16:15 24 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2936
    Pratite nas

    Za spasavanje ugrožene ugostiteljske delatnosti zbog virusa korona, neophodno je da se pored države, koja je već preduzela neke korake, uključe i banke omogućivši dugoročno i jeftino zaduživanje. U suprotnom, od oktobra će u ilegalu preći više od 40 odsto sada regularno zaposlenih.  

    Ekonomista Milan Janković iz Udruženja ugostitelja Beograda, nekadašnji predsednik Privredne komore Beograda, smatra da je to izvestan scenario ukoliko se banke ne uključe u rešavanje problema.

    Janković je pozdravio najavu zamenika gradonačelnika Gorana Vesića da će Grad Beograd pomoći ugostiteljima da prevaziđu probleme u kojima su se našli zbog epidemije virusa korona, tako što će za jul i avgust prepoloviti cenu zakupa ugostiteljima koji se nalaze u objektima koji su vlasništvo Grada Beograda,.

    Pretnja za restorane i kafiće, najugroženiji objekti bez bašte

    Posebno su, kako kaže, ugroženi restorani i kafići koji nemaju baštu, zbog ograničenja usluge u zatvorenom prostoru. Ko nema baštu u ovoj situaciji je gotov, kaže on.

    Barmen u kafiću u Saransku
    © Sputnik / Юliя Čestnova
    Kafići i restorani bez bašte bi mogli da budu zakatančeni ako ne uslede dodatne mere za ugostitelje

    To je bio i razlog da Beograd od 1. avgusta do kraja godine suspenduje odluku kojom su, po zahtevu žitelja Vračara, na toj opštini kafićima i restoranima zabranili otvaranje bašta na parking mestima. Cilj je, kako je objasnio Vesić, da ti objekti mogu da rade i tako spreče otpuštanja zaposlenih.

    „Odlaganje naplate poreza i umanjenje zakupnine je izuzetno od pomoći. Onaj ko nije pomogao to su banke. One su samo odložile plaćanje kreditnih obaveza i nameta, ali su posle tri meseca to dodale i onda će to biti uvećano, a nama prihoda nema“, napominje Janković.

    On predlaže beskamatnu podršku privrednicima, uz određena bespovratna sredstva, ili kredite sa jako niskom kamatnom stopom na dugi period vraćanja, najmanje tri do pet godina, koliko će se osećati kriza.

    To je najbolji vid pomoći u ovom trenutku i tako su u svetu već uradili - u Njujorku, Nemačkoj, ugostitelji Pariza, Holanđani, a sada to rade Englezi, kaže sagovornik Sputnjika.

    Ako nema prometa ima otkaza

    Pošto niko ne zna kako će se situacija sa virusom dalje odvijati, on napominje da sve odluke o skraćenju radnog vremena ugostiteljskih objekata i prestanku rada noćnih klubova, kao i nemogućnost organizovanja događaja koji podrazuzmevaju okupljanja  većeg broja ljudi, predstavljaju veliki udar na promet, odnosno na očuvanje broja zaposlenih. On posebno napominje da će odlaganje manifestacija kakve su Guča, Bir fest, Egzit, jako umanjiti prihod ugostiteljima, ali i državi porez.

    Janković upozorava da je već od početka jula promet u ugostiteljstvu pao 40 odsto u odnosu na samo pre mesec dana, što znači da u istoj meri nema potrebe za zaposlenima. Problem ugostiteljstva, je, kako ističe, neodvojiv od turističke industrije, a stranaca koji su poslednjih godina fantsatično punili Beograd i Srbiju, nema.

    „Udruženje ugostitelja Beograda, Privredna komora Srbije, svi su na istom fonu da se pomogne privrednicima, u čemu učestvuje država, ali mi u ovom trenutku ne znamo šta nas čeka ni u avgustu, a kamoli kada počne jesen. Beograd ima oko 12.000 objekata koji se na neki način bave ugostiteljstvom, što znači 35.000 zaposlenih“, navodi naš sagovornik.

    © Sputnik / Nina Zotina
    Nemogućnost organizovanja događaja koji podrazuzmevaju okupljanja većeg broja ljudi, predstavljaju veliki udar na promet u restoranima i na očuvanje broja zaposlenih.

    Po rečima Vesića brojci od 30.000 zvanično zaposlenih treba dodati još 30 odsto koji rade na ugovor o delu koji nisu mogli da računaju na pomoć države, a u sektoru klabinga, odnosno u noćnim klubovima još 15.000 ljudi koji od donošenja novih zdravstvenih mera ne rade već desetak dana, a pre toga nisu radili više od dva meseca. Tim ciframa treba dodati i ljude koji se naslanjaju na ovu delatnost, poput proizvođača i dobavljača hrane i pića, što znači da posredno ili neposredno oko 70.000 ljudi živi od ugostiteljstva.

    A gde su banke

    Janković ukazuje na podatak da je najveći broj ugostitelja zadržao radnike i da će to pokušati do poslednjeg dana, ali i podseća da je sa virusom sve nepoznanica.

    „Ako se ovo produži i u septembru, oktobru, tada će biti najteži udar na zaposlene i plate, računajte 40 odsto najmanje radnika preći će, što je još gore za poresku politiku i za prihode, u ilegalu, radiće na crno“. 

    A ako država ne prikuplja poreze, nema dovoljno para za javni sektor. Siva ekonomija je dugo bila velika boljka srpske privrede i sve se to može vratiti za nedelju, dve dana, smatra on. Zato je, kako kaže, potrebno da svi naprave neke ustupke:

    „Država da proba koliko god može da odloži naplatu poreza i kamata, lokalne samouprave kao što je Vesić i rekao, da smanje 50 odsto nameta, da to urade svi u Srbiji, da one banke koje mogu odlože obaveze svojih klijenata i da se sve prolongira najmanje tri do pet godina, koliko će sigurno trajati posledice za ukupnu privredu, a ugostiteljstvo i turizam kao industrija su neodvojivi deo“. 

    Tagovi:
    mere, rad na crno, zaposleni, virus korona, restorani
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga