13:13 10 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 036
    Pratite nas

    Pregovori o razoružanju trebalo bi da počnu u Beču 22. juna, ali, umesto da budu tripartitni, na njima će učestvovati samo SAD i Rusija. Kina se, po svemu sudeći, neće pojaviti, iako ju je Vašington pozvao.

    Još pre deset dana, Peking je glatko odbio američki poziv kao „apsurdan“, a i Moskva je bila začuđena zbog čega je Kina uopšte pozvana, s obzirom da je kineski nuklearni arsenal znatno manji u odnosu na onaj koji poseduju SAD i Rusija.

    Amerika ruši stare sporazume da bi uvukla Kinu u nove

    Objašnjavajući zbog čega je Vašingtonu toliko stalo da se Peking, zajedno sa Rusijom, nađe za pregovaračkim stolom, vojni ekspert Mitar Kovač navodi da Trampova administracija, rušeći stare sporazume o kontroli naoružanja iz vremena Hladnog rata, nastoji da u nove sporazume uvuče i nove sile, pre svega Kinu.

    Prema njegovim rečima, američko otkazivanje Sorazuma o raketama malog i srednjeg dometa (INF) 2018, kao i povlačenje iz Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja (START) naredne godine, sve je vodilo ka tome, a Kina iz nekoliko razloga ne može olako da izbegne poziv iz više razloga.

    „Prvenstveno iz političkog razloga – ako se oseća kao supersila i ako se razvija kao supersila, ona mora biti i deo međunarodnih sporazuma o kontroli naoružanja starteškog karaktera. Verujem da će su Kina odazvati pozivu. Pitanje je kada će se odazvati, a nije očekivano da će to uraditi u prvom naletu“, kaže Kovač.

    Kina neće pristati na ograničenja koja su u suprotnosti sa njenom strategijom razvoja međunarodnih odnosa, u kojoj će vojni faktor, bez obzira što ga Kina trenutno ne zagovara, igrati sve važniju ulogu, pogotovuo u regionu Dalekog istoka, gde su kineski nacionalni interesi naročito izraženi.

    Pregovori su američka strategija obuzdavanja Kine

    Prema kineskom viđenju, ova zemlja bi u pregovorima o razoružanju bila najslabiji partner, kada je reč o nuklearnom arsenalu i nuklearnoj moći, a na američki poziv u Pekingu se ne gleda kao na iskrenu želju da se smanji opasnost po svet, već pre kao na provokaciju da se, kao zemlja sa malim nuklearnim sposobnostima uvede u pregovore i zaustavi u razvoju sopstvene nuklearne moći, kaže Milorad Denda, dugogodišnji dopisnik agencije Tanjug iz Pekinga.

    „Kina ima veoma mali broj nuklearnog oružja, mnogo manje nego SAD, i u pogledu kvaliteta, i u pogledu kvaliteta. Kineski stav izrečen je više puta, da se neće pridružiti pregovorima pre nego nšto dođu u poziciju da imaju približne nuklearne moći kao što imaju SAD“, kaže Denda.

    Peking se dosledno zalaže za to da SAD prvenstveno moraju da dokažu da im je iskreno stalo do smanjenja nuklearne moći. Proglašavajujući Kinu glavnim strateškim protivnikom, Vašington uvek može da koristi svoju nuklearnu moć za pritiske na Peking, objašnjava naš sagovornik.

    Američko insistiranje da Kina prisustvuje bečkim pregovorima vođeno je namerom da se ona zaustavi na sadašnjem nivou razvoija nuklearnih kapaciteta, koji daleko zaostaju za SAD i na taj način je kontrolisati.

    „Reč je o tome da Kina mora da ima dovoljnu moć da odvraća SAD od agresivnog nastupa i, u nekoj daljoj projekciji, od mogućeg napada bio on izveden konvencionalnim oružjem ili nekog ograničenog nuklearnog napada“, navodi Denda.

    Kao jedno od obrazloženja za neučestvovanje u bečkim pregovorima, Kina navodi američko povlačenje iz INF. Amerika je već najavila da će u svojim vojnim bazama koje okružuju Kinu postaviti rakete „Tomahavk“, čime bi ojačali svoju udarnu moć prema Kini.

    „Predlozi da se Kina uključi u pregovore dolaze u trenutku kada je jako uvećano američko vojno prisustvo i u Južnom kineskom moru, i u Tajvanskom moreuzu, i u azijskom Pacifiku, dakle, kada je jako izražen vojni pritisak na Kinu. U takvim uslovima, Kina smatra da mora da se dovoljno nuklearno osnaži, da postane ravnopravan partner u pregovorima, i da onda zajedno sa drugim silama donosi odluke o daljem razvoju nuklearnog oružja“, zaključuje Denda.

    Tagovi:
    nuklearno naoružanje, naoružanje, pregovori, Rusija, Amerika, Kina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga