08:43 20 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    31265
    Pratite nas

    Vanredni parlamentarni izbori u Severnoj Makedoniji biće održani 15. jula u nikada neizvesnijoj i neobičnijoj atmosferi, s obzirom na to da tu zemlju potresa pandemija koronavirusa, ali i brojne afere. Naši sagovornici ne isključuju mogućnost da dođe do novog političkog preokreta, pa i da se u novoj vlasti nađe mesta i za Srbe.

    Dok se vlasti u Skoplju bore sa brojem zaraženih i umrlih od koronavirusa, pre samo mesec dana ugašeno je i makedonsko Specijalno javno tužilaštvo, osnovano kako bi se obuzdala korupcija i razotkrile brojne afere bivše vlasti, dok je bivša šefica tog tela Katica Janeva osuđena na sedam godina zatvora zbog korupcije u aferi „Reket“.

    Glavna borba za glasove vodi se između dve makedonske partije, SDSM Zorana Zaeva i VMRO-DPMNE Hristijana Mickoskog, a kako za Sputnjik ocenjuje analitičar iz Skoplja Branko Đorđevski, sigurno je da će izbori biti veoma neizvesni, kako kada je reč o stanju u makedonskom političkom korpusu, tako i kada je reč prognozama za uspešnost albanskih partija.

    Nikad neizvesniji izbori u Severnoj Makedoniji

    „Sve ankete, iako ih je bilo puno i mnoge su vezane za određene političke grupacije, ipak pokazuju da su procenti tesni i da nema partije ili koalicije koja je ubedljivo nadmoćna kada je reč o raspoloženju glasača. Uz svu pristrasnost anketara na obe strane političkog spektra, ankete pokazuju da je raspoloženje birača podeljeno kada je reč o podršci partijama kako u makedonskom tako i albanskom političkom bloku. Jedna grupacija ima prednost od dva do četiri procenta, što nikako ne garantuje osvajanje većine u Sobranju i lako formiranje vlade“, napominje Đorđevski.

    Da su ankete javnog mnjenja uglavnom subjektivne i da je malo kojoj za verovati smatra i predsednik Demokratske partije Srba i poslanik bivšeg saziva Sobranja Ivan Stoilković. On, međutim, drugačije gleda na očekivane rezultate izbora i veruje da mesta neizvesnosti nema.

    „Mi se obično pozivamo na najrelevatnije ankete i po njima se na izborima u sredu očekuje ubedljiva pobeda koalicije „Za obnovu Makedonije“ koju predvodi VMRO-DPMNE, čiji je član i Demokratska partija Srba Makedonije“, kategoričan je Stoilković.

    Da li su Albanci opet ključni

    Neizvesnost formiranja nove parlamentarne većine, kako navodi Branko Đorđevski, daje mogućnost za razne postizborne kombinatorike, u zavisnosti od samih izbornih rezultata. Na pitanje, da li će albanske stranke i ovog puta imati presudnu ulogu u formiranju nove vlade, naš sagovornik odgovara potvrdno.

    „Međutim, ono što će biti nova karakteristika ovih izbora je što ovog puta odlučujuću reč neće imati samo jedna albanska partija kao što je to bio slučaj ranije kada je Demokratska unija za integracije (DUI) Alija Ahmetija tokom svih izbornih ciklusa osvajala najviše poslanika. Moguće je da će odlučujuću ulogu imati i neke druge albanske partije poput Alijanse za Albance, što otvara brojne kombinacije oko toga ko će formirati vladajuću većinu. Mislim da će se albanske političke grupacije rukovoditi onim što će dobiti kao poruku međunarodnog faktora jer su prilično kooperativne kada je reč o onome šta međunarodna zajednica poručuje“, primećuje Branko Đorđevski.

    Komentarišući to što je albanska partija DUI upozorila makedonske stranke da neće pristati na formiranje nove vlade ukoliko se na njenom čelu ne bude nalazio Albanac, ali i kategorično odbijanje tog uslova od strane vodećih makedonskih partija u vlasti i opoziciji, Đorđevski kaže da u politici ništa nije konačno i da je moguće da se ponovi situacija sa izbora 2016. godine, kada vladu nije formirala stranka VMRO-DPMNE kao partija sa najviše osvojenih glasova, već SDSM Zorana Zaeva sa partijom DUI.

    Ivan Stoilković, pak, takav scenario ne vidi kao realan. On navodi da se to pre tri i po godine desilo jer je u čitavom političkom inženjeringu učestvovala međunarodna zajednica sa svojim dobro poznatim interesima.

    „Međutim, stvari su se prilično promenile jer više ne postoji taj ključni interes međunarodne zajednice kada su rezultati izbora u Makedoniji u pitanju. Naime, ključne stvari koje su ovde od interesa za međunarodnu zajednicu su ako ne završene, a ono pri kraju, pa je u tom smislu interes međunarodne zajednice veoma mali. Kao drugo, rezultat neće biti tako tesan kao što je bio na prošlim izborima kada je Zaevu data šansa da pravi vladu sa albanskim političkim partijama. Ovo će biti ubedljiva pobeda koalicije „Za obnovu Makedonije“ sa jedne strane, a sa druge u albanskom bloku predstoji neizvesna borba za preimućstvo“, smatra Stoilković.

    Novi početak za Srbe u Makedoniji?

    Kako kaže, pored toga što se kampanja u Makedoniji odvijala unutar dva velika bloka – partija na vlasti i u opoziciji, Demokratska partija Srba imala je i svoju sopstvenu kampanju pod nazivom „Za novi početak“.

    „Novi početak znači i mogućnost da Srbi budu zastupljeni u makedonskim državnim institucijama na najvišem nivou, iz prostog razloga što za 30 godina nezavisne Makedonije ni jedan Srbin nije bio nosilac niti jedne najviše državne funkcije. Tu mislim na predsednika vlade, predsednika i potpredsednika Sobranja, ministre u vladi i slično. Očekujemo da se to na ovim izborima promeni“, poručuje Stoilković.

    Prema njegovim rečima, u Makedoniji postoje Srbi koji mogu da obavljaju ove funkcije.

    Prevremeni parlamentarni izbori, raspisani nakon ostavke premijera Zorana Zaeva, prvobitno su trebali da se održe 12. aprila, ali su odloženi zbog pandemije. Na izborima za makedonski parlament (Sobranje) bira se 120 poslanika.

    Tagovi:
    Hristijan Mickoski, Zoran Zaev, izbori, Severna Makedonija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga