06:22 24 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    175287
    Pratite nas

    Uporedivši Kosovsku bitku iz 1389. i Bitku kod Poltave iz 1709. godine, Karl Bilt se osramotio na ispitu iz istorije, promašio suštinu ta dva događaja, a pogrešio je i u njihovim datumima. Uspeo je samo jedno – da uvredi Srbe na Vidovdan.

    „Bilt je demonstrirao veoma neobično nepoznavanje istorije i ono što je tipično za političare širom sveta, pa i kod nas – nedovoljno poznavanje prošlosti i spremnost da se njome manipuliše zarad jeftinih političkih poena“, kaže istoričar Dejan Ristić.

    Naime, Karl Bilt, čiji je uspeh na međunarodnoj političkoj sceni neraskidivo vezan za područje bivše Jugoslavije, na društvenoj mreži Tviter objavio je svoja razmišljanja na godišnjicu Kosovske bitke, uporedivši je sa bitkom kod Poltave, u kojoj je švedska vojska poražena od Rusa.

    „Dan istorijskih bitaka. Mnogi Srbi i dalje su uznemireni zbog svog poraza u Kosovskoj bici, ali bilo bi teško da nađete bilo kojeg Šveđanina kome je stvarno stalo do gubitka kod Poltave više od trista godina kasnije“, napisao je Bilt na Vidovdan.

    „Gospodin Bilt je, u najmanju ruku postupio potpuno nesmotreno, ishitreno, želeći da uporedi nešto što je apsolutno neuporedivo, ni po datumima, budući da datumi odigravanja te dve bitke nisu isti, ali, ono što je mnogo bitnije, po istorijskom kontekstu. Na neki način, svesno ili nesvesno, uvredio je Srbe i izvrgao ruglu jednu od najznačajnijih bitaka, odnosno jedan od najznačajnijih događaja u našoj istoriji, čije posledice u određenoj meri i dan danas osećamo“, kaže Ristić.

    Bilt ne zna istoriju, a ne ume ni da prepiše

    Prema Ristićevim rečima, radi se o dve bitke u različitim istorijskim kontekstima, a ono što prvo pada u oči jeste da Bilt greši i kada kaže da su se bitke dogodile na isti dan.

    „Bitka kod Poltave odigrala se 28. juna po julijanskom, odnosno 8. jula po gregorijanskom kalendaru. Kosovska bitka desila se 15. juna po julijanskom, odnosno 28. juna po Gregorijanskom kalendaru, što znači da se one čak ni datumski ne poklapaju“, navodi naš sagovornik.

    Bitka kod Poltave bila je bitka koju je Švedska izgubila od Rusije i, nakon nje, skandinavska kraljevina prestaje da biva evropska sila.

    „Švedska, dakle, nije bila pokorena od strane Rusa. Ona je samo vojno poražena i povlači se na svoju teritoriju, postaje lokalna sila, ali više nije evropska vojna, politička i kulturna sila“, objašnjava Ristić.

    Sa druge strane, Kosovska predstavlja sudbinski i sudbonosni okršaj, dodaje on.

    „To je sukob dve civilizacije, islamske i hrišćanske. Kao neposredna posledica Kosovske bitke, dolazi do pogibije obojice vladara, kneza Lazara i Murata I. Ono što je mnogo značajnije od tog kurioziteta, jeste činjenica da je nakon bitke Srbija potpala prvo pod vazalnu vlast Turaka, pod kojom će biti narednih sedamdeset godina, a potom, od 1459, bila je pokorena i nalazila se pod viševekovnim osmanskim ropstvom“, kaže Ristić.

    I tviteraši objasnili Biltu

    Biltov tvit nije dobro primljen čak ni od tviter zajednice, gde su se komentari kretali od duhovitih, do ozbiljnih analiza onoga što je Bilt napisao, a koji se slažu i sa Ristićevim komentarom za Sputnjik.

    Tako je scenarista i filmski kritičar Dimitrije Vojnov u svom komentaru Biltovog statusa podsetio da je poslednji Skandinavac koji je pokušao da napravi slično poređenje bio Anders Brejvik.

    „Treba li da obavestimo policiju o ovome“, upitao se on.

    Pisac i kolumnista Marko Tanasković u svom komentaru za odsustvo sećanja na bitku kod Poltave krivi švedski školski sistem i naglašava da švedska invazija na Rusiju i turska invazija na Srbiju nisu dobro poređenje, dok tviteraš pod imenom Bogdan Gečić smatra da je poređenje dve bitke površno, kulturološki neosetljivo i neprimereno.

    „Verujem da bi mnogi Šveđani, a imam tamo imam mnogo prijatelja, ovu primedbu u najmanju ruku smatrali za nediplomatsku“, napisao je on.

    Balkanska kriza kao odskočna daska

    Da nije bilo krize u bivšoj Jugoslaviji, Karl Bilt bi ostao političar vezan za švedske okvire, međutim, njegov uspon na međunarodnoj sceni počinje u trenutku kada je postao specijalni izaslanik EU za naš region 1995. Neposredno nakon građanskog rata u BiH postao je visoki predstavnik za tu zemlju, a kasnije i specijalni izaslanik Generalnog sekretara UN za Balkan.

    Karl Bilt ući će u istoriju i kao prvi ministar spoljnih poslova (bio je švedski šef diplomatije između 2006. i 2014.) koji je posetio Prištinu nakon što su kosovski Albanci jednostrano proglasili nezavisnost.

    Nakon Balkana, Bilt se okrenuo istoku Evrope, kao svom novom cilju. Zajedno sa bivšim poljskim šefom diplomatije Bronislavom Sikorskim, bio je jedan arhitekata Istočne politike EU i vrlo često se isticao svojim antiruskim izjavama.

    Tako je posle rata u Južnoj Osetiji, u kome je ruska vojska intervenisala kako bi sprečila etničko čišćenje Oseta iz Gruzije, Bilt rusku akciju uporedio sa nemačkom aneksijom Sudeta pred II svetski rat, a tokom nemira u Ukrajini 2014, švedski mediji oštro su ga kritikovali zbog podrške koju je davao ekstremističkoj partiji Svoboda.

    Za Ukrajinu, Bilta je vezivalo i savetničko mesto u Ukrajinskom međunarodnom savetodavnom veću za reforme, koje osnovao bivši ukrajinski predsednik Petar Porošenko.

    Savetničko mesto u ruskoj investicionoj kompaniji „LetterOne“, čiji je vlasnik ruski tajkun Mihail Fridman, Bilta ne obavezuje da bude uzdržan kada su u pitanju ruske investicije na Balkanu. Tako je prilikom jedne posete Srbiji, takođe na Tviteru, švedski političar kritikovao partnerstvo srpske Naftne industrije Srbije i ruskog Gasproma.

    Tagovi:
    istorija, bitka, Karl Bilt
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga