19:03 07 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    21532
    Pratite nas

    Velika oluja pogodila je Srbiju ove nedelje. U ponedeljak je u pojedinim delovima Beograda za tri sata palo čak 52 litra kiše po kvadratnom metru. Kola su plutala po ulicama, voda je odnela i pomerila 420 kontejnera, a ljudima je dolazila do prsa. Ipak, za apokaliptične scene nije kriva samo uska kanalizacija.

    Kada jaki pljuskovi napadnu, poznato je da je jedan od razloga za velike potope širom Srbije nedovoljan kapacitet postojeće kanalizacione mreže, ali, naspram onog što stručnjaci kažu, to je samo mali problem.

    Zašto kola plutaju po ulicama?

    Hidrolog RHMZ-a Dejan Vladiković napomenuo je za Sputnjik da će se ekstremne pojave u narednom periodu sve češće pojavljivati i dodao da će normalni klimatski periodi biti jako retki — zbog klimatskih promena prouzrokovanih zagađenjem i efektom staklene bašte.

    „Desiće se da imamo veliki deficit padavina, a onda ćemo posle nekoliko meseci ili nedelja imati jako velike padavine. U tim uslovima, možda je potrebno da se izvrši promena kriterijuma za optimizaciju odvodne mreže, što su ljudi na stručnim skupovima već inicirali“, istakao je Vladiković i napomenuo da će prilagođavanje biti velik posao.

    On je predočio da je u ponedeljak u Češkoj, Slovačkoj i Poljskoj za jedan sat palo onoliko kiše koliko obično padne za ceo mesec.

    Problem sa kanalizacijom

    Vladiković je ukazao na to da su u ponedeljak izdali upozorenje da u kratkom periodu može da dođe do ogromnih padavina koje postojeće kanalizacione mreže ne mogu da prihvate, pre svega zbog načina na koji su projektovane, ali i održavane.

    „Slivnici postojeće kanalizacione mreže u nižim delovima grada i na onim mestima gde imamo strmine, kao što je Valjevska ulica, to ne mogu da prihvate u datom momentu i onda imate plavljenje“, ukazao je Vladiković na problem u Beogradu i dodao da isto važi i za druge gradove.

    ​On je istakao da i druge zemlje koje su napravile bolje kanalizacione mreže, imaju probleme kada nastupe velike padavine.

    Količina padavina godinama slična

    Meteorolog RHMZ-a Nedeljko Todorović napomenuo je da su maj, jun i jul najkišovitiji meseci na našem podneblju i da tokom tih meseci svake godine padaju jaki pljuskovi za kratko vreme. Tada mogu da se pojave i ekstremni slučajevi, poput onog u ponedeljak.

    On je podsetio da je prošle godine u Borči u Beogradu za nekoliko sati palo između 100 i 130 litara kiše po kvadratnom metru, što je dvostruko više od onoga što je u ponedeljak zabeleženo u pojedinim delovima grada.

    „Meteorološka opservatorija u Beogradu beleži takve podatke već 130 godina. Kada se za tih 130 godina pogledaju mesečni ekstremi, odnosno, najveće količine padavina u jednom danu godišnje, vidi se da se slučajevi kao jučerašnji javljaju jednom u 10 godina. Kada se statistički izračunaju trendovi rasta i opadanja, zapaža se da, praktično, nema promene u količini dnevnih maksimalnih količina padavina“, istakao je Todorović.

    Najkritičnije brdsko-planinske oblasti

    Upitan koje su oblasti najkritičnije kada se pojave obilne padavine, Todorović odgovara da su to brdsko-planinske regije, gde se sa bočnih strana brda i planina voda sliva u potoke i reke, što može da prouzrokuje bujične poplave.

    „Svake godine na različitim mestima širom Srbije događaju se bujične poplave, kao i kada u Beogradu padne velika količina padavina. Tada se javljaju ulične bujice, pogotovo kada ima mnogo asfalta i betona, a oticaj vode je usmeren niz padine brdovitog dela Beograda, pa se voda sliva u niže predele i zadržava se u vidu jezera“, objašnjava Todorović i dodaje da prilikom obilnih padavina potoci i suva korita postaju rečni tokovi, gde bujica može da napravi veću štetu nego u Beogradu.

    Tagovi:
    Beograd, Srbija, poplava, nevreme
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga