02:07 23 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 788
    Pratite nas

    Nezadovoljstvo zbog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda prelilo se van granica SAD, pa gnev zbog policijske brutalnosti i rasnog pitanja izražavaju i građani širom sveta. Da li je „prelivanje“ američkih protesta, pre svega na Evropu i Afriku, iskreni bunt obespravljenih ili se samo preslikava američki trend, a svako ima svoju muku?

    Podršku protestima u SAD pružili su građani Tel Aviva, Londona, Pariza, Berlina, Najrobija, a u Istanbulu se više od 50 ljudi sukobilo sa policijom samo nekoliko minuta nakon što je počeo protest zbog Flojdove smrti i, kako navode, policijske brutalnosti u Turskoj.

    Komentarišući događaje u Americi i njihovo „prelivanje“ na evropske i afričke zemlje, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, istoričar Čedomir Antić kaže da treba imati na umu da je Flojdova smrt vrlo težak događaj koji se desio u veoma osetljivom i složenom trenutku posle velike epidemije.

    Protesti se iz SAD prelivaju u Evropu i Afriku

    „U Sjedinjenim Američkim Državama virus još hara, a od posledice korone umrlo je više od 100.000 ljudi. Kao drugo, mi već godinama očekujemo novi udar ekonomske krize, s obzirom na to da kapitalizam nije reformisan posle 2008. godine. A kao treće, u Americi je izborna godina. Takođe, SAD su globalni lider, one su lideri po trendovima i većina planete ih podražava, pa su ove demonstracije svakako poslužile kao uzor, jer se svako seti svoje muke“, kaže Antić.

    On podseća da je u vreme kada je Obama bio izabran, on bio predstavnik cele jedne rase, a ne samo onog dela građana SAD koji su za njega glasali.

    „Tokom proteklih 28 godina, od nemira u Los Anđelesu 1992. godine, situacije poput ovog ubistva se vrlo često događaju, bez obzira na dobre pomake, u smislu da je i prvi čovek vojske, ministar spoljnih poslova, predsednik Vrhovnog suda i predsednik SAD bio pripadnik zajednice Afroamerikanaca. Dakle, stvari se ipak nisu značajno promenile i sve ovo u Americi je započelo kao posledica toga. Kada je reč o protestima u drugim zemljama — svako gleda svoje teškoće. Tih 48 zemalja podsaharske Afrike se nalazi i dalje u jednoj vrsti neokolonijalnog odnosa sa svojim metropolama, oni i dalje nisu ravnopravni. Ni u Evropi ih ne gledaju ravnopravno. To sve pokazuje napetosti u modernom svetu i naravno da su ljudi podstaknuti tim demonstracijama koje su verovatno najveće od vremena vijetnamskog rata“, ocenjuje Antić i dodaje da, na sreću, još nema takve vrste narodnog gneva i nasilja kakvo je viđeno u Los Anđelesu 1992. godine.

    Protest u Parizu
    © AP Photo / Michel Euler
    Protest u Parizu

    Rasno pitanje u Americi eksplozivno

    Prema rečima profesora Fakulteta političkih nauka Časlava Koprivice, iako američki zvaničnici tvrde da rasno pitanje kod njih ne postoji, evidentno je da to nije tako i da je to pitanje dosta eksplozivno.

    „Sa druge strane, Amerika se doživljava kao lakmus papir za ono što se dešava u svetu, pa po principu ’spojenih sudova‘, kao i da se evropske zemlje doživljavaju kao neka ’provincija‘ u odnosu na Ameriku. Tako imamo situaciju da ako se u SAD nešto dešava, poput ovoga sada ili nekih sličnih stvari, ljudi osećaju potrebu da reaguju na tamnošnje događaje i iskažu svoj stav“, objašnjava Koprivica.

    Kako navodi, u Evropi je pitanje rasne nejednakosti i segregacije kudikamo manje nego u Americi, ali ona takođe ima ozbiljan problem sa stanovništvom koje nije integrisano.

    „Međutim, tu su stvari malo drugačije prirode, jer u Evropi postoji domicilno stanovništvo. Nemci imaju izraz ’gastarbajter‘ — radnik koji je gost. Institucija gosta pak izgleda zanemarena i previđa se njeno značenje, jer ako je neko zaista gost, kao što su recimo bili radnici iz Magreba, odnosno njihovi potomci koji su dolazili u Francusku ili Belgiju od osamdesetih godina pa naovamo, postoji nekakvo pravo domaćina da im uskrati gostoprimstvo. Međutim, to je u Francuskoj odavno prevaziđeno i zaboravljeno, pa onda imate situaciju da ljudi koji su neintegrisani u francusko društvo ili čak potomci onih koji su došli kao radnici postanu islamisti, diktiraju određene uslove sekularnim državama kao što je Francuska“, ocenjuje Koprivica.

    Protest u Londonu
    © AP Photo / Victoria Jones
    Protest u Londonu

    Različiti ciljevi DeMONstRanata

    Na pitanje mogu li se američki protesti „preliti“ na ostale države u većoj meri, Čedomir Antić kaže da uvek postoji prvi put, ali da u tako nešto ipak ne veruje, jer ovi protesti nisu okupirali Vol strit, niti su prešli granice Istočne obale SAD, a kamoli čitave Amerike.

    „Mislim da svako ovde ima svoje ciljeve, a ti ciljevi su različiti. Podsetiću da se 1996. i 1997. godine veliki narodni, studentski bunt koji je započeo u Srbiji, na neki način prelio i u Bugarsku, Tursku i Albaniju. Ali, to nisu bili isti ciljevi. Prosto je bila jedna, očigledno, moda tog vremena. Sadašnje događaje u Americi pak prate složene okolnosti i oni koji sve posmatraju kroz prizmu nastupajućih izbora, kažu da je zanimljiv trend koji se javio. Naime, Tramp koji je u ovu kampanju ušao prilično opterećen ličnim problemima, po prvi put je zbog ovih demonstracija popravio svoj rejting, iako je od mnogih obrazovanih ljudi viđen kao generator ovog problema. Dakle, i paradoksalne stvari se događaju“, primećuje Antić.

    Koprivica veruje da će se Evropa tek suočiti sa problemom, ali sa integracijom novopridošlog stanovništva.

    „Mislim na migrante, jer prisustvujemo situaciji koja je dosta neobična, da stotine hiljada ljudi iz zemalja koje uopšte nisu u ratu i gde nema nikakvih sukoba, prelaze hiljade kilometara da bi došle u Evropu, iako usput imaju dobrostojeće islamske zemlje. To je nešto što izaziva, blago rečeno, čuđenje Evropljana, pa i građana Srbije. Dakle, ako imate problem da i potomci ovih starih useljenika još nisu integrisani, a imate navalu novih, postavlja se pitanje ne samo čija je Evropa i čije su te pojedinačne nacionalne zemlje, već i da li je Evropa sposobna da apsorbuje toliku količinu stanovništva, koje ne samo da se u kulturnom pogledu objektivno izuzetno razlikuje, već ne pokazuje ni nameru da se integriše u navike i običaje domicilnih društava. Štaviše, želi da živi zasebno, a nekad pokazuje spremnost da i agresivno demonstrira svoju različitost. A možda imaju i neke drugačije ciljeve o kojima sada možemo samo da nagađamo“, zaključuje Časlav Koprivica.

    Tagovi:
    protesti, EU, Džordž Flojd
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga