22:26 11 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    144199
    Pratite nas

    Da bi se Srbija nosila sa povećanjem siromaštva koje Svetska banka predviđa za ceo Balkan usled pandemije koronavirusa, neophodne su nove agresivnije mere, pre svega u vidu poreskih i drugih olakšica, ali i u domenu socijalne zaštite, smatra ekonomista Borislav Borović.

    Procene Svetske banke su da će privredna kriza izazvana Kovidom 19, ako vlade ne preduzmu mere, na Zapadnom Balkanu u siromaštvo oterati najmanje 400.000 ljudi, a ako potraje duže, čak 950.000.

    Pre krize sa koronom ta banka je procenila da otprilike jedna petina stanovništva u ovom regionu živi u siromaštvu. U sadašnjoj situaciji kada Balkan više ne može da računa na doznake, odnosno novac koji šalje milion ljudi sa ovih prostora koji rade u Evropi jer su u dobroj meri ostali bez posla, porodicama koje su pre krize bile blizu siromaštva, preti prelazak u kategoriju siromašnog stanovništva.

    Prema analizi Svetske banke, siromaštvo u Srbiji će porasti između dva i četiri odsto, zavisno od dužine trajanja pandemije i dostići će nivo iz 2016-2017. godine. To znači da bi broj siromašnih porastao za 125.000 do 327.000 građana.

    Šta može država protiv rasta siromaštva

    Po oceni Borovića, vlade država Balkana, pored  početnih mera za ekonomski oporavak, moraju da učine dodatni, mnogo veći napor u spašavanju armije siromašnih

    Narodna kuhinja pri hramu Hristovog vaskresenja u Podgorici
    © Sputnik / Nebojša Popović
    Radi suzbijanja rasta siromaštva treba uvesti poreske olakšice i mere socijalne politike, a ne treba bežati ni od otvaranja novih narodnih kuhinja.

    On podseća da se u Srbiju mnogo građana vratilo iz inostranstva gde su radili i sadašnje zabrane kretanja će značiti da ostaju bez posla, pa je moguće da će se i jedan deo njih pridružiti građanima koji su i pre krize bili siromašni i onima koji su to u međuvremenu postali.

    „Srbija je unekoliko ublažila ekonomske štete od pandemije, ali mora dosta agresivnije da uđe u nove mere. Pre svega u fiskalnoj oblasti poput smanjenja poreza na zarade, ali i ciljanih olakšica za firme u granama koje su najviše pogođene krizom. Treba stimulisati otvaranje novih porodičnih firmi u cilju stvaranja novih radnih mesta, kroz oslobađanja od poreza, bar u periodu kada će pandemija trajati“, mišljenje je sagovornika Sputnjika.

    Da mnogo veći broj ljudi u Srbiji ne bi skliznuo u siromaštvo, mora se, smatra on, raditi na ekonomskom oporavku i otvaranju novih mesta. U isto vreme se, u međuvremenu, treba pobrinuti za one koji su ispod linije siromaštva. Tu, kaže Borović, čekanja ne sme da bude jer se radi o goloj egzistenciji tih ljudi.

    Socijalna zaštita nikada nije bila potrebnija i novac se jednostavno za tu svrhu mora naći. Na jednoj strani, moraju se naći mehanizmi pomoći kod plaćanja komunalnih i socijalnih usluga i na drugoj, obezbeđenje gole egzistencije, definisati neophodnu socijalnu zaštitu. Zašto ne i kroz otvaranje novih narodnih kuhinja“, sugeriše ovaj ekonomista.

    Ne treba, kako kaže, insistirati na normalnosti u vanrednim prilikama, nego se uhvatiti u koštac sa egzistencijalnim problemima. Srbija ima ograničenje delovanja NBS kroz Zakon o Narodnoj banci, a to je velika šteta, jer bi to bio idealan način da država kroz zaduživanje prema svojoj centralnoj banci, relativno lako izađe iz ovih problema, zaključio je Borović.   

    Tagovi:
    Svetska banka, koronavirus, Balkan, siromaštvo
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga