20:29 20 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 74
    Pratite nas

    Smanjenje rate u otplati kredita je banci garancija da će klijenti lakše servisirati dugove, a klijentima se, s druge strane, izašlo u susret s obzirom na to da njihovi prihodi zbog situacije sa koronavirusom mogu da budu smanjeni i da se ne može isključiti i gubljenje posla, kaže profesor bankarstva na Beogradskoj bankarskoj akademiji Branko Živanović.

    On najnoviji potez Narodne banke Srbije (NBS) vidi kao dobru, stratešku, pravovremenu  meru, pogotovu za one koji nemaju drugi izbor, ali i upozorava na rizike koji nosi ovakav reprogram kredita.

    NBS je ovih dana dopunila Odluku o adekvatnosti kapitala banke i izmenila i dopunila Odluku o upravljanju rizikom koncentracije po osnovu izloženosti banke čime je u uslovima udara pandemije koronavirusa na privredu, pa tako i kućne budžete, građanima omogućila lakše servisiranje kredita. Reč je o onim koji su uzeti do 18. marta ove godine i to najduže na sedam godina, pre svega potrošačkimi i gotovinskim kreditima koji će građani uz manju mesečnu ratu moći da otplaćuju dve godine duže. Dakle najduže devet godina.

    Odluke NBS se ne odnosi na stambene kredite i na minus po tekućem računu, koji je takođe vrsta kredita.

    Manja rata, duža otplata

    Neki su već izračunali da bi na kredit od 5.000 evra, uzet sa rokom otplate od šest godina, kamatom od 10 odsto i mesečnom ratom od 90 evra, rata sada iznosila 75 evra, ali bi je otplaćivali dve godine duže.

    Ruske rublje
    © Sputnik / Ilья Pitalev
    Olakšice predviđaju manju mesečnu ratu i dve godine dužu otplatu potrošačkih i gotovinskih kredita uzetih do 18. marta ove godine, kada je i Srbiju zahvatio talas pandemije koronavirusa.

    Pri tom, NBS je bankama omogućila davanje olakšica klijentu i ako kreditno opterećenje njegovih prihoda ostaje veće od 60 odsto, što se neće negativno odraziti na pokazatelje poslovanja banke. Centralna banka je, kako to vidi Živanović, poslovnim bankama obezbedila smanjeni udar na njihovu likvidnost. Banke, kako objašnjava, neće morati da izdvajaju dodatna sredstva rezerve jer su ovde u pitanju klasični reprogrami kredita, što znači produženje roka za vraćanje kredita po posatojećim uslovima. Zato je ovakva odluka i njima u interesu, pogotovo što će imati dodatnu zaradu zbog duže otplate kredita.

    Korona tera na kućnu rezervu

    Sagovornik Sputnjika smatra da je odluka NBS pravovremena, jer ne znamo format koronakrize koja nam dolazi i koja će svakako uticati na smanjenje privredne aktivnosti, pa tako i na smanjenje primanja građana i njihove kapacitete za otplatu kredita.

    Živanović napominje da su krediti obuhvaćeni odlukom NBS za poslovne banke najbolji izvor prihida, ali su s druge strane i najrizičniji jer je njihovo obezbeđenje zasnovano na ličnim menicama, administrativnim zabranama i nose visok stepen rizika, posebno ako su na period od nekoliko godina. Zato će smanjenje rate za banku značiti da će klijenti lakše vraćati dugove.

    S druge strane, objašnjava on, klijentima su u ovoj situaciji kada se ne zna kako će se razvijati situacija sa oporavkom privrede neophodne strateške rezerve za očuvanje domaćinstva, pa je manja kreditna rata prihvatljivija kako bi mogli nešto da ostave na stranu za eventualne vanredne potrebe.

    Štednja ilustracija
    © Foto : Pixabay
    U situaciji kada se ne zna kako će se razvijati situacija sa pandemijom i oporavkom privrede, manja kreditna rata će domaćinstvima omogućiti da na stranu ostave neku rezervu za eventualne vanredne potrebe.

    Dve zamke manjih rata

    Živanović ipak upućuje klijente na oprez kada se odlučuju na ove pogodnosti i ukazuje na dve opsanosti – da će produženje otplate kredita značiti da će se i kamata otplaćivati dve godine više, ali i da niko ne može da zna kolika će biti kamatna stopa.

    On podseća da je plebiscitarno od strane stanovništva bio prihvaćen moratorijum na otplatu kredita, kao jedna od mera iz paketa koji je država donela za prevladavanje posledica pandemije koronavirusa. Psihološki momenat je bio jak, uzeo se tromesečni predah, a onda su se mnogi iznenadili kada je moratorijum prošao i kada su shvatili da moraju da plate i kamatu za period trajanja moratorijuma, što im je uvećalo obaveze po kreditima.

    U ovom slučaju, u skladu sa novim odlukama NBS, svakako će se platiti veći iznos kamate pošto će otplata biti povećana za 24 meseca i banke će tu zaraditi.

    „S druge strane, potrorošački krediti nisu sa fiksnom dinarskom kamatnom stopom. Kamatnu stopu, njen model obračuna, treba dobro pročitati i analizirati, a on je naveden u samom originalnom ugovoru ili aneksima dobijenim prilikom odobravanja ili prepakivanja kredita“,  upozorava naš sagovornik.

    Kamatne stope su, kako napominje, sada ekstremno niske i referentne kamatne stope na evropskom tržištu će i dalje padati, ali i dodaje da su ovdašnje banke samo filijale međunarodnih bankarskih grupacija i mi ćemo za njih biti rizično područje.

    Živanović smatra da ne možemo očekivati da će poslovne banke još dugo funkcionisati na ovim kamatnim marginama i odobravati kredite na tako niskom nivou. On ukazujući na to da one to sve ređe čine i da gotovo postoji tihi konsenzus poslovnih banaka po principu, sačekajmo da vidimo. Zato i ne idu u novu kreditnu aktivnost po ovim kamatnim stopama.

    Poslovni dogovor - ilustracija
    © Depositphotos / Depositedhar
    Pre odluke o reprogramu treba dobro izanalizirati osnovni ugovor o kreditu i kako je njime regulisana kamatna stopa, da manja rata i prolongiranje otplate kredita klijenta ne bi skupo koštalo.

    „Pošto u klauzulama u ugovoru one nisu definisane kao fiksna dinarska kamatna stopa, što otvara mogućnost za njihovo povećanje, treba voditi računa o tome i dobro razmisliti da li nekome bilo kakvi reprogrami idu u prilog. Jer za godinu dve, a kamoli za tri, ili pet godina,  situacija se može dramatično promeniti i možete da dođete u situaciu da nešto što bi u ovim okonostim platili 500 evra, plaćate od 1.000 do 3.000 evra više“, upozorava profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

    Biće još olakšica

    Zato ističe da klijenti, osim onih koji nemaju izbora, vode računa o ove dve opasnosti.

    On, ipak, smatra da su najnovije mere NBS adekvatne i da je ovo tek početak kada su u pitanju olakšice u otplati kredita.

    Živanović očekuje da, pre ili kasnije, dođe i do olakšica kada su u pitanju stambeni krediti, kako za otplatu postojećih, tako i kod zaduženja novim. Za to, kaže, ima više razloga.

    „Prvo, to je jedan od ključnih i najozbiljnijih izdvajanja porodica, posebno mladih bračnih parova, i to treba dodatno zaštiti. Druga stvar je što stambeni krediti dosta utiču na održavanje i buđenje privredne aktivnosti, na investicionu klimu. Veliki deo privrednih aktivnosti je vezan za građevinu, a da bi ona funkcionisala, morate obezbediti adekvatnu podršku banaka“, dodaje on.

    A olakšice pri plaćanju koje su počele u delu koji se odnosi na servisiranje kredita stanovništva će se, kako očekuje sagovornik Sputnjika, preneti i na privredu.

     

     

    Tagovi:
    kamata, rata, reprogram, krediti, NBS
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga