06:54 29 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2540
    Pratite nas

    Nesređeni birački spisak koji otvara širok prostor za manipulacije „fantomskim biračima“ jedna je od ključnih zamerki koje opozicija u Crnoj Gori upućuje vlastima mesec i po dana pred parlamentarne izbore zakazane za 30. avgust. 

    Zvanični podaci pokazuju da je u birački spisak upisano 541.000 birača, iako Crna Gora ima 622.000 stanovnika, što bi značilo da zemlja ima samo 13,02 odsto maloletnih osoba, dok je 2016. prema nalazima Evropske komisije imala 22,02 odsto stanovnika starosti do 17 godina.

    Šta se zaista dešava sa biračkim spiskom Crne Gore niko pouzdano ne zna, ali činjenica je da taj dokument upućuje na apsurd da je razlika između broja punoljetnih građana Crne Gore i broja upisanih birača preko 50 hiljada – tj. da više od 50 hiljada osoba više ima pravo glasa u Crnoj Gori nego što sama država ima punoljetnih stanovnika.
    Ova anomalija biračkog spiska nije od juče. Nije tajna npr. da je razlika između broja birača i punoljetnih Crnogoraca 2011. iznosila više od 31 hiljade, te da iz godine u godinu broj birača u Crnoj Gori raste mnogo brže nego broj punoljetnih građana.

    Upravo je neuređenost i netransparentnost biračkog spiska i ovog puta jedna od ključnih primjedbi opozicije pred izbore. Na to ukazuju i neke nevladine organizacije poput mreže LUPA, koja takođe tvrdi da najnoviji spisak koji je ovih dana objavio MUP Crne Gore sadrži najmanje 50 hiljada takozvanih „fantomskih birača“
    A 50.000 nije malo. Recimo, Demokratska Crna Gora Alekse Bečića, najjača opoziciona stranka koja je 2016. samostalno izašla na izbore, osvojila je ukupno 38.327 glasova, odnosno 8 mandata, što upućuje da brojka od 50 hiljada u crnogorskom Parlamentu garantuje preko 10 poslaničkih mjesta, odnosno više od 13 odsto predstavnika u najvišem zakonodavnom domu.

    Medojević u pismu nemačkom ministru: Gastarbajteri glasaju iako nemaju pravo

    Kad je reč o tome ko su „fantomski birači“ mogući odgovor može se naći u pismu koje je jedan od lidera Demokratskog fronta Nebojša Medojević uputio nemačkom ministru unutrašnjih poslova Horstu Zehoferu.

    Medojević, koji je i član skupštinskog Odbora za bezbjednost, navodi u pismu da određeni broj državljana Crne Gore koji su decenijama gastarbajteri u Njemačkoj, dolazi da glasa na izborima u Crnoj Gori , iako na to nemaju ustavno i zakonsko pravo, a sve, kako tvrdi, u organizaciji "vladajuće komunističke partije DPS i dijela bezbjednosnih službi".

    Podsjećajući da  biračko pravo imaju samo oni državljani Crne Gore koji najmanje 2 godine stalno borave u zemlji, Medojević upozorava da već decenijama gastarbajteri sa stalnim prebivalištem u Njemačkoj protivustavno i nezakonito ostaju u biračkom spisku i organizovano dolaze da glasaju na izborima u Crnoj Gori, a da im za to vlasti isplaćuju novčanu nadoknadu.

    „Ja sam u više navrata upozoravao kolege u Bundestagu, Vladu Njemačke i Ured Kancelarke, na ovu očiglednu kriminalnu praksu vladajuće partije u Crnoj Gori i posebno na osnovanu sumnji da se isplate putnih troškova i korupcionaške nadoknade za glasanje obavlja u kešu i da novac potiče od šverca narkotika i cigareta, dakle od međunarodnog organizovanog kriminala“, napisao je Medojević u pismu Zehoferu.

    On je najavio da će slična pisma uputiti ministrima unutrašnjih poslova Švajcarske, Luksemburga i Švedske.

    Naime, mediji su više puta pisali da Bošnjaci i Albanci iz dijaspore tradicionalno dolaze organizovanim čarter letovima da glasaju na izborima u Crnoj Gori, dok je takvo pravo uskraćeno ljudima poreklom iz Crne Gore koji žive u Srbiji, čak i ako imaju crnogorski pasoš.

    Zapanjujuće brojke

    Analitičar Igor Damjanović upozorava da ukoliko se dosledno primijeni zakon, koji reguliše kako se u Crnoj Gori stiče pravo glasa, dolazi se do zapanjujućih brojki o broju onih koji nemaju to pravo a nalaze se na biračkom spisku.

    „Kada primijenimo normu koja svima koji nemaju stalan boravak u trajanju od najmanje 2 godine u Crnoj Gori oduzima pravo glasa, ispada da preko 103 hiljade osoba ili 19 odsto ukupnog biračkog spiska su nepostojeći birači, odnosno lica kojima je pravo glasa dodijeljeno protivzakonito“, tvrdi Damjanović za Sputnjik.

    To da se zakon brutalno i konstantno krši, prema rečima ovog analitičara, posebno je bilo vidljivo u vrijeme referenduma o državno-pravnom statusu 2006. godine, što, kako kaže, ne kriju ni predstavnici aktuelne vlasti.

    „Tokom posjete SAD 2016. godine tadašnji potpredsjednik parlamenta Crne Gore Suljo Mustafić izjavio je: ’Više od 16 hiljada ljudi iz dijaspore glasalo je na referendumu, uključujući stotine ljudi iz Čikaga, Njujorka i drugih gradova‘. Prošle godine prilikom posjete Luksemburgu aktuelni gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković rekao je da nije bilo ’patriota iz dijaspore ne bi bilo ni nezavisne Crne Gore‘“, podsjeća Damjanović.

    On, međutim, smatra da deo odgovornosti za neuređene biračke spiskove snosi i opozicija koja, osim sporadičnih žalbi, nije pokušala da kandiduje konkretno rešenje za ovaj problem.

    Pročitajte i:

    Tagovi:
    Nebojša Medojević, Crna Gora, izbori
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga