02:43 14 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1313
    Pratite nas

    Trijumf HDZ-a i poraz SDP-a, uz pojavu novih stranaka, i na desnici, i na levici, uz rekordno nisku izlaznost, rezultat je parlamentarnih izbora u Hrvatskoj, održanih 5. jula. Ipak, kao pobednici i gubitnici ne pojavljuju se samo stranke, već i njihovi lideri.

    S obzirom da niko nije osvojio apsolutnu većinu u parlamentu koji broji 151 zastupnika, premijer Andrej Plenković moraće da formira koaliciju. Ipak, bez obzira na to, sagovornici Sputnjika, istoričar Veljko Stanić i sociolog Petar Lađević konstatuju da je pobednik na izborima ne samo HDZ, već prošli/budući premijer Andrej Plenković lično.

    Zašto je Plenković pobednik

    Prema Stanićevim rečima, još tokom izborne kampanje, politička borba personalizovana je između premijera Plenkovića i lidera SDP Davora Bernardića (koji je u međuvremenu zbog izbornog poraza, podneo ostavku na mesto predsednika partije).

    „Ako pođemo od toga, sigurno je da je Plenković apsolutni pobednik, a Bernardić je gubitnik jer nije bilo očekivano da SDP tako podbaci. Sa druge strane, nije bilo ni toliko verovatno da HDZ napravi tako dobar rezultat zato što poslednjih godina vidimo i neka previranja na desnici. Međutim, to je relativno stabilno biračko telo i koliko god neki otpadnici od HDZ bili u mogućnosti da oforme novi pokret, to nije ugrozilo sam HDZ i  mislim da je to u velikoj meri zasluga Andreja Plenkovića“, kaže Stanić.

    Lađević parlamentarne izbore u Hrvatskoj postara kao Plenkovićevu pobedu na više nivoa.

    „Plenković kao centristička opcija najpre pobedio unutar HDZ, a sada je tu pobedu, sa gotovo neverovatnim rezultatom overio na ovim izborima“, smatra Lađević.

    Stanić dodaje da je hrvatski premijer u proteklih četiri, pet godina imao težak zadatak da stabilizuje svoju stranku, u čemu je, očito uspeo – pomerio je HDZ ka centru, ali, napominje naš sagovornik, ta priča još uvek nije završena.

    Levici nije pomogao ni Milanović, ali pojavili su se novi ljudi

    Uprkos pobedi nekadašnjeg lidera Zorana Milanovića na predsedničkim izborima, SDP nije uspeo da pobedi na parlamentarnim. Za Stanića, to je potvrda ravnoteže koja u hrvatskoj politici postoji u poslednje dve decenije.

    „Na mestu predsednika od smrti Franje Tuđmana na mestu predsednika obično se nalazi neka ličnost levo liberalne orijentacije, pa smo imali Stjepana Mesića, Josipovića i sada Milanovića. Ali, vladu uglavnom vodi HDZ“, napominje on.

    Sa druge strane, Lađević smatra da sadašnji SDP nije Milanovićev SDP i to su glasači prepoznali.

    „Oni Zorana Milanovića vide kao neki bivši SDP koji je Milanović vodio, to su mu verifikovali na predsedničkim izborima i on je pobedio. Ali ga glasači nisu dovodili u vezu sa sadašnjom partijom, niti se sam Milanović, bez obzira što su predsednička ovlašćenja veoma jasna, potrudio da da neki vetar u leđa sadašnjem SDP“, kaže Lađević.

    Još dve političke grupacije, koje su sada prvi put ušle u Sabor, prema Lađevićevim rečima su pobednici na izborima.. radi se o grupaciji „Možemo“ i koaliciji „Pametno“, koje naš sagovornik naziva dvama svežim snagama – jedna je čisto liberalna, a druga levičarska sa primesama liberalizma. One su u parlament ušle na krilima neartikulisanosti politike SDP, kada se njihovi mandati saberu, gotovo su iste snage kao i nacionalistički Most.

    Takva vrsta promene na levici, za Stanića je pozitivan pomak, iako je, u celini gledano, levica izgubila izbore.

    „Ali, činjenica da se u hrvatskom političkom životu pojavila radikalno leva opcija, da su to mladi ljudi, nova lica, korespondira sa dešavanjima na globalnom planu. Ideje demokratskog socijalizma jačaju svuda“, kaže Stanić.

    Kako će izgledati nova hrvatska vlada

    HDZ će, s obzirom da, iako pobednik, nije osvojio dovoljan broj glasova da samostalno formira vladu, sasvim sigurno morati da uđe u koaliciju sa nekom od stranaka koje su ušle u Sabor. Do sada, Plenković je vodio koalicionu vladu s Mostom. Međutim, iako je, prema Lađevićevim rečima, prerano govoriti o tome ko bi mogao da bude koalicioni partner HDZ, jedno je sigurno – da su Plenkoviću nakon izbora sva vrata otvorena.

    „Plenkoviću je otvoreno sve i nema nikakvu neizvesnost. On doslovno može da bira šta hoće. To će biti njegova procena koja će u obzir uzimati unutrašnjepolitičke stvari, ali i spoljnopolitičke. Plenković je kapitalizirao svoj dosadašnji rad i delovanje svojih ministara koji su Hrvatsku vodili kroz kovid krizu“, kaže Lađević i dodaje da se u dubini duše nada da u vladajuću koaliciju neće biti uključen Domovinski pokret Miroslava Škore.

    Radi se o populističkom, ultranacionalističkom, gotovo šovinističkom pokretu, koji je tokom kampanje imao nebrojeno mnogo antisrpskih ispada.

    „Ta opcija je unutar sebe prešarena da bi mogla imati dalekosežnu političku budućnost, što se, doduše, odnosi i na Most. Mislim da je Domovinski pokret dobio manje nego što su želeli. Oni su morali dobiti mnogo više da bi mogli uceniti HDZ svojim koalicionim potencijalom. Mislim da Plenkoviću u ovom trenutku ne treba ni Most i očekujem da će pojedini zastupnici iz Škorove grupacije polako napuštati taj brod i eventualno prilaziti Plenkoviću“, smatra Lađević.

    Stanić, sa druge strane, iako Domovinski pokret naziva „šarenolikom grupacijom“, smatra da on ima može da predstavlja određeni faktor pri formiranju nove vlade.

    Ima li srpska opcija budućnost

    Samostalna demokratska srpska stranka (SDSS) Milorada Pupovca još vremena Ive Sanadera bila je deo vladajuće koalicije i uvek je imala bolju saradnju sa HDZ nego sa SDP. Tome je, možda, uzrok i to što socijaldemokrati računaju i na srpske glasove, pa su, prema Lađevićevim rečima, tokom kampanje socijaldemokrati trudili da otmu jedan broj srpskih glasova.

    „Pretpostavljam da će naša srpska stranka u Hrvatskoj ponuditi svoj koalicioni potencijal premijeru, a i da će premijer će to tražiti od njih. Čini mi se logičnim da predstavnici Srba u Hrvatskoj koaliraju sa budućom vladom, ali o tome još ništa ne znamo. A i gospodin Pupovac je preiskusan političar da bi o tome govorio nešto unapred“, kaže Lađević.

    Ukoliko se saradnja sa HDZ nastavi, SDSS bi, prema Stanićevim rečima, trebalo da insistira na iskoraku koji bi trebalo da u javnom, političkom i kulturnom životu, napravi otklon od desnog revizionizma, kao i od negativnog nasleđa, ne samo devedesetih, nego i nekih ranijih epoha.

    „Da li će to biti slučaj, velika je nepoznanica zato što je HDZ stranka koja je pozicionirana na desnici – da li je to desni centar ili je nešto više desno, to su promenljive kategorije. Za sada, po svemu sudeći, neće doći do nekih velikih promena; ipak bi bilo iznenađenje da SDSS ne učestvuje u novoj vladi“, smatra Stanić.

    Lađevićevo mišljenje je da će SDSS imati veće zahteve prema budućoj vlasti nego što je imala do sada i to pre svega u sferi kulturne autonomije,

    „Jako je važno da se insistira na tome da konačno zaživi ono što nam Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina u Hrvatskoj omogućava. To se pre svega odnosi na jezik, pismo i obrazovanje, što je od presudne važnosti za budućnost srpskog identiteta u Hrvatskoj“, zaključuje on.

    Hrvatska demokratska zajednica (HDZ), ubedljivo je, sa 66 mandata osvojila najviše zastupničkih mesta u Saboru. Slede socijaldemokrati (SDP) sa 41 osvojenim mandatom, a nakon njih dolazi Domovinski pokret pevača Miroslava Škore sa 16 mandata, Most sa 8, platforma „Možemo“ sa 7, koalicija „Pametno“ sa 3, a po jedan mandat dobili su Reformisti i Hrvatska narodna stranka (HNS).

    Nove snage u Saboru su Domovinski pokret, platforma „Možemo“ i koalicija „Pametno“, dok su debakl doživeli „Živi zid“ i višedecenijski gradonačelnik Zagreba Milan Bandić, koji su ostali bez zastupničkih mesta.

    Tagovi:
    Milorad Pupovac, HDZ, izbori, Hrvatska, Andrej Plenković
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga