06:11 30 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 200
    Pratite nas

    Probleme sa povratkom i odlaskom u Nemačku zbog posla imaće gastarbajteri koji su išli na tri meseca ili su radili na crno dok oni koji imaju posao i trajan boravak neće biti ugroženi.

    Većina od 400.000 građana Srbije koji rade u inostranstvu, prinudno su se se vratili u domovinu zbog gubitka posla usled pandemije virusa korona. Da li će za njih opet biti posla u Nemačkoj, u koju se najčešće ide trbuhom za kruhom, u situaciji kada se ceo svet suočava sa zatvaranjem radnih mesta, pa i najrazvijenije privrede sveta.
    Sagovornik Sputnjika, dopisnik RTS-a iz Nemačke, Nenad Radičević, smatra da status onih koji već godinama rade u toj zemlji i imaju boravišnu dozvolu od najmanje godinu dana, nisu ugroženi. On objašnjava da je reč o onima koji ne rade na crno, imaju legalne poslove, pa u ovoj situaciji imaju pravo na socijalne beneficije.

    Srpski radnici u Nemačkoj – sve teže „na crno“

    Oni će, praktično, deliti sudbinu svih kakvu bude diktiralo tržište rada u novonastaloj situaciji. Ako su se neki od njih i zaputili u Srbiju oni, kako naglašava, i dalje imaju pravo na te beneficije.
    Prema podacima „Evrostata“, na kraju 2018. godine u Evropskoj uniji je stanovnicima iz Srbije, ne računajući Kosovo i Metohiju, bilo izdato blizu 305.000 dugoročnih dozvola za boravak. Reč je o dozvolama koje nisu kraće od 12 meseci. Srba je najviše u Nemačkoj i Austriji, gde je skoncentrisano tri četvrtine od ukupnog broja radnika na „privremenom“ radu u EU.

    © CC0 / Pixabay
    Među najčešćim radnicima "na crno" u Nemačkoj je pomoćno ugostiteljsko osoblje.

    Radičević kaže da najveći broj tih radnika koji su se u Srbiju vratili zbog pandemije sasvim sigurno nisu oni koji dugo žive u Nemačkoj.

    „Sasvim je izvesno da su ti ljudi u najvećem broju dolazili u Nemačku da rade često na crno i na tri meseca koliko je moguće bez vize ostati u Nemačkoj i ostalim državama u okviru šengena. I u Nemačkoj itekako postoji rad na crno i dobar deo ljudi koji dolaze sa Balkana da rade na crno su uglavnom negovatelji, ali ne u okviru institucija već u kućnim uslovima, to su i građevinski radnici, pomoćno ugostiteljsko osoblje“, navodi on.

    Hoće li prednost imati migranti

    Radičević podseća da je Nemačka 2016. godine donela pravila specijalno za zapošljavanje ljudi sa Zapadnog Balkana, pa tako i iz Srbije, koja predviđaju određene olakšice, pre svega da radnici nađu poslodavca i bez odgovarajuće kvalifikacije. Niskokvalifikovani radnici praktično imaju lakše uslove za dobijanje radnih viza, ne moraju da dokazuju kvalifikaciju.

    „To pravilo ističe na kraju ove godine i trenutno se razmatra njegovo produženje i pojedini poslanici iz konzervativnije i tvrđe struje demohrišćana zagovaraju da se to pravilo ukine, jer je početkom ove godine već donet opšti zakon o doseljavanju radno kvalifikovane snage. Zato smatraju da Zapadni Balkan ne bi trebalo da ima povoljnosti. Čak pominju da imaju migrante koje bi već mogli da uposle, ali se za sada nemačka vlada, socijaldemokrate, pa i levo orijentisana opozicija protivi ukidanju tog pravila“, napominje naš sagovornik.

    Radičević ukazuje da takvi glasovi dolaze i iz same nemačke industrije koja je imala porpilično koristi od tog pravila za Zapadni Balkan. Tako u centralnom savezu nemačke građevinske industrije kažu da će ljudi imati velike probleme u građevinarstvu ako se ukine to  pravilo jer naši ljudi,  mada nemaju formalne kvalifikacije koje priznaje Nemačka, imaju građevinsko iskustvo veće nego iz drugih zemalja i da takva radna snaga nedostaje na nemačkom tržištu rada. On, međutim, upozorava na drugi problem, čak i kada se posao dobije:

    „Ono što je neformalna prepreka za mnoge ljude iz Srbije i uopšte Zapadnog Balkana, je to što kada sada predate zahtev za vizu u nemačkoj ambasadi sva je prilika da ćete termin za predaju dokumenata i za razgovor dobiti tek za godinu dana, ako ne i kasnije“. 
    Lekar vodi beleške tokom razgovora sa pacijentom
    © Fotolia / Narong Jongsirikul
    Ni ubuduće neće biti problema za zapošljavanje zdravstvenih radnika iz Srbije u Nemačkoj, pogotov što posle iskustva sa koronavirusom ta država nema nameru da zatvara bolnice koje su se smatrale viškom jer nisu isplative.

    Nemačko ministarstvo je povećalo broj zaposlenih u konzulatima, ali to se ne vidi, jer se i dalje čeka jako drugo. Viza se dobija na godinu dana i posle se produžava u Nemačkoj, u imigracionoj službi, a posle osam godina se dobija trajna boravišna dozvola, objašnjava naš sagovornik.
    „Najbolji pokazatelj toga koliko je zagušenje u konzulatima je podatak da je u 2018. godini samo u Srbiji za zapošljavanje na nižerangirane poslove, za šta je potrebna potvrda agencije za zapošnjavanje, 46.000 ljudi  dobilo neophodno odobrenje za apliciranje za vizu, ali je od tog broja samo 21.000 ljudi uspela da dobije vizu pod tim specijalnim olakšavajućim uslovima“. 
    Toliko je zagušenje da, kako kaže, mnogi sigurno i odustaju od odlaska.

    Lekari se i dalje traže

    Na pitanje da li će u Nemačkoj, s obzirom na pandemiju, opstati potreba za novim zapošljavanjima, pre svega u oblasti zdravstva, što je poslednjih godina odvelo veliki broj naših mlađih kadrova u tu zemlju, naš sagovornik kaže da to opstaje, bez svake sumnje.
    U Nemačkoj i dalje postoji ta potreba, a posebno sada u svetlu korona krize. Nemačka ima više bolnica nego što se mislilo da joj treba, koje su posebno prema tom liberalnom ekonomskom konceptu bile nedovoljno isplative. U ovoj situaciji se, međutim, pokazalo da je to bila prednost Nemačke u lečenju obolelih od koronavirusa i taj višak bolnica neće biti gašen. Ali im je, kako dodaje, neophodno dodatno ljudstvo.

    Tagovi:
    rad na crno, boravišna dozvola, povratak, Nemačka, posao
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga