18:25 25 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    7747
    Pratite nas

    Sa protokom vremena menja se i jezik, to je opštepoznata činjenica, ali sa rasplamsavanjem pandemije virusa korona, nove reči ušle su u srpski jezik i postale uobičajene u svakodnevnom jeziku građana Srbije. Štaviše, tokom najnovijih protesta na ulicama srpskih gradova takođe se pojavila jedna nova reč – tenzično.

    Sve ono što utiče na život ljudi u meri da to postane deo njihove svakodnevice, stvara osnovu za uvođenje novih reči u jezik, kaže Slobodan Novokmet, naučni saradnik u Institutu za srpski jezik SANU. Svaki napredak ili svako nazadovanje u bilo kom pogledu utiče na to da jezik traži odgovor na te situacije, a odgovor je stvaranje novih ili pozajmljivanje stranih reči – u današnje vreme, najčešće iz engleskog jezika.

    Pandemija ubrzala nastanak novih reči

    Na nastanak novih reči u srpskom jeziku, prema Novokmetovim rečima, u sadašnjem trenutku najviše utiče globalna zdravstvena situacija i društveno-socijalne i ekonomske okolnosti povezane sa njom.

    „Ova pandemija pokazuje da aktuelne okolnosti vrše nezanemarljiv uticaj na različite jezičke pojave, od stvaranja novih reči, do ulaska medicinske terminologije u sve aspekte srpskog jezika i različite funkcionalne stilove. Gotovo svakodnevno možemo beležiti mnogo različitih primera“, kaže on.

    Zahvaljujući pojavi velikog broja lekara u svakodnevnim životima običnih građana, reči poput „virulencije“, „nulti pacijent“, „komorbiditet“, „relaksiranje mera“, „pik epidemije“, postali deo svakodnevnog govora.

    „U vezi sa rečima koje su postale aktuelne tokom epidemije, a to su pre svega ’korona‘ i ’kovid‘, dobili smo različite nove reči, koje su nastale tvorbenim procesima, kao što je slaganje, koje su ponekad i šaljive, duhovite, pa smo tako dobili i ’koronarac“, ’koronac‘, ’koronaš‘, ’koronašica‘, ’koroničar‘…“, navodi Novokmet.

    Pored ovih reči, koje označavaju obolele od koronavirusa, Novokmet navodi još jednu, koja se ustalila u celom svetu, a označava osobu koja se ne pridržava pravila o zaštiti od koronavirusa – „kovidiot“.

    Od „tifusna Meri“ do „korona-kašljača“

    Svaka epidemija donosi poneku novu reč. Tako se u Americi od početka HH veka svaki asimptomatski prenosilac bolesti zove „tifusna Meri“ (Typhoid Mary), po kuvarici Meri Maloun, koja je tifusom zarazila 53 osobe.

    Ali, danas u celom svetu, verovatno zbog dugog trajanja pandemije, novih izraza na globalnom nivou ima sve više. Toni den Bun, holandski lingvista i urednik standardnog rečnika holandskog jezika, pobrojao je oko 700 novih reči, među kojima su „korona-kašljač“, koja označava osobu koja namerno kašlje u policiju u trenutku privođenja, ili „šmrkosram“, koja označava osećanje osobe koja se oseća posramljeno jer šmrkće u doba epidemije.

    U svoju bazu novih reči, reči iz doba pandemije uneo je i Oksfordski rečnik engleskog jezika, među kojima su „kovid 19“, „izravnati krivu“, „samoizolacija“ i „socijalno distanciranje“.

    Reč „tenzično“ nije neobična

    Reč „tenzično“, koja je u širu upotrebu ušla tokom najnovijih protesta i nereda u srpskim gradovima, prema Novokmetovim rečima, nije neobična s obzirom da je nastala od reči „tenzija“ koja se sasvim uobičajeno upotrebljava.

    „Može se, naravno, umesto „tenzično“ reći „napeto“, ali to je jedan od načina da se jezik obogati određenim sinonimima i da se nađe nova reč za neku postojeću situaciju; da se jezik stilski obogati, proširi i da se unese neka promena u jezik. Tako da za mene to nije preterano neobično“, kaže Novokmet.

    Ipak, naš sagovornik napominje da je, u slučaju da postoji srpska reč koja odgovara određenoj situaciji, preporučljivije je upotrebiti nju, nego anglicizam.

    Tagovi:
    koronavirus, epidemija, novogovor, reč
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga