13:18 10 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    28157
    Pratite nas

    Knjiga Džona Boltona „Soba gde se sve događalo: Memoari iz Bele kuće“ u medijima će biti predstavljena kao „srebrni metak“ koji će Trampu „doći glave“, ali neće poljuljati njegovo biračko telo, ocenjuje Srđa Trifković, spoljnopolitički urednik časopisa „Hronikls“.

    Komentarišući aferu koja je izbila u Sjedinjenim Državama oko objavljivanja memoara nekadašnjeg prvog čoveka američkog predsednika i njen uticaj na aktuelnu američku administraciju u svetlu negativnog konteksta u kojem je Tramp u njoj predstavljen, Trifković podseća da je i sam, u trenutku Boltonovog imenovanja za savetnika za nacionalnu bezbednost, u tekstovima koje je objavio „Hronikls“ upozoravao da će Bolton biti „krtica“ u Trampovom timu jer je reč o neokonzervativnom jastrebu koji, kako kaže, nije video rat koji mu se nije dopao.

    Krtica ispaljuje „srebreni metak“ ka predsedniku SAD

    „Ja nisam u tim tekstovima direktno aludirao na mogućnost da će on kasnije da ofira neke detalje koji su apsolutno neadekvatni za čoveka koji je bio ličnost od poverenja predsednika. Više sam mislio da će Trampa da gura u rat protiv Irana, što je svesrdno i pokušao. Prošle godine imali smo dve epizode koje su bile Boltonovo zamešateljstvo, raketiranje saudijskih naftnih postrojenja i navodne napade na tankere u Persijskom zalivu, za šta su takođe bili optuženi Iranci. Tramp je odoleo tom pritisku i u poslednji čas je stornirao već najavljene vazdušne napade na iranske ciljeve, koji bi verovatno vodili ka nekontrolisanoj eskalaciji situacije“, navodi naš sagovornik.

    Bolton je, kategoričan je Trifković, tipičan izdanak američkog establišmenta koji smatra da je neprihvatljivo da je Tramp skoro četiri godine na vlasti, a da nije započeo ni jedan novi rat.

    „Jer, za ime Boga, u cilju finansiranja vojnoindustrijskog kompleksa Americi je potrebno da fabrikuje na samo potencijalne neprijatelje, već i stvarne, protiv kojih se vode ozbiljne operacije koje zahtevaju izdatke merene milijardama dolara“.

    U osvrtu na uticaj koji će Boltonova knjiga imati na američku javnost Trifković kaže da postoji razlika između objavljivanja dokumenata Pentagona uoči afere „Votergejt“, kada su na videlo izašli eksplozivni i duboko kompromitujući materijali o ponašanju Niksonove administracije i one Lindona Džonsona, i situacije kada memoare objavljuje čovek koji ima ličnu agendu poput Džona Boltona.

    „Verujem da će u medijima čitava ova stvar verovatno biti prikazana kao onaj „srebrni metak“ koji će Trampu konačno doći glave. Međutim, mislim da su u stvarnom svetu one realne Amerike linije podele već zacrtane i da, bez obzira na to šta bude objavljeno sa antitrampovske strane, onaj tvrdoušančeni ešalon tradicionalista koji u Trampu još uvek vide odraz autentične Amerike neće biti poljuljan“, kaže Trifković.

    Boltonovi memoari su nemoralan potez

    Na pitanje gde je moral u potezima poput Boltonovog, sagovornik Sputnjika kaže – nema ga. Pogotovo, ističe, nije moralno u slučaju savetnika za nacionalnu bezbednost.

    Boltonovo ponašanje je nedostojno i ispod svake kritike jer, za razliku od članova kabineta, savetnik za nacionalnu bezbednost bi trebalo da je osoba koja upoznaje predsednika sa raznim opcijama na spoljnopolitičkom planu, osoba koja može da modelira razne strategije i gde sam predsednik može da bude potpuno slobodan u razmenjivanju svojih misli i razmatranju raznih potencijalnih oblika ponašanja. Klasičan primer jednog izvrsnog savetnika za nacionalnu bezbednost je dr Henri Kisindžer, u vreme predsednikovanja Ričarda Niksona, koji je direktno uticao na Niksonovo otvaranje prema Kini, što je krunisano njegovom posetom Pekingu 1972. godine“, ukazuje Trifković.

    Kako dodaje, i savetnik za nacionalnu bezbednost u vreme Džimija Kartera, Zbignjev Bžežinski je takođe bio jedan ozbiljan igrač, voleli ga mi ili ne.

    „On jeste bio izraziti rusofob i pobornik hladnoratovskog pogleda na svet, ali je u najmanju ruku bio dovoljno diskretan da Karterovo odbijanje da eskalira hladnoratovske tenzije nije pretočio u nekakvu knjigu koja bi ga diskreditovala. Do eskalacije hladnoratovskih tenzija jeste došlo, ali kasnije, kada je Kartera pobedio Ronald Regan na izborima 1980. godine“, napominje sagovornik Sputnjika.

    Ruše Trampa i zdesna

    Sličnih primera, kako kaže, ima napretek, gde su članovi tima američkih predsednika imali dovoljno dostojanstva i dovoljno profesionalnog samopoštovanja da se uzdrže od ovakve svinjarije.

    „Stoga ovakav Boltonov potez ne znači ništa drugo nego da praktično treba rušiti Trampa ne samo sleva, jer vidimo histeričnu „trampofobiju“ u Demokratskoj stranci i medijskoj mašini koja je izrazito levo liberalna, već da ga treba rušiti i sa desne strane jer ne zadovoljava prohteve vojnoindustrijskog kompleksa i neokonzervativnih jastrebova za globalnim intervencionizmom“, ocenjuje Trifković.

    Podsetimo, Bela kuća traži da sud zabrani objavljivanje knjige Džona Boltona od 577 strana „Soba gde se sve događalo: Memoari iz Bele kuće“, najavljene za sledeću nedelju, u kojoj on, između ostalog, Trampa naziva „nepredvidivim i užasno neobaveštebnim vrhovnim komandantom“.

    Dok Bela kuća tvrdi da objavljivanje knjige treba obustaviti jer sadrži poverljive informacije o nacionalnoj bezbednosti koje bi trebalo da ostanu tajna, nekoliko američkih medija već je nabavilo kopiju knjige i počelo da objavljuje ekskluzivne priče o Boltonovim navodima.

    Tagovi:
    SAD, Džon Bolton, Donald Tramp
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga