaido, koga više od 50 zemalja priznaje kao privremenog predsednika Venecuele, rekao je da je Maduro sahranio poslednje što je ostalo od Venecuele kao petro giganta i dodao: „Ovo rešenje diktatora je jedan od najtežih udaraca koji je Venecuela primila u svojoj istoriji.“

    Tagovi:
    Huan Gvaido, Nikolas Maduro, Nafta, Venecuela
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga