15:52 16 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    4330
    Pratite nas

    Ukoliko bi se dosledno sprovela cenzura pod diktatom političke korektnosti, koja je dovela do uklanjanja filma „Prohujalo sa vihorom“ sa platforme HBO maks, bili bismo uskraćeni za „Ilijadu“, „Odiseju“ i veliki broj Šekspirovih dela, mogli bismo zaboraviti i na trećinu holivudskih ostvarenja, dok vestern kao filmski žanr ne bi ni postojao.

    Odluka HBO maksa da privremeno povuče filmski klasik „Prohujalo s vihorom“ sa svoje striming platforme, u svetlu antirasnih protesta koji su se razbuktali širom Amerike, pokreće pitanje da li je politička korektnost okvir u kojem treba da razumemo književna, filmska i druga umetnička dela.

    Filmski kritičar Miroljub Stojanović kaže za „Orbitu kulture“ da je šokiran uklanjanjem „Prohujalo sa vihorom“ sa HBO maks platforme.

    „Mislim da revizija celokupnog kulturnog nasleđa mora da se izbegne po svaku cenu. Nisam jedini koji stoji na stanovištu da će politička korektnost u dogledno vreme značiti potpuni kolaps umetnosti, jer to je potpuno sputavanje kreativnosti i umetničkih sloboda“, ocenjuje Stojanović.

    Teror političke korektnosti zbrisaće „Ilijadu“, „Odiseju“ i trećinu Holivuda

    Bez obzira na opravdanu paniku nastalu zbog tekuće antirasističke situacije u Americi, uklanjanje umetničkih dela ne vodi nikuda i, kako ističe Stojanović, „uvlači umetnost u političko arbitriranje koje je ne samo suvišno, nego i retardirano“.

    Postavlja se pitanje koja je krajnja instanca takvog rasuđivanja i hoćemo li jednog dana uklanjati „Ilijadu“ i „Odiseju“ jer u Homerovim epovima „nije bilo nebelačkih likova“, pita se naš sagovornik.

    Ukoliko bi se ovakav teror političke korektnosti sproveo do kraja, sa lica zemlje bila bi zbrisana trećina holivudskog nasleđa, ocenjuje Stojanović i dodaje da vestern kao najautentičniji američki žanr ne bi postojao, ili bi bio toliko na meti političke korektnosti da više ne bi imao smisla.

    „Ovo što se dešava sa 'Prohujalo sa vihorom' vraća nas na jednu vrlo bolnu temu: da možemo, iz straha da nas ne označe nekakvim tlačiteljima svih drugih kultura, sa svojih polica slistiti milione knjiga i filmova zato što ćemo u njima tražiti naznake nečega što u njima nije postojalo, niti postoji. Mislim da je ovo ćorsokak i primer transparentne gluposti“, naglašava Stojanović.

    Ideološki zemljotres i komercijalni mitovi

    Profesorka anglistike na Univerzitetu u Novom Sadu Vladislava Gordić Petković podseća na istorijski kontekst u kojem su i roman i film nastali. Roman „Prohujalo s vihorom“ objavljen je 1936, dok je film snimljen tri godine kasnije, a to je bilo vreme kad se Amerika oporavljala od sloma berze iz oktobra 1929.

    „Činjenica je da i danas živimo u slomu jednog sveta, ili makar u svetu poraza jedne ideje o svetu. Taj poraz možemo vezati za epidemiju korone kao povod da propadne sve što je bilo lomno i sklono padu, ali ne možemo se oteti utisku da ideja reaktuelizacije kontroverznosti jednog filma kao što je 'Prohujalo sa vihorom' ide u logičkoj konzistentnosti sa sličnim književnim i kulturnim mitovima koji su nastali u američkoj istoriji“, smatra Vladislava Gordić Petković.
    Holivud
    © Flickr / Tom Benson
    Ukoliko bi se teror političke korektnosti sproveo do kraja, sa lica zemlje bila bi zbrisana trećina holivudskog nasleđa.

    Prvi komercijalni mit i „ideološki zemljotres“ u SAD nastaje sa romanom „Čiča Tomina koliba“, objavljenim polovinom 19. veka, sledeći takav potres dolazi s romanom i filmom „Prohujalo s vihorom“, a treći ideološko-komercijalni zemljotres za američku književnost došao je početkom sedamdesetih godina romanom „Strah od letenja“ Erike Džong, podseća sagovornica Sputnjika.

    „Zanimljivo je da sva tri romana pripadaju komercijalnim i kulturnim fenomenima koji su izazvali veliki psihološki potres u američkoj kulturnoj javnosti. U ovom trenutku, kad se reaktualizuje priča o porukama filma i knjige 'Prohujalo sa vihorom' zapravo se pokušava stvoriti nova atmosfera prevratništva, bilo da je ona vezana za propitivanje demokratskih sloboda ili za  nekakve tektonske promene u vizuri i ukusu publike kojima ćemo tek svedočiti. Ovo je samo jedan početak“, smatra Vladislava Gordić Petković.

    „Haklberi Fin“ – omiljeno štivo cenzora

    Prema rečima profesorke Beogradskog univerziteta Radojke Vukčević, cenzura u američkoj kulturi nije ništa novo, a što je najinteresantnije, najviše zabranjivana knjiga svih vremena u Americi jesu „Avanture Haklberi Fina“ Marka Tvena.

    Kad je reč o zabranama umetničkih dela u SAD, češće su cenzori bile lokalne zajednice nego nacionalne institucije. Profesorka Vukčević objašnjava da se knjige zabranjuju ako oni koji igraju ulogu cenzora u bilo kom segmentu, političkom, religioznom, seksualnom ili socijalnom, pronađu osnov za vređanje američkog identiteta i američkog čitaoca.

    Radojka Vukčević navodi listu „Zabranjene knjige koje su definisale Ameriku“ koju je pre nekoliko godina objavila Kongresna biblioteka. Na njoj su se našli brojni klasici američke književnosti.

    Na toj listi, pored "Avantura Haklberi Fina" i romana "Prohujalo s vihorom" visokokotirani su i „Voljena“ nobelovke Toni Morison, „Sahranite mi srce kraj ranjenog konja“ Di Brauna, „Zov divljine“ Džeka Londona, Selindžerov „Lovac u žitu“, „Farenhajt 451“ Reja Bredberija, „Za kim zvona zvone“ nobelovca Ernesta Hemingveja, „Hladnokrvno ubistvo“ Trumana Kapotija, Melvilov „Mobi Dik“...

    I Šekspir je „sumnjivo lice“

    Posle buke koju je izazvala najava cenzure filma „Prohujalo sa vihorom“, kompanija HBO najavila je da namerava da taj holivudski klasik proprati nekom vrstom diskusije ili razmatranja istorijskih okolnosti. To je, prema mišljenju Vladislave Gordić Petković, jedna vrsta komercijalne potrebe da se potencijalni politički problem prevaziđe tako što će se insistirati na nekoj vrsti pedagoške intervencije nad publikom.

    „Protivnik sam bilo kakvih pedagoških intervencija nad publikom zato što su i čitaoci i gledaoci uvek svesni da je svet koji im se prikazuje zamišljeni svet, da je to nekakva priča i zaplet koji se konstruiše pred njihovim očima. Međutim, s druge strane, kad se zateknemo u jednom vrlo teškom, problematičnom i opasnom okruženju istorijskih okolnosti, onda svakako sve vrste čak i poetičkih sukoba dobijaju neželjene političke dimenzije“, smatra naša sagovornica.

    Ona dodadje da, ako bismo bili sitničavi, istu vrstu opreznosti morali bismo da pokazujemo i prema nekim Šekspirovim delima koja opisuju primere makijavelizma, ali se nada da nikome neće pasti na pamet da pre prikazivanja Šekspirovih dela uvodi neku vrstu fusnote „koja će Šekspirovog čitaoca ili gledaoca tretirati kao potpuno neobaveštenog diletanta i kao nekoga ko ništa ne zna o onome delu kome pristupa“.

    „Ja sam uvek za to da poštujemo publiku“, zaključuje Vladislava Gordić Petković.

    Radojka Vukčević ističe da bez obzira koliko jaka bila, cenzura je ipak jalova. A tu je i jedan paradoks - upravo cenzura pomaže umetnicima da izvuku još veću kreativnost, zato što znaju da će biti zabranjeni!

    Tagovi:
    politička korektnost, cenzura
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga