19:06 20 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1456
    Pratite nas

    Beograd i Prtiština će posle pauze duže od godinu dana ponovo sesti za pregovarački sto 12. jula. Dijalog će početi uz prisustvo šefa evropske diplomatije Josepa Borela i izaslanika Evropske unije za dijalog, Miroslava Lajčaka, a kako je najvaljeno, radiće se na sveobuhvatnom sporazumu i normalizaciji odnosa.

    Običnom Srbinu na Kosovu ove fraze znači malo, ako nema mira u svom domu i ne može da obrađuje svoju njivu, a decu mora da pošalje u centralnu Srbiju i Beograd na školovanje i u potrazi za poslom.

    Sloboda ključ za sukob Srba i Albanaca

    Živojin Rakočević, novinar i publicista sa Kosova i Metohije kaže da bi sve bi bilo mnogo jasnije i realnije kada bi međunarodna zajednica, i sve zainteresovane strane u kosovskom čvoru uključujući i Albance, postavile Srbima južno od Ibra jedno sasvim jednostavno pitanje: imate li slobode?

    „Ako u toj širokoj anketi odgovore da imaju slobode, onda je pitanje problema Kosova i Metohije rešeno, sukob Srba i Albanaca okončan, a svetski moćnici neka onda brinu svoje velike brige i probleme. Biće, ipak da je sve suprotno od toga i da sve dolazi od neslobode u kojoj Srbi žive: kada će biti ravnopravni građani u društvu koje je gradio demokratksi svet, kada će biti slobodni od straha, kada će prestati da paze kuda idu i osećaju nesigurnost u kretanju, kada će im biti vraćena privatna imovina, kada će moći da žive izvan svojih geta u gradovima, kada će imati pravo donošenja odluka i pravo odlučivanja o sebi, kada će raditi u institucijama kao ljudi slobodnog mišljenja, kada će ostvariti pravo na upotrebu svoga jezika i pisma, zašto se napada, prisvaja i falsifikuje njihova kulturna i duhovna baština, od one pod zaštitom Uneska do malih spomenika i crkava na celoj teritoriji Kosova...“ samo su neka od pitanja kje je postavio naš sagovornik.

    Projekat Kosovo ne postoji bez osnovnih ljudskih prava  

    Rakočević nastvlja dalje da postAvlja pitanja: Zašto naša dokumenta ne važe, ko nam propisuje da živimo u tuđoj etničkoj slobodi, zašto nam se nameće potpuna obespravljenost? Kada ćemo imati policajce koji nisu etnička policija, sudije koji nisu čuvari nacionalnog albanskog mita? Kako izbeći opštu asimilaciju i odustvo pravde?

    „Srbi, dakle samo traže osnovna ljudska prava, ali im pitanje o slobodi niko ne postavlja u njemu se krije suština neuspešnog projekta koji se zove Kosovo“, zaključak je Rakočevića.

    Branimir Stojanović, bivši zamenik premijera kosovskih privremenih institucija, za Sputnjik kaže da veruje da bi se kroz realizaciju Zajednica srpskih opština (ZSO) dogovorene Briselskim sporazumom, Srbima posebno onim južno od Ibra omogućio normalan život, povratak i opstanak.   

    „Zajednica neće naravno rešiti sve probleme, ali bi bila novi instrument u rukama Srba i omogućila im da reše probleme koji danas izgledaju nerešivo. Lokalnim samoupravama omogućilo bi se da koriste projekte, da raspolažu svojim budžetom, ali i  resursima kojima raspolažu. Takođe, rešilo bi se i pitanje bezbednosti koje je možda i najbitnije, jer bi smo preko ZSO dobili na neki način odrešene ruke da, uz pomoć savremene tehnologije za bezbednost, video nadzora, brzog prijavljivanja napada - posebno u sredimama gde ih ima malo, i gde su svakodneno na udaru raznih napada, na neki način zaštitimo Srbe. Ako ništa, bar bismo imali dokaze o napadima čime bi smo smanjili broj izgovora kojima se služi kosovska policija kako bi obrazložila svoju nesposobnost da zaštiti Srbe,“ kaže Stojanović.

    ZSO bi rešila mnoga pitanja Srbima na Kosovu i Metohiji

    „Postoje ozbiljni lobiji koji žele da Srbima samo zakomplikuju život kako bi ih naterali da po što nižim cenama prodaju svoja imanja i odu. Da li će se ZSO formirati zavisi od toga da li će međunarodna zajednica izvršiti dovoljno veliki pritisak na Prištinu. Do sada to nije bio slučaj, ali nadam se da će u Prištini shvatiti da postignuti dogovori moraju da se poštuju, da bi uopšte imali progres,“ zaključuje Stojanović. 

    Podsećanja radi, na Kosovu i Metohiju u poslednje vreme ponovo su učestali napdai na Srbe posebno na Srbe povratnike. Paljene su im i pljačkane kuće, otimana stoka, kradena imovina, traktori, atomobili, novac... U poslednje vreme sve više ovakvih incidenta ima u Gračanici koja je bezmalo čisto etnički srpska sredina, i možda najveća enklava posle sevrene Mitrovice.     

     

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga