04:55 23 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2498
    Pratite nas

    Ekonomski suverenitet Evropske unije je pitanje opstanka i Evropa mora da razmisli o tome kako da nastupa u globalizovanom svetu. Bez zajedničkog nastupa u globalizovanom svetu, EU ne može da ima težinu u odnosu na Kinu, SAD, Rusiju.

    Ovako dr Slobodan Zečević, saradnik Instituta za evropske studije, komentariše poruku francuskog predsednika Emanuela Makrona da će raditi na izgradnji Evrope koja će biti manje zavisna od Kine i SAD.

    Makron je u obraćanju naciji rekao da je epidemija virusa korona pokazala koliko je Francuska zavisna od globalnog lanca snabdevanja — od automobilske industrije, do smart telefona i lekova. „Jedini odgovor je graditi novi, snažniji ekonomski model, raditi i proizvoditi više i ne oslanjati se na druge“, rekao je predsednik Francuske.

    Ekonomski suverenitet EU — pitanje opstanka Evrope

    Prema mišljenju Slobodana Zečevića, Makronova poruka je zapravo nastavak njegove politike koja je započeta kada je 2017. godine izabran za predsednika. On je u jesen te godine na Sorboni izložio plan za reformu EU, koji ide u pravcu jačanja njenog suvereniteta, što znači da EU mora da bude ekonomski, spoljnopolitički, pa i vojno suverena. Da bude, na neki način, jedna zaokružena celina.

    „Neko bi mogao da kaže da su sve te teme dalje ekonomske integracije, spoljnopolitičkog i vojnog suvereniteta EU puste Makronove želje, ali u evropskim državama jača svest da niko o njima preterano ne vodi računa. Sjedinjene Države sa Trampom gledaju sebe, pokušavaju da prodaju svoje naoružanje i da smanje vojno prisustvo na teritoriji EU, dok Kina i Rusija opet imaju svoju politiku. U današnjem svetu nema milosti kada je reč o spoljnoj politici i odbrani, pa iako na prvi pogled deluje da Makronova inicijativa ne daje rezultate, ipak se u državama-članicama EU razmišlja o svim tim temama, a verujem da se pre svega o tome razmišlja u Nemačkoj“, objašnjava Zečević.

    Kako kaže, kriza sa virusom korona pokazala je da Francuska ne proizvodi paracetamol, maske, zaštitnu opremu...

    Evropa se našla u potpunoj zavisnosti od Kine, što je za jednu takvu industrijsku i ekonomsku silu kao što je EU potpuno neprihvatljivo i nerazumno. Što se tiče jačanja vojske EU, to je tema koja traje decenijama i za sada nisu napravljeni neki suštinski pomaci. Mislim da je to priča koja se vrti u krug i od toga, za sada, nema ništa. Kada je reč o spoljnoj politici i to je takođe problem, jer je spoljna politika EU zbir nacionalnih politika, pa kada se jedna nacija ne slaže sa nekim elementima spoljne politike, onda sve staje i sve se blokira“, kaže naš sagovornik i dodaje da Evropa ima mnogo problema, ali što se tiče ekonomskog dela, njima već gori pod nogama.

    „Zato moraju da preduzmu određene mere, upravo da ne bi dolazili u situacije kakva je bila ova vezana za virus korona“, primećuje Zečević.

    Zemlje bez sopstvene realne ekonomije su osetljivije

    I dr Božo Drašković, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji i koordinator u Institutu ekonomskih nauka, kaže da se svet menja, pa neki eksterni udari na kretanja u regionalnim ekonomijama, ekonomijama država i regionalnih grupacija dovode do preispitivanja strategija država i grupacija zemalja kao što je EU. Takav udar je i ovaj slučaj sa koronom.

    „Pokazuje se da zemlje počinju da bivaju previše osetljive ukoliko nemaju sopstvenu realnu ekonomiju, sopstvenu industriju i proizvodnju dovoljno snažnu, da mogu da zadovolje određene potrebe sopstvenog stanovništva. To je ključni razlog zbog kojeg je došlo do ovakve poruke francuskog predsednika“, ukazuje Drašković.

    Kako navodi, globalni svet je uvek postojao, još od vremena otkrića kontinenata to je bila globalizacija, trgovina kojom su se uvozili svila i začini iz Indije, Cejlona i drugih dalekih zemalja. Sa razvojem komunikacija, industrije, vazdušnog saobraćaja, savremeni svet je postao još globalniji.

    „Međutim, svet nikada nije bio ravnomerno razvijen i imao je dimenziju centra i periferije. Dimenziju centra u smislu ekonomskih sila iz zemalja koje su imale dominantnu poziciju, što su posle Drugog svetskog rata bile Sjedinjene Američke Države sa svetskim rezervama zlata i industrije. One su tada mogle da propagiraju poziciju liberalizma, slobodnog tržišta, jer su zemlje-uvoznice bile zavisne od razvoja, tehnologije i plasmana proizvoda. Kako se svet počeo menjati, naročito sa tim što se Kina nakon ’80-ih godina prošlog veka počela razvijati, Azija je postala svetski centar industrije, Zapad je postao svetski centar ’finansijske industrije‘, tako da je došlo do određene preraspodele pozicija u svetu“, objašnjava Drašković.

    Krize obaraju teorije neoliberalizma

    On napominje da procesi u globalnim tokovima nisu jednodimenzionalni, jer ih pogađaju određeni šokovi, iz čega potom slede preispitivanja određenih teorija i strategija. Zastupanje teza o ekonomskoj politici neoliberalizma, i teorijskoj i praktičnoj, odgovara razvijenim zemljama, a manje odgovara nerazvijenim zemljama. Kada dođe do kriza, sva pozicija teorije i ekonomske politike neoliberalizma počinje da pada.

    „Svakako da će doći do promene određenih strategija i određenog zatvaranja regiona i pojedinih zemalja, odnosno do formiranja nekih novih centara ekonomske i političke moći u svetu. Realna ekonomija, energetika i tehnološki razvoj će biti disperzirani i neće više biti dominantno zavisni od finansijskih centara sveta. Uostalom, i sama Evropska unija je podeljena na centar u ekonomskom i političkom smislu i na periferiju. Nije ista pozicija u EU jedne Nemačke, Francuske, Holandije, i na primer Rumunije, Italije, Bugarske, Češke, Austrije. Mora se dakle menjati i EU i neke strategije“, zaključuje Drašković.

    Tagovi:
    Emanuel Makron, Kina, Amerika, Eu
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga