23:57 06 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    31285
    Pratite nas

    Ratni dnevnik Lazara Trklje, intelektualca i učesnika Drugog svetskog rata, koji je više od pola veka bio zakopan i skriven od očiju javnosti, važno je svedočanstvo, kako o borbi srpskog naroda protiv ustaškog terora, tako i o odnosima partizana i četnika, kao i zločinima koje su tokom rata činile obe strane.

    Intelektualac, po obrazovanju filozof i teolog, po političkom opredeljenju levičar, član Zemljoradničke stranke, Lazar Trklja na početku rata priključio se Ravnogorskom pokretu i bio je predsednik Nacionalnog komiteta za Hercegovinu.

    Ipak, pripadnost jednoj od strana u međusrpskom građanskom ratu nije ga sprečila da objektivno je sagleda situaciju na jugoslovenskom ratištu, odnose između partizana i četnika, partizanske i četničke zločine. Britkog jezika i misli, Lazar Trklja često je dolazio u sukob sa Dražom Mihailovićem, kako oko političkih pitanja, tako i zbog kabadahijskog ponašanja četničkih komandanata.

    Dugo čuvana tajna

    Dnevnik Lazara Trklje bio je dugo čuvana tajna porodice Trklja, sve dok ga novinar lista „Politika“ i Lazarev sinovac Nikola Trklja nije priredio i objavio pod naslovom „Ratni dnevnik Lazara Trklje 1941.-1945. – otkopana istina“.

    „Kada je Lazar otišao, moj otac je dnevnik stavio u jednu italijansku kantu od masti i zakopao je. Pošto je Udba tražila dnevnik, otac ga je premeštao sa mesta na mesto – zakopao ga je ispod poda u kući, kasnije ga je čuvao na tavanu u jednoj porculanskoj posudi. Uglavnom, dnevnik je sačuvan“, priča za Sputnjik Nikola Trklja.

    U vozu punom ustaša

    Trkljin ratni put počinje u Beogradu, gde se našao pred početak rata i odakle odlazi na Ravnu Goru. Tamo Trklja donosi prvu radio-stanicu, koja će vođstvo Jugoslovenske vojske u otadžbini povezati sa vladom u Londonu. Kasnije će nabaviti još radio stanica, od kojih će ona koju je ostavio u Beogradu biti najznačajnija, jer su putem nje iz Beograda saveznicima stizali obaveštajni pidaci o kretanju nemačkih trupa.

    Sa Ravne gore, preko partizanske Užičke republike, Lazar Trklja odlazi u Hercegovinu, a odatle, preko planine Igman, Sarajeva i Zemuna, ponovo dolazi u Beograd.

    Prelazak Igmana, planine poznate po tome što je, nedugo pošto ju je prešao Trklja, prešla i Prva proleterska brigada, bio je naročito težak jer ju je Trklja prešao po mećavi. Potom je stigao u Sarajevo.

    „Piše kako je izgledalo Sarajevo, kako su izlozi na svim srpskim radnjama bili izlomljeni, a grad je bio avetinjski prazan; kako nigde nije bilo Srba koji su imali radnje na Baš čaršiji“, kaže Nikola Trklja.

    Ukrcao se u voz pun ustaša, što je bio poseban rizik. Pošto je putovao pod svojim imenom i prezimenom, čisto srpskim, prilikom čestih legitimisanja, neko je mogao da posumnja u njega – međutim, kako kaže u dnevniku, niko nije mogao da pomisli da će neki Srbin putovati vozom punim ustaša. U Zemunu ga je sačekao njegov drug, pesnik Gustav Krklec, koji ga je prebacio u Beograd.

    Prvi izveštaj o ustaškim zločinima

    Trklja je u dnevniku detaljno opisao ustaške zločine u Hercegovini. Taksativno je, po hercegovačkim opštinama, srezovima i okruzima, naveo koliko je Srba gde stradalo. Međutim, on je organizovao i slanje prvog izveštaja o ustaškim zločinima u svet.

    Radi se o memorandumu koji je Srpska pravoslavna crkva sačinila na osnovu iskaza izbeglica koje su masovno iz NDH pristizale u Nedićevu Srbiju.

    „On je uspeo da izradi dokumenta svom partijskom drugu doktoru Sekuliću koji je prešao vozom u Bugarsku, a odatle u Cargirad. Preko Carigrada Sekulić je stigao do Kaira, a odatle u London. Dokumenta su preneta sakrivena u đonovima cipela i ušivena u sako. To je prvi izveštaj o zločinima ustaša koji je došao do Londona“, kaže Trklja. Znak da je Sekulić stigao u London bio je objava radio Londona da je „doktor Miloš dobro“.
    Sukobi sa Mihailovićem, zločini i partizana, i četnika

    Pripadnost Ravnogorskom pokretu i zauzimanje visokih političkih funkcija u njemu nije sprečavalo Lazara Trklju da otvoreno govori o zločinima četnika nad civilnom stanovništvom, kao i o kabadahijskom ponašanju pojedinih četničkih komandanata. Zbog toga je često dolazio i u sukob sa Dražom Mihailovićem.

    U dnevniku opisuje pokolj koji su četniuci počinili u Foči.

    „Opisuje zašto se to dogodilo, da su neka srpska sela u okolini bila spaljena, ali opisuje i Foču pošto su četnici ušli u nju – gleda leševe pored Drine, popaljene radnje... U jednom pismu Draži Mihailoviću taksativno nabraja zločine tih kabadahija (četničkih komandanata) po selima u Srbiji. Navodi imena nekih domaćina iz Arilja i iz valjevskog kraja, koje su četnici pobili iz čista mira“, navodi Nikola Trklja.

    Posebno ozbiljna rasprava između Trklje i Mihailovića zbila se na Kolašinskim poljima, ali to nije bio jedini takav sukob između njih dvojice.

    „Draža ga je poslao u Bugarsku da vidi kakva je situacijama tamo. Ali je Lazar slao i izveštaje iz istočne Srbije, o lokalnim kabadahijama koji, kako kaže, samo kaljaju ime četnika“, kaže Nikola Trklja.

    Lazar detaljno opisuje i zločine partizana u Hercegovini, u periodu takozvanih „levih skretanja“, posebno zločine koje su nad nedužnim Srbima počinili Sava Kovačević i Petar Drapšin.

    Zlato u pogači

    Jedna od epizoda Trkljinog ratnog puta posebno je zanimljiva. Nakon rasprave sa Dražom na Kolašinskim poljima, Trklji je poveren zadatak da u Beograd prenese zlato koje su za svoje porodice sakupili jugoslovenski piloti u inostranstvu.

    „On opisuje kako sakriva to zlato u pogači, kako ga nosi vozom, kako ga Nemci čekaju, kako sa voza silazi u Obrenovcu, kako raspoređuje zlato i predaje ga familijama“, priča Nikola Trklja.

    Putujući pod lažnim imenom „Petrović“, Lazar je zlato predao familijama, ali zajedno sa jednim prijateljem, slučajno, prilikom pretresa, biva uhapšen, jer je kod njegovog prijatelja pronađena izvesna količina funti. U automobilu koji ih prevozi u zatvor, Lazar uspeva da se reši šifrarnika.

    Prilikom ispitivanja, kada shvata da će ga agenti predati Gestapou (odakle mu ne bi bilo spasa), Lazar odlučuje da otkrije svoj identitet i da kaže zbog čega je u Beogradu. Kada je jedan od zaposlenih u Specijalnoj policiji potvrdio da je on zaista Lazar Trklja, policajci ga vraćaju na mesto na kojem je uhapšen i puštaju na slobodu. Pošto su ga vratili istim automobilom kojim suga doveli u zatvor, Lazar uspeva da iz sedišta uzme nazad šifrarnik koji je tu sakrio.
    Zagonetna smrt

    Iako je mogao da napusti zemlju i da ode u inostranstvo, Lazarev izbor bio je da ostane, a kraj njegovog životnog puta ostao je nepoznanica. O smrti Lazara Trklje postoje samo posredna svedočenja. Najverovatnije su ga ustaše ubile u logoru Stara Gradiška, kada se, pred napredovanjem partizana, povlačio prema zapadu sa hiljadama drugih četnika.

    Do porodice je, prema rečima Nikole Trklje, došlo nekoliko posrednih svedočenja da je Lazar Trklja ubijen u Jasenovcu. Međutim, kada je počeo da radi na priređivanju dnevnika, Nikola Trklja je naišao na svedočenje Vukašina Perovića, filozofa iz Mostara, Lazarevog druga i emigranta.

    „On u svojim spisima na dva mesta opisuje kako su on i Lazar išli do Gradiške 1945. U jednom trenutku su se razdvojili, a Perović navodi da je Lazara pred Gradiškom prepoznao Sekula Drljević i da je ubijen pred logorom. Navodno, Drljević mu je, kada ga je video, rekao: „Gde si Lazare Trklja!? Bio si tamo, bio si 'vamo, gde ćeš sad!?“ I odmah su ga ubili“, kaže Trklja.

    Tagovi:
    ratni dnevnik, dnevnik, Drugi svetski rat
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga