10:17 25 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    73122
    Pratite nas

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u pravu je kada kaže da nas očekuju veliki pritisci po pitanju rešavanja kosovskog problema, jer će Srbija bukvalno biti između „čekića i nakovnja“, odnosno, moraće na neki način da se opredeljuje između odbrane nacionalnih interesa i ekonomskog prosperiteta države.

    Ovo je saglasan stav sagovornika Sputnjika dr Slobodana Zečevića ia Instituta za evropske studije i bivšeg diplomate Zorana Milivojevića kada je reč o daljem toku kosovskih pregovora i izazova koji nas čekaju u rešavanju ovog pitanja.

    Na pitanje, čime to sada Zapad, pritisnut masom svojih problema, može da nas uceni, Zečević podseća na činjenicu da Srbija sa EU ima 70 odsto ekonomske razmene. Dakle, svako odbijanje rešenja koje nam bude ponuđeno za Kosovo, a mi ga odbijemo, može da ima za posledicu - ekonomske sankcije.

    Srbija pred novim pritiscima zbog Kosova

    „Amerika ima moć da prekine sve privredne tokove i da u nekoj formi sankcija utiče na druge države, osim Rusije i Kine, da prekinu privrednu saradnju sa nekom zemljom. Dakle, u tom ekonomskom smislu, oni bi i te kako mogli da nas pritiskaju ako budu hteli,“ kaže dr Zečević. 

    Zapadna vizija jeste da nas polako integrišu u Evropu, na neki način, ali pre toga očekuju da problem Kosova bude rešen, i to na način na koji oni hoće.

    „Oni nama za sada prete samo time da će nas usporiti u procesu evrointegarcija, što je već urađeno, na kraju krajeva. To se odražava na naš ekonomski razvoj. Za sada nema konkretnih pretnji sancijama, ali opasnost postoji. Ona se najviše krije u eventualnom koordiniranom nastupu  EU i Amerike koji je moguć. A do toga bi došlo ako se oni dogovore oko nekog zajedničkog rešenja koje bi pokušali da nam nametnu. Posle bi tek usledile pretnje, ako to odbijemo. I onda bi moglo da dođe do eskalacije,“ napominje dr Zečević.

    Savim je sigurno da naša situacija nije laka, ali u korist nam ide to što se Kina izdigla kao ekonomska sila, kao i Rusija, tako da Zapad, smatra naš sagovornik, ne može da nam preti baš u onoj meri kako su to mogli devdesetih godina.

    To što su se stvari donekle izmenile i u samoj EU ali i Americi, bar u aktuelnojj admnistraciji, dodaje Milivojević, ne menja činjenicu da i jedna i druga strana od nas očekuju -  priznanje Kosova.

    Opasan spoj EU i Amerike

    „U tom smislu treba očekivati ofanzivan nastup obe strane. Kada jer reč o Americi savim je sigurno da će ubrzo Ričard Grenel zatražiti nastvaa dijaloga u kome će on nastaviti sa koceptom koji je već započeo – ekonomskim paketom. Naravo, pod pritiskom da se kosovsko pitanje što pre moguće reši, odnosno za vreme Trampovog mandata,“ kaže Milivojević.

    Kada pričamo o EU jasno je da je Kosovo ključno pitanje za reševanje sveobuhvatnog pitanja za region takozvanog Zapadnog Blakana, koji je u neposrednom geostrateškom interesu EU.

    „Bez rešenja kosovskog pitanja ne može se razgovarati o regionu. Ovaj region je za EU postao važan i zbog toga što bi EU preko njega da se vrati na globalnu scenu kao igrač i da reši neke svoje geoplitičke pozicije vezano za odnose sa Rusijom, ali i za transatlanske odnose,“ dodaje sagovornik Sputnjika.  

    Milovojević podseća i da je evropski posrednik u dijalogu Miroslav Lajčak najavio da je mart iduće godine, kada mu ističe mandat, neki rok kada on i EU očekuju da pitanje Kosova bude završeno.

    „Strateški cilj srpske politike jeste EU, ali takav stav isključuje se, ako se odbije plan za Kosovo koji joj se bude ponudio“, objašnjava Milivojević.            

    EU će morati da nađe mehanizam

    Drugim rečima, dodaje on, prizanje Kosova koje od nas na Zapadu traže, kosi sa namerom da uđemo u EU, s obzirom da mi imao stav da nećemo priznati Kosovo.

    Kako će Srbija izbeći da se opredeljuje o tim stvarima, sada je teško reći, kaže Milivojević koji smatra da za sada ne postoje uslovi da se zvanični stav Beograda promeni, i da se Kosovo prizna.

    „Mislim da mi ne bi trebalo da se odlučujemo između Kosova i EU. Ukoliko EU ima intersa za ovaj region i za Srbiju moraće da uvaži i srpske intersese i stav da nije moguće usloviti Srbiju isključivim priznanjem Kosova. Prema tome, ne radi se samo o tome da Srbija mora da se lomi na ovom pitanju već i druga strana. EU mora da sagleda jasno šta je njen geopolitički interes, moraće da se nađe mehanizam koji će uvažiti naše interse i koji neće podrazumevati ovu vrstu isključivosti da je priznanje Kosova jedini uslov da se razgovara o ulasku Srbije u EU,“ zaključuje Milivojević.    

    Vučić je, inače, istakao da će u procesu koji sledi oko Kosova, Srbija morati da se pita, i dodao da nemamo primedbe na razgovore koje smo imali u EU, kao i u razgovorima sa Grenelom.

    Tagovi:
    pregovori, Aleksandar Vučić, pritisci, Kosovo
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga