18:09 07 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    17111
    Pratite nas

    Kako su posle padanja „gvozdene zavese“ širom istočnog bloka rušeni spomenici Lenjinu i komunističkim vladarima, tako su padale i Titove biste početkom devedesetih, uoči raspada Jugoslavije. Slično su i danas poljuljani istorijski simboli na zapadu. Posle rušenja spomenika u Britaniji na udaru su i „nedodirljiva“ obeležja usred Vašingtona.

    Za uklanjanje spomenika iz doba Konfederacije SAD zalaže se predsedavajuća Predstavničkog doma Kongresa i jedan od vodećih ličnosti Demokratske stranke Nensi Pelosi, dok sa druge strane, predsednik Donald Tramp kategorički odbija da preimenuje i vojne baze koje nose imena znamenitih konfederalnih generala.

    Pelosijeva smatra da jedanaest statua konfederalnih političara i generala koje krase Kapitol treba ukloniti jer „odaju počast mržnji, a ne nasleđu“, nazvavši dvorane Kongresa „srcem demokratije“ i dodavši da bi statue trebalo da predstavljaju „najveće ideale Amerikanaca“, a ne ljude koji su „zagovarajući zverstvo i varvarizam želeli da postignu rasističke ciljeve“.

    Tako su, nakon Velike Britanije, spomenici za koje demonstranti koji su na ulice izašli u znak protesta zbog ubistva Džordža Flojda smatraju da slave rasizam, postali meta i u SAD.

    © AFP 2020 / MANDEL NGAN
    Statua Džefersona Dejvisa, predsednika Konfederacije američkih država 1861. - 1865. na Kapitolu u Vašingtonu.
    Demonstranti su već srušili ili oštetili dva spomen – obeležja u državi Virdžiniji – spomenik predsedniku Konfederacije Džefersonu Dejvisu u Ričmondu i spomen obeležje vojnicima Konfederacije u Portsmutu. Takođe su oštetili ili srušili nekoliko spomenika Kristoferu Kolumbu.

    Pitanje spomenika iz doba jedne od najmračnijih i najtežih istorijskih epizoda kroz koju je prošlo američko društvo, postalo je, sudeći prema tome ko su akteri rasprave i vrhunsko političko pitanje koje bi moglo da odigra jednu od ključnih uloga na predstojećim predsedničkim izborima.

    Pitanje spomenika - top političko pitanje

    Tramp je već odbio da preimenuje deset vojnih baza, iako je sekretar za odbranu Mark Esper izjavio da je Pentagon otvoren za raspravu o tome, smatrajući da su te baze postale deo „američke baštine“.

    Sve ovo je za Milana Krstića, asistenta na beogradskom Fakultetu političkih nauka i urednika sajta americki-izbori.rs indikator koliko se podele u američkom društvu produbljuju – naročito pred predsedničke izbore i naročito tokom epidemije koronavirusa, koja je takođe uticala na produbljivanje klasnih i socijalnih razlika među Amerikancima.

    Pored Afroamerikanaca, za uklanjanje „rasno problematičnih“ spomenika zalažu se progresivisti i centristi iz Demokratske stranke, a Pelosijeva i predsednički kandidat Demokrata Džozef Bajden, oboje centristi, moraju da pokažu veću rešenost da se obračunaju sa onim delom američkog nasleđa za koje Afroamerikanci smatraju da podstiče rasnu segragaciju.

    „Sa druge strane, oni ne smeju da u tome odu predaleko i da, na primer, podrže komunu koja je formirana u Sijetlu, jer bi time izgubili podršku jednog dela centrista koji ipak veruju u državu, koji veruju u policiju, vlast i državu i koji nisu anarhistički nastrojeni. Zbog toga će oni u perspektivi, koristiti pitanje uklanjanja spomenika ličnostima iz doba Konfederacije, kako bi pokazali da jesu za radikalne promene, ali da te promene ne treba da idu onim putem kojim ide Antifa. Pitanje spomenika im je za to jako zgodno“, smatra naš sagovornik.

    Tramp će, pak, insistirati na tome da za takvu vrstu istorijskog revizionizma u ovom trenutku nema prostora, jer bi to narušilo homogenost nacije, kako bi konsolidovao svoju izbornu bazu, naročito među belim evangelistima.

    © AFP 2020 / PARKER MICHELS-BOYCE
    Spomenik Džefersonu Dejvisu leži na pločniku nekadašnje prestonice Konfederacije, Ričmondu, pošto su ga demonstranti srušili
    „Ono što je jako bitno i na čemu će Tramp verovatno insistirati jeste da će se, ako se krene u reviziju prošlosti, doći i do pitanja kolika je istorijska odgovornost i Očeva osnivača nacije, kao što je i Džordž Vašington, koji je i sam posedovao robove“, objašnjava naš sagovornik.

    Tramp će, prema Krstićevim predviđanjima, pokušati da podigne strah od preispitivanja istorijske uloge vodećih ličnosti američke istorije u odnosu prema Afroamerikancima. Insistiraće na tome da se ne dira u istorijske slojeve i na taj način će pokušati da konsoliduje podršku svoje konzervativne izborne baze.

    Zašto su rane iz Građanskog rata još nezaceljene

    Rane iz američkog Građanskog rata, kada su južne, robovlasničke države, pokušale da se otcepe od Vašingtona, nikako da se zacele ni posle više od 150 godina od njegovog kraja. Tako se i diskusija o spomenicima značajnim ličnostima iz doba Konfederacije, prema Krstićevim rečima, pojavljuje u američkoj javnosti s vremena na vreme, naročito nakon incidenata na rasnoj osnovi.

    Krstić podseća da se nešto slično dogodilo nakon masakra u Čarlstonu 2015, kada je beli ekstremista Dilan Strom Ruf u crkvi usmrtio devet Afroamerikanaca. Isto se dogodilo i prilikom sukoba u Šarlotsvilu dve godine kasnije kada je izbio sukob zbog uklanjanja spomenika generalu Robertu Liju, komandantu vojske Konfederacije.

    „Šarlotsvil je pokazao da u Americi postoji ozbiljna polarizacija i to kroz pokrete koji su spremni da upotrebe i nasilje, bilo za uklanjanje, bilo za borbu protiv uklanjanja ovih spomenika“, navodi Krstić.

    Ubistvo Džordža Flojda u Mineapolisu samo je dodatno rasplamsao ovo pitanje, dodaje on.

    Sećanje na Konfederaciju i Građanski rat naročito je utemeljeno u južnim državama, koje su Konfederaciju i činile, zbog toga što su pobednici u ratu, Sever, odnosno Unija, kako bi osigurali ponovno ujedinjenje nacije, imali blagi pristup prema poraženima. To je podrazumevalo odustajanje od poziva na odgovornost onih koji su pokušali da pocepaju Ameriku.

    Takav pristup uticao je na formiranje posebnog južnjačkog istorijskog nasleđa, koja se bazira na skepsi prema centralnoj vladi iz Vašingtona, posebnosti južnih država u odnosu na ostatak SAD i održanje tradicije odavanja počasti borcima za Konfederaciju, dok je najsporniji element te tradicije činjenica da su se južne države borile za institut održanja ropstva.

    „Upravo taj, najsporniji deo južnjačke tradicije doveo je do toga da brojne progresivne grupe unutar SAD smatraju da pozivanje na južnjačku tradiciju smatraju nekom vrstom apologetskog ponašanja prema jednom od najmračnijih perioda američke istorije, uz istrebljenje Indijanaca  - ropstvu Afroamerikanaca“, objašnjava Krstić.

    Tražiti Kolumbovu odgovornost je previše

    Rušenje spomenika Kristoferu Kolumbu je, prema rečima našeg sagovornika, primer koliko daleko možemo da idemo u preispitivanju istorijske odgovornosti.

    „To je vrsta protesta prema inicijalnom trenutku početka bele kolonizacije američkog tla. Međutim, mislim da se u tome odlazi predaleko, iako ne bi trebalo zaboraviti ništa od ogromnih istorijskih nepravdi koje su nanete stanovništvu crvene i crne puti na američkom tlu. Pronalaziti direktnu liniju između Kolumba i rasne segragacije danas je preterano. Ipak, trebalo bi povući granicu, iako razumem i one koji traže dublje istorijske uzroke, ali mislim da oni treba da budu posmatrani u kontekstu prošlog vremena“, smatra Krstić.

    Tagovi:
    Nensi Pelosi, Tramp, spomenici, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga