06:51 10 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2580
    Pratite nas

    Kina ni za jotu neće odstupiti od svojih nacionalnih interesa pa ni u Hongkongu gde traju demonstracije zbog nedavno odobrenog nacrta zakona o nacionalnoj bezbednosti. Demonstranti tvrde da brane demokratiju, ali deo njih pokazuje opasne namere zalažući se za nezavisnost. Eksperti se slažu: preko Hongkonga se prelamaju mnoga geopolitička pitanja.

    Odluka Svekineskog narodnog kongresa da podrži nacrt ovog zakona, po mišljenju učesnika protesta u Honkongu i zapadnih zemalja, ugrožava njegov autonomni status. Pitanje Hongkonga je, objašnjava dr Dragana Mitrović, profesor Fakulteta političkih nauka, veoma specifično za pravno i političko uređenje Kine, važno je i za stanovnike grada, a direktno se tiče i odnosa Pekinga sa Britanijom koja je 1. jula 1997. vratila Kini tu teritoriju.

    „Sporni član 23 predloženog zakona po ocenama jednih narušava princip ‘jedna zemlja, dva sistema’; dok drugi kažu da su protesti u Honkongu postali izuzetno nasilni i da pokazuju elemente direktnog stranog mešanja, što udara na suverenitet Kine“, ističe Mitrovićeva, koja smatra da je Hongkong tačka ukrštanja mnogih geopolitičkih pitanja, od dominacije i takmičenja na međunarodnoj sceni, do ideološko-vrednosnog rata.

    Peking neće odstupiti, brani svoj suverenitet

    Novinar Borislav Korkodelović u dešavanjima u Hongkongu vidi još jedan dokaz da su odnosi između Kine i SAD na najnižoj tački od njihovog obnavljanja 1972.godine i da je u toku, kako mnogi smatraju, novi hladni rat.

    „Neki teoretičari govore čak o tzv. Tukididovoj zamci kada jedna velika sila koja oseti da gubi moć u odnosu na silu u uspornu ulazi s njom u neizbežni sukob. Kineski zvaničnici nastoje da umanje takvu opasnost ali bojim se da će naročito u periodu do izbora u SAD tenzije rasti ali one neće biti značajnije smanjene čak i da Tramp izgubi izbore“, veruje Korkodelović.

    Dragana Mitrović ističe da je jedan od problema Hongkonga ne samo to što njegovi građani ne žele ograničavanje demokratije nego i pad standarda, rast siromaštva i nejednakosti, ali i nekvalitetan rukovodeći kadar i nerazumevanje Pekinga da „tamo nešto tinja“.

    Protesti u Hongkongu
    DANISH SIDDIQUI
    „Većina građana je podeljena: jedan deo njih smatra proteste opasnim, što u velikoj meri jesu, dok drugi smatraju da nema drugog puta a jedan deo demonstranata zagovara nezavisnost od Kine“.

    Odgovornost je i na učesnicima protesta jer su, dodaje ona, postali izuzetno nasilni a „očigledno je da su neki od njih bili direktno obučavani da vode ovakve demonstracije i da je to siguno došlo spolja“. To otvara mogućnost Pekingu da tvrdi da je tu ugrožena i bezbednost građana Honkonga, i suverenitet same Kine.

    „Većina građana je podeljena: jedan deo njih smatra proteste opasnim, što u velikoj meri jesu, dok drugi smatraju da nema drugog puta a jedan deo demonstranata zagovara nezavisnost od Kine. To je potpuno neprihvatljivo budući da je Honkong deo Kine i da ga se ona nikad neće odreći. Međutim, Honkong je zaista dragulj čitavog sveta i Kina će izgubiti obraz ukoliko nasilnim metodama uguši demonstracije. Naravno, ogroman je izazov kako zaustaviti talas demonstracija koje su sve više nasilne, koje utiču na ekonomiju i pokazuju uticaj stranog faktora“, upozorava Mitrovićeva.

    Opasna britanska ideja

    Istoričar Nenad Đorđević, koji već 20 godina živi u Šangaju, kaže da po mišljenju većine Kineza princip „jedna zemlja, dva sistema“ ne ugrožava zvanični Peking nego deo demonstranata koji se zalažu za nezavisnost Hongkonga, kao i SAD i neke zapadnoevropske zemlje koje ih podržavaju.

    Kinezi, ističe Đorđević, vole Honkong i smatraju da on ima dovoljno veliku autonomiju, a da su oni koji podržavaju proteste „izdajice kineskog naroda i strani plaćenici“.

    Đorđević komentariše i ponudu britanskog premijera Borisa Džonsona da se, ukoliko Peking istraje na predloženom zakonu o nacionalnoj bezbednosti, otvori mogućnost da tri miliona građana Hongkonga dobije britansko državljanstvo.

    „Na to ovde gledaju kao na mešanje u unutrašnje stvari Kine. Ipak, mala je verovatnoća da bi veliki broj ljudi iz Honkonga uzeo te pasoše i otišao u Britaniju. Međutim, postoji veća opasnost da oni postanu britanski državljani a ostanu u Hongkongu. Ako je to britanska ideja, to bi bilo opasno“, ocenjuje Đorđević.

    Na pitanje kako vidi rasplet višemesečnih demonstracija Dragana Mitrović kaže da je neophodan oprez kako u interesu građana Honkonga, tako i u interesu Kine i njenog ugleda u svetu.

    „Moja očekivanja su da će se Peking vratiti mudrosti i uzdržanosti jače strane koja je do sada davala rezultate tokom kineskih reformi“, prognozira profesorka Mitrović.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Svet sa Sputnjikom, protesti, Hongkong
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga