02:51 22 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    91424
    Pratite nas

    Srpskog velikana i nekadašnjeg potpredsednika SANU Milutina Milankovića hrvatski „Večernji list“ deklarisao je kao „hrvatskog znanstvenika“. Iako je to izazvalo lavinu raznih komentara u javnosti, stručni deo je složan u jednom — ne može se „ukrasti“ Milanković.

    Povod za pisanje „Večernjeg lista“ bio je članak američkog časopisa „Fiziks tudej“ pod nazivom „Povezivanje nebeske mehanike sa Zemljinim ledenim dobima“, koji govori o Milankovićevom radu. Na samom početku članka, autor Mark Maslin deklarisao je čuvenog naučnika kao briljantnog srpskog matematičara i klimatologa, ne ostavljajući prostora za nedoumice.

    Srpski naučnik Milutin Milanković
    © Wikipedia / Radio Beograd
    Srpski naučnik Milutin Milanković

    Ne može se „ukrasti“ Milanković

    Ipak, Milanković je u hrvatskom mediju pomenut kao „hrvatski znanstvenik“, na šta se po prvi put za tako nešto oglasila i Srpska akademija nauka i umetnosti, odakle su najavili da će se obratiti „relevantnim strukturama“ zbog zloupotreba.

    Predsednik Akademijskog odbora za dinamiku klimatskog sistema zemlje i delo Milutina Milankovića Fedor Mesinger razlog za prisvajanje srpskih velikana vidi u činjenici da je mnogo njih živelo na teritoriji današnje Hrvatske, pa ga takvi navodi ne čude, ali ni ne brinu.

    Osvrćući se na Milankovića, Mesinger ističe da ne treba brinuti o navodima o njegovom poreklu, jer je dobro poznato ko je on bio i odakle je potekao, što potkrepljuje činjenicom da je prva rečenica napisana o Milankoviću u najpoznatijoj internet enciklopediji, Vikipediji, upravo ta da je bio srpski matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar itd.

    „Imam divnu knjigu, gospodin Krešo Pandžić ’preveo‘ je Milankovićev udžbenik na hrvatsku varijantu srpskohrvatskog. Prva rečenica objašnjava kako su se Milankovićevi preci 1690. godine, u jednoj od seoba pod vođstvom Arsenija Čarnojevića, doselili sa Kosova na desnu obalu Dunava, u mesto Dalj. Tako da se ne može ’ukrasti‘ jedan Milanković“, napominje Mesinger.

    Naš sagovornik ističe da „krađu“ ne treba pripisivati Hrvatima, jer takvi navodi dolaze od pojedinaca, koji na taj način grade karijere, status i zarađuju.

    Objavljivanje s predumišljajem

    S druge strane, predsednik udruženja „Milutin Milanković“ Slavko Maksimović tvrdi da iznošenje spornog teksta u ovom trenutku nije slučajno, jer se ove godine obeležava stogodišnjica od Milankovićevog objavljivanja teorije o klimatskim promenama.

    „Ta oblast je u naučnim krugovima veoma interesantna. Mnogi časopisi traže radove vezane za Milankovića. Oni su iskoristili momenat kada je to u žiži interesovanja da predstave Milankovića kao ’hrvatskog znanstvenika‘“, ističe Maksimović i dodaje da je ovo prvi put da je neko iz Hrvatske ovako direktno Milankovića deklarisao kao Hrvata.

    Maksimović se priseća da je još pre 20 godina čuo kako se Milankovićeva dela prevode na hrvatski jezik, što je video kao pripremu za prisvajanje čuvenog naučnika, pa je usledilo osnivanje udruženja, kako bi se o Milankoviću pisale knjige i snimali filmovi.

    Ništa od biste jer je — Srbin

    Mesinger je podsetio da je ranije postojao predlog da se ispred gimnazije u Osijeku, koju je završio Milutin Milanković, postavi njegova bista, ali je odbijen, jer nije Hrvat.

    „Vidite, takve stvari se događaju, a baš tu postoje biste osoba koje ni slučajno ne mogu da budu Hrvati. Tri biste postoje na tom mestu“, predočava nam Mesinger.

    Jedna od ličnosti koja ima bistu ispred Treće gimnazije u Osijeku je biskup Josip Juraj Štrosmajer, poreklom iz nemačke vojničke porodice.

    Borba za muzej

    Udruženje „Milutin Milanković“ prikuplja, obrađuje i prezentuje materijale o čuvenom naučniku godinama unazad. Devet godina su se borili da se Milankoviću podigne spomenik, a potom su svoju bitku nastavili kako bi u njegovo ime bio otvoren muzej.

    „Strukovno udruženje ne može da bude osnivač muzeja. Država treba da osnuje muzej. Mi zakonski nemamo pravo, a nemamo ni finansije ni kadar. Mi smo inicijatori. Prikupili smo dosta materijala i spremni smo da sve što smo sakupili, ustupimo da se to otvori“, kaže Maksimović.

    Otvaranje izložbe Milankovićeva vremenska kapija u Narodnoj banci Srbije
    Udruženje "Milutin Milanković"
    Otvaranje izložbe „Milankovićeva vremenska kapija“ u Narodnoj banci Srbije

    On napominje da su doneli odluku da u udruženju osnuju izložbenu postavku koju će registrovati kao instituciju, kako bi postepeno prerasla u muzej, jer drugi način nisu mogli da pronađu.

    Tesla, Milanković i Bošković

    Nikola Tesla, Milutin Milanković i Ruđer Bošković su imena oko kojih se već godinama unazad vodi polemika o nacionalnosti. Mesinger je Boškovićev slučaj okarakterisao kao „vrlo komplikovan“, a prema rečima Maksimovića, Boškovića je Hrvatska potpuno prisvojila, dok se za Teslu i Milankovića žestoko bore.

    Podsetimo, Milutin Milanković bio je čuveni srpski matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, građevinski inženjer, doktor tehničkih nauka, fizičar i populizator nauke. Rođen je u Dalju, 28. maja 1879. godine, na prostoru tadašnje Austrougarske, a današnje Hrvatske.

    Bio je dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu, pionir u raketnom inženjerstvu, potpredsednik SANU u tri mandata, direktor Astronomske opservatorije u Beogradu i član i reosnivač Komisije 7 za nebesku mehaniku Međunarodne astronomske unije.

    Nauci je dao dva fundamentalna doprinosa: „Kanon osunčavanja Zemlje“, koji karakteriše sve planete Sunčevog sistema i teorijsko objašnjenje Zemljinih dugotrajnih klimatskih promena uzrokovanih astronomskim promenama njenog položaja u odnosu na Sunce, poznato kao Milankovićevi ciklusi.

    Tagovi:
    naučnik, tekst, članak, Hrvatska, Milutin Milanković
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga