08:42 27 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    84132
    Pratite nas

    Najveći uspeh video-sastanka pod rukovodstvom Borela, je to što je posle posle toliko vremena dijalog uopšte nastavljen, pogotovo nakon toga kako je protekla videokonferencija o Kosovu pre dva dana u Parizu, smatra nekadašnji diplomata Zoran Milivojević.

    Današnji video-sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih institucija u Prištini Avdulaha Hotija, uz domaćinstvo šefa EU diplomatije Žozepa Borela i specijalnog predstavnika EU za dijalog, Miroslava Lajčaka, po oceni Brisela, uspešno je završen.

    "Drago mi je što mogu da kažem da je, nakon samita u Parizu i današnjeg sastanka, dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine kome posreduje EU, vraćen na pravi put nakon 20 meseci", izjavio je Lajčak posle dvoipočasovnih razgovora kojima su prethodili bilateralni. EU pregovarači su prvo razgovarali sa delegacijom Prištine, a nakon toga i Beograda.

    Žozep Borel i Aleksandar Vučić u Beogradu
    © Tanjug / RADE PRELIC
    Borel je poručio da je u pitanju nastavak procesa u cilju postizanja konačnog sveobuhvatnog i pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, što se u EU čita kao priznanje samoproglašene države Kosovo.

    Bez teških političkih tema u nastavak dijaloga

    Kako su u izjavama nakon skupa naglasili i Vučić i Lajčak, dogovrene su teme za sastanak u četvrtak.

    „Rezultat nastavka tog dijaloga je posledica činjenice da dve strane, očigledno, nisu nastupale sa maksimalističkih pozicija. Evropska unija je, dakle, ponudila neki drugi mehanizam koji će se orijentisati na pitanja koja se ne tiču statusa i glavnog političkog pitanja“, smatra sagovornik Sputnjika.

    Na pitanje kojim temama će se Vučić i Hoti pozabaviti za četiri dana kada budu seli za pregovarački briselski sto, Milivojević je uveren da to nisu one krupne političke.

    „To znači da bi u četvrtak u Briselu moglo da se razgovara o primeni onih sporazuma koji su već postignuti i u pokušaju da se nađu rešenja koja se tiču slobodnog protoka ljudi, robe i usluga, što odgovara svim stranama u ovom trenutku. Ukoliko se na dnevnom redu budu našla pitanja koja su politička i tiču se statusa, to bi značilo da je dalji dijalog nemoguć. Zbog toga mislim da će na dnevnom redu u Briselu u četvrtak biti ova druga pitanja koja ne zadiru u statusna, odnosno glavna politička pitanja“.

    Prištinskih pet tačaka i pritisak Zapada

    Videokonferencija čelnika EU, Emanuela Makrona i Angele Merkel, o Kosovu i Metohiji, održana pre dva dana u Parizu, kada je Priština izašla sa maksimalističkim zahtevima formulasnim u pet tačaka, očigledno je bila neka vrtsa lakmus papira po pitanju nastavka dijaloga.

    Avdulah Hoti
    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Pošto je na video-konferenciji u Parizu Hoti izašao sa maksimalističkim zahtevima, usledio je pritisak Zapada na Prištinu, što je rezultiralo današnjim dogovorom o nastavku dijaloga.

    Kako je posle konferencije preneo Vučić, prištinska strana je tražila „očuvanje teritorijalnog integriteta Kosova, očuvanje Ustava i ustavne organizacije Kosova, trajno uzajamno priznanje, članstvo u UN i da druge evropske zemlje priznaju Kosovo". Tek potom bi se pozabavili drugim pitanjima. Poruka predsednika Srbije da je u tom slučaju svaki razgovor potpuno besmislen, očigledno je dobro shvaćena u EU kojoj je jako stalo da pokaže kako je kadra da sama, bez upliva Amerike, rešava pitanje Kosova.

    „Ono što smo čuli u Parizu, praktično, je bila opomena da će dijalog biti nemoguć ukoliko prištinska strana bude insistirala na onih pet tačaka i to je sasvim sigurno bio signal za zapadne centre moći da daju do znanja prištinskoj strani da u takvim uslovima nema šanse za nastavak dijaloga. Učinjen je odgovarajući pritisak i sasvim je sigurno da Hoti danas nije nastupao sa te pozicije. Da je nastupao, dijaloga ne bi bilo. Očigledno je da je prištinska strana pod pritiskom odustala od onih pet tačaka kao isključivih tema za razgovor“, nedvosmislen je Milivojević.

    Koliko god da je na početku današnjeg video-sastanka predsedavajući Borel poručio da je u pitanju nastavak procesa u cilju postizanja konačnog sveobuhvatnog i pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, što se u EU čita kao priznanje samoproglašene države Kosovo, i koliko god da se EU žuri da to privede kraju, svima je jasno, a Amerika je to i glasno izgovorila, da kraj nije blizu.

    Dijalog bi, smatraju u EU, trebalo da ga ubrza, pa otuda i pritisak na Prištinu da što pre sednu za pregovarački sto.

     

    Tagovi:
    teme, status Kosova i Metohije, nastavak dijaloga
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga