21:32 11 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    42132
    Pratite nas

    U predstojećoj seriji razgovora o rešavanju kosovskog problema pitanje je da li lideri EU, Francuzi i Nemci, imaju spremljen konkretan plan na tu temu. Ako on postoji ići će u pravcu priznavanja nezavisnosti Kosova uz neke ustupke koje bi dobili Srbi na Kosovu i Metohiji, smatra Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije.

    On ukazuje na to da će sutrašnji razgovor francuskog i srpskog predsednika, Emanuela Makrona i Aleksandra Vučića u Parizu biti prilika za ocenu bilateralnih odnosa koji su u usponu, ali da će, nesumnjivo, Kosovo biti glavna tema tog susreta. Sagovornik Sputnjika susret sa Makronom vidi kao deo EU inicijative za što skorije rešenje kosovskog pitanja.

    Makron je održao reč. Tačno pre godinu dana prilikom posete Beogradu najavio je da će organizovati poseban sastanak delegacija Beograda i Prištine, uz prisustvo nemačke kancelarke Angele Merkel.

    "Francuska će biti potpuno spremna da, zajedno sa Nemačkom, u okviru posredovanja EU, podrži obnovu dijaloga koji ima za cilj da u narednih nekoliko meseci nađe konkretno rešenje", rekao je tada francuski predsednik. Od tada je, doduše, prošlo godinu dana i sutrašnji susret sa Vučićem dolazi odmah posle onoga sa premijerom iz Prištine Avdulahom Hotijem.

    Hoti se domaćim medijima odmah pohvalio odličnom posetom u Parizu gde je Kosovo dobilo podršku Francuske.

    Sastanak sa Makronom kao uvertira za akciju EU

    Dobar poznavalac prilika u Francuskoj, Zečević podseća da je, načelno govoreći, to tačno jer Francuska je priznala nezavisnost Kosova i naravno nije promenila stav, pa se u tom smislu može reći da podržava Kosovo.

    Predsednik Francuske Emanuel Makron i predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom ceremonije svečnog dočeka ispred Palate „Srbija“.
    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Sastanak Vučića i Makrona u Parizu biće uvertira pred video konferenciju lidera EU o Kosovu i nastavak dijaloga Beograda i Prištine u nedelju u Briselu.

    „Nisam, međutim, primetio da je Hotijeva poseta izazvala neke veće komentare u Francuskoj i ne vidim da se u medijima Hoti nešto mnogo pominje. Pominje se više nastavak dijaloga koji će biti u petak i u nedelju između Makrona i Merkelove i Vučića i Hotija u kontekstu traženja rešenja za sveukupnu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine“, kaže za Sputnjik Zečević.

    Makron je, uostalom, prilikom posete Beogradu bio nedvosmislen.

    "Srbija i Kosovo su zaista evropske države i mi moramo da pomognemo da se to prevede u činjenice“, rekao je tada predsednik Francuske, ističući da je odgovornost EU da pruže neophodnu podršku kako bi se našao kompromis i kako bi se uspostavila stabilnost.

    Imaju li Francuzi i Nemci plan

    Sagovornik Sputnjika je zato susret Vučića i Makrona stavio u kontekst i video samita lidera EU posvećenog rešavanju kosovskog pitanja koji treba da bude održan odmah u petak, kao i nastavka dijaloga Beograda i Prištine u Briselu u nedelju, 12. jula.

    „Što se tiče Kosova mnogo zavisi od toga da li Francuzi i Nemci imaju neku preciznu ideju o rešenju kosovskog problema, da li imaju nešto što je osnova, neki gotov plan. U slučaju da to imaju možemo da očekujemo pritisak na nas da to prihvatimo, ali mi to još ne znamo. Ne znamo da li će ponuditi neki papir - kako vide normalizaciju odnosa između dve strane“, napominje Zečević.

    On je mišljenja da ako iza inicijative EU, odnosno Francuske i Nemačke, stoji konkretan papir, neka konkretna ideja, onda za nas to može da bude problem, jer će ona da ide u pravcu priznavanja nezavisnosti Kosova uz neke ustupke koje bi dobili Srbi na Kosovu i Metohiji, poput Zajednice srpskih opština, ili možda neke manje korekcije granica. 

    Dodaje, međutim, da je sada interesantan najnoviji stav specijalnog izaslanika Bele kuće za rešavanje pitanja Kosova, Ričarda Grenela da dogovor ne mora brzo da bude postignut.

    Po oceni Zečevića, to znači da sada Amerikanci miniraju tu evropsku inicijativu u smislu da je to jedan dugoročan proces koji bi mogao da traje godinama i da prvo treba normalizovati ekonomske odnose.

    Ričard Grenel i Aleksandar Vučić
    © Tanjug / ZORAN ZESTIC
    Dok Ričard Grenel i Amerika pokušavaju da miniraju inicijativu EU, u Briselu smatraju da što pre treba naći rešenje za problem Kosova čiju nezavisnost ne dovode u pitanje ni Francuska, ni Nemačka.

    Briselski dogovor pa dalji dijalog

    Sagovornik Sputnjika smatra da ova serija sastanaka, praktično posvećenih Kosovu, nije  došla samo zbog namere EU da to pitanje ne prepusti Americi. EU je, kako kaže, otišla u višu brzinu.

    „Prvo su hteli da pokažu Amerikancima da oni ne mogu bez EU da rešavaju pitanje Kosova i Amerikanci su stopirani u toj priči. A ovo je sada nešto novo. Čim se Vučić i Hoti sastaju sa Makronom u Parizu, pa se onda drži videokonferencija lidera EU posvećena samo Kosovu, pa se onda ide u Brisel na nastavak dijaloga, to govori o tome da EU pokušava da ubrza proces i da nađe neko rešenje za normalizaciju odnosa, bez Amerikanaca“, zaključuje Zečević.

    On smatra da bi nastavak dijaloga u Briselu u nedelju, posle dvogodišnje pauze, trebalo da bude neka vrsta uvoda u razgovore.

    Ono na čemu bi Srbija mogla da insistira je da se u ovoj fazi radi na realizaciji onoga što je već dogovoreno Briselskim sporazumom, a nije urađeno. Tek za sledeću fazu bi trebalo ostaviti razgovore o nekoj sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa, kaže Zečević za Sputnjik.

    Tagovi:
    nastavak dijaloga, pritisak, plan, EU, nezavisnost Kosova
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga