14:34 29 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    110312
    Pratite nas

    Kina je dobro proračunala posledice donošenja Zakona o nacionalnoj bezbednosti Hongkonga, ali neće izazivati novi Hladni rat. Međutim, ona će se držati crvenih linija i braniti svoj suverenitet i teritorijalni integritet.

    Još od kada se pre dve godine, uz Rusiju, našla na spisku glavnih američkih strateških rivala, Kina se, sa Vašingtonom, nalazi u klinču koji je začinjen krizama u Južnom kineskom moru i u Hongkongu.

    Upravo je Hongkong tema novog zakona koji je u utorak potpisao američki predsednik Donald Tramp. Prema slovu Zakona „O autonomiji Hongkonga“, Amerika smatra Kinu odgovornom za represivne akcije protiv stanovnika Hongkonga i spremna je da uvede sankcije odgovornim licima. Tramp je, takođe, dekretom ukinuo preferencijalni tretman Hongkonga, bivše britanske kolonije, koja se 1997. vratila u okrilje Kine u statusu koji joj pruža sistem „jedna zemlja, dva sistema“.

    Peking je na američki izazov odgovorio promptno – najavljene su uzvratne mere i uvođenje sankcija ličnostima i kompanijama koji su umešani u čin donošenja zakona.

    „Crvenim linijama odbrane suvereniteta“ na američku pretnju

    Kina će na ovakve izazove uvek odgovarati „crvenim linijama odbrane suvereniteta i teritorijalnog integriteta“, kaže dugogodišnji dopisnik agencije Tanjug iz Kine Milorad Denda.

    Sve što se između Vašingtona i Pekinga događa po pitanju Hongkonga, Kina razume kao udar na njen suverenitet i teritorijalni integritet i reaguje u skladu sa tim kako jedna suverena država, objašnjava Denda.

    „Kinesko reagovanje je očekivano, isto tako kao što je jasno da Kina nije iznenađena aktom Vašingtona, ali je, kako kažu u Pekingu veoma pripremljena. Ne treba, dakle, imati iluzija da je Kina, donoseći Zakon o nacionalnoj bezbednosti u Hongkongu veoma dobro izračunala i procenila sve rizike i sve prednosti tog zakona“, kaže Denda.

    Kina će, ipak, izbegavati proaktivno provociranje Vašingtona i nastojaće da odnose sa Amerikom održi stabilnim, koliko god je to moguće, navodi Denda, pozivajući se na izjavu kineskog ministra spoljnih poslova Vanga Jia da Peking neće intenzivirati kinesko-američku konfrontaciju, niti će sa svoje strane inicirati novi Hladni rat.

    Predsednici SAD i Kine, Donald Tramp i Si Đinping, na marginama Samita G20 u Osaki
    © AP Photo / Susan Walsh
    Sve što se između Vašingtona i Pekinga događa po pitanju Hongkonga, Kina doživljava kao udar na svoj suverenitet

    Ipak i šef kineske diplomatije morao je da primeti da su odnosi Pekinga i Vašingtona dostigli najnižu tačku otkako su, sedamdesetih godina prošlog veka, uspostavljeni diplomatski odnosi.

    U tom smislu, Kina će čvrsto braniti svoje nacionalne interese i neće biti zastrašeni američkim pritiscima, kaže Denda – biće spremni da prihvate cenu i rizike odbrane svojih interesa. Osim toga, Kina se priprema za dugoročno nadmetanje sa Amerikom jačajući svoju nacionalnu i državnu moć i istrajavaće protiv dugoročnih stranih izazova.

    „To je, dakle, kineska strategija, u kojoj nema ofanzivnog nastupa, ali ima vrlo čvrste defanzive i odbrane i jačanja te odbrane punim razvojem državnih kapaciteta“, objašnjava Denda.

    „Ovde je bitno da je cena koja se plaća za održavanje suvereniteta i integriteta mnogo manja, odnosno nije toliko velika da bi suštinski povredila Kinu“, smatra Denda.

    Hongkong – bescarinska zona kao „izlog kapitalizma“

    Kada se govori o ukidanju preferencijalnog statusa Hongkongu, trebalo bi imati u vidu istorijski i ideološki kontekst razvoja tog grada. Osim što je dugo uživao status bescarinske zone, Hongkong je, tokom Hladnog rata, bio „izlog prosperitetnog kapitalizma“ naspram komunizmu u ostatku Kine, od koga ga je, umesto Gvozdene, delila razapeta „Bambusova zavesa“.

    „Sve ekonomske mere, olakšice, jačanje poluga finansijskog centra, preferencijalni status u Americi, trebalo je da doprinesu hongkonškom razvoju. Sada se ukidaju te olakšice i Hongkong se tretira isto kao ostatak Kine“, kaže Denda.

    Osim uvođenja carina, Vašington preti i sankcijama, međutim, Kinezi, dodaje Denda, primećuju to pre govori o njegovoj nemoći da nametne svoju koncepciju kinesko-američkih odnosa.

    Odnosi između Amerike i Hongkonga donedavno su bili regulisani Zakonom „O odnosima sa Hongkongom“, usvojenim 1992, koji je američkoj vladi dozvoljavao da od 1997. Hongkong tretira drugačije od ostatka Kine.

    Na ovaj zakon usvojeni su amandmani novembra 2019. i zakon je promenio ime u Zakon „O demokratiji i ljudskim pravima u Hongkongu“, da bi 25. juna Zakon „O autonomiji Hongkonga“ dobio jednoglasnu podršku u Senatu.

    Tagovi:
    crvena linija, Amerika, Hongkong
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga