05:17 13 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1442
    Pratite nas

    Iako su ideološke podele koje su pre sedamdeset godina, u krvavom ratu, podelile Korejsko poluostrvo odavno mrtve, dve Koreje nastavljaju da žive odvojene živote uz stalnu opasnost da svaka varnica može sukob da se pretvori u svetski rat.

    I dok se američki predsednik Donald Tramp prilikom susreta sa severnokorejskim vođom Kim Džong Unom naivno pita zbog čega je Koreja uopšte podeljena, pitanje ujedinjenja poluostrva i posle sedamdeset godina od početka rata (Korejski rat počeo je 25. juna 1950. i trajao je do 27. jula 1953.) i dalje nije na dnevnom redu. Kao garancija mira ostaje da važi primirje (rat nikada nije okončan potpisivanjem mirovnog sporazuma) i podela duž 38. paralele.  

    Rat su karakterisale velike surovosti pred kojima se svet, tek izašao iz dovoljno surovog Drugog svetskog rata, ipak zgražavao. Masakri političkih protivnika, veliki broj političkih zatočenika na obe strane, surova američka bombardovanja severa poluostrva, naročito prestonice Pjongjanga... Procenjuje se da je u ratu život izgubilo oko deset odsto ukupne korejske populacije i oko dvadeset odsto populacije na severu poluostrva.

    Građanski rat u kome su supersile prvi put odmeravale snage

    Da bi se shvatila priroda korejskog sukoba, potrebno je otići malo dalje u istoriju, u vreme kada je Koreja bila pod kolonijalnom upravom Japana i bila veoma važna u japanskom kolonijalnom sistemu, kaže novinar Borislav Korkodelović.

    © AFP 2020 / STR
    Fotografija datirana na 10. juni 1950, prikazuje severnokorejjskog lidera Kim Il Sunga

    Korejska nacija nikako se nije mirila sa položajem kolonije i od 1911. imala je pokret za oslobođenje, a 1932. formirana je Narodnooslobodilačka armija Koreje.

    „Nju je formirao deda Kim Džong Una, Kim Il Sung u Mandžuriji, van korejskog poluostrva i bila je povezana sa Komunističkom partijom Kine, koja je već vodila rat protiv Japana. On je Kini pomagao u toj borbi. Zanimljivo je da potomci 200 najistaknutijih ljudi te armije i danas vlada Severnom Korejom na čelu sa dinastijom Kim“, navodi Korkodelović.
    © AFP 2020 / STR
    Šef južnokorejske vlade Singman Ri sa generalom Daglasom Makarturom

    S druge strane, u velikom delu Koreje, a naročito u južnom delu, Japanci su zavrbovali veliki broj Korejaca da rade za kolonijalni režim, pa 1945. prilikom oslobađanja Koreje, dolazi do sukoba između Kim Il Sungovih komunista i južnokorejskih funkcionera bivšeg japanskog režima, dodaje on.

    „Tu je došlo do ideološkog i klasnog rata. Istaknuti američki istoričar Brus Kamings smatra da se radilo prevashodno o građanskom ratu, u koji su se 1950. umešali na jednoj strani SAD pod okriljem UN, a na drugoj Kina i SSSR“, kaže Korkodelović..

    Prva intervencija UN i kohezivno tkivo NATO

    Osim što je bio građanski rat, Korejski rat bio je i prva vojna intervencija Ujedinjenih nacija. Rat je počeo 25. juna, a već 27. juna Savet bezbednosti donosi rezoluciju o upućivanju međunarodnih snaga na korejsko poluostrvo. Snage UN bile su predvođene armijom SAD, a još 16 nacija činile su međunaroidni kontigent. Među njima bile su armije Grčke i Turske, Australije, Britanije...

    „Između ostalog, taj rat je jako doprineo koheziji NATO kao vojnog pakta. To je bio prvi veliki istup tog pakta“, objašnjava Korkodelović.

    Nakon rata u Koreji, a s obzirom na blokovsku podelu koja je zahvatila svet, ni američke, niti sovjetske snage nisu uzimale učešća u vojnim misijama UN do rata u BiH devedesetih godina.

    © AFP 2020 / -
    Prizor razorenog grada Pohanga oktobra 1950.

    Sa 240 tenkova sovjetske proizvodnje, severnokorejske snage su za tri dana osvojile Seul i nastavile ka jugu. Amerikanci u Koreji nisu imali velike snage i one su brzo razbijene, dok armija Južne Koreje, praktično nije ni postojala.

    Severnokorejske snage na krajnjem jugoistoku formiraju Pusanski perimetar, koji su branile međunarodne snage sačinjene od američkih, britanskih, australijskih i francuskih trupa, sve dok trupe američkog generala Daglasa Makartura nisu u septembru izvele desant na grad Inčon, koji se nalazio duboko u severnokorejskoj pozadini.

    Potom su međunarodne i južnokorejske snage napredovale skoro do granice sa Kinom. Kada se u rat, na severnokorejskoj strani, umešala i ova zemlja.

    Prilikom bombardovanja Pjongjanga, Amerikanci su gađali i mačke

    Čak pet ofanziva vođeno je na Seul, koji je iz ruke u ruku prelazio četiri puta i bio je potpuno razoren. Slično je, ako ne i mnogo teže, pod američkim bombardovanjem prošao Pjongjang.

    „Američki vazduhoplovni generali svedočili su pred Kongresom da su u Pjongjangu gađali i mačke na ulicama. Cigla na cigli nije ostala. Pjongjang, grad od oko 500 000 stanovnika, na kraju je imao oko 50 000 stanovnika, koji su uglavnom živeli pod zemljom“, kaže Korkodelović.
    © AFP 2020 / NATIONAL ARCHIVES
    Američki bombarderi B-29 iznad Koreje

    Kamings upravo razornim američkim bombardovanjem objašnjava psihološke reakcije severnokorejskog rukovodstva na spoljne izazove, što naziva „dugom u krvi“.

    Ukupan broj žrtava iznosio je oko četiri miliona, od toga oko 33000 američkih vojnika.

    „U svakom slučaju, obe Koreje bile su zavijene u crno, ali to je bila prekretnica u smislu da je to bio globalni rat, jer je Hladni rat postao globalni a akcenat je stavljen na vojnu komponentu. Amerikanci su posle toga učetvorostručili vojni budžet – tada su krenuli da stvaraju silne baze koje imaju u svetu, zarekli su se da će zaustaviti ekspanziju komunizma iz SSSR-a i Kine. Tu je, u stvari došlo do potpune ideološke podele. Amerikanci su uspostavili čvrst savez sa Južnom Korejom, koje traje i do danas“, kaže Korkodelović.
    © AFP 2020 / STR
    Napuštena devojčica na ulicama Inčona septembra 1950

    Na kraju, primirjem potpisanim u Panmundžonu, selu koje se nalazi na 38. paraleli, Koreja je podeljena. Ovu podelu izvršili su dvojica nižih američkih oficira još 1945. Ona je ostala do danas iako je primirjem predviđeno da traje samo do održavanja izbora.

    Opšti izbori u obe Koreje, međutim, nikada nisu održani, jer su ankete pokazivale da je oko 77 odsto Korejaca privrženo socijalizmu.

    Intervju sa Borislavom Korkodelovićem u celosti možete pogledati u video formatu.

    Tagovi:
    rat, Korejski rat, Koreja
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga