17:03 19 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2567
    Pratite nas

    Rusi opet napadaju – tako zvuči dramatično upozorenje britanskih, kanadskih i američkih službi koje su optužile navodne ruske hakere da pokušavaju da ukradu dokumenta od organizacija koje se bave razvojem vakcina protiv koronavirusa.

    Ne samo da su akteri priče isti kao i ranijih puta kada je Rusija optuživana za slične stvari – hakerska grupa APT29, poznata i kao „Veseli medved“, ista ona koja je i ranije optuživana za navodne hakerske napade, mešanje u izbore i druga hakerska „nepočinstva“, već je i rečnik ili, kako na Zapadu vole da kažu, „narativ“, isti kao i u prethodnim slučajevima.

    Tako britanski Nacionalni centar za sajber bezbednost iznosi saopštenje da su hakeri „gotovo sigurno“ (procenat sigurnosti, kako je saopšteno, iznosi 95 odsto) deo „ruskih obaveštajnih službi“.

    Sada Britanci lansiraju „Kovidgejt“ protiv Rusije

    Izgleda da, nakon „slučaja Skripalj“ u Britaniji i „Rašagejta“ u Americi sledi i „Kovidgejt“, a s obzirom da u optužbi ne učestvuje samo Britanija, već i Kanada i SAD, ova afera mogla bi da poprimi širi internacionalni karakter.

    Vestminsterski most preko Temze u Londonu
    © Sputnik / Aleks Maknoton
    U optužbama ne učestvuje samo Britanija, već i SAD i Kanada

    Za razliku od drugih afera, koje su se odnosile na mešanje i uticanje na izbore u drugim zemljama, čak i navodne pokušaje ubistava, afera koja je u najavi odnosi se na krađu naučnih podataka i otkrića.

    Koliko su optužbe osnovane, govori i podatak da je ruska farmaceutska kompanija „R-farm“ potpisala ugovor sa britansko-švedskom multinacionalnom farmaceutskom i biotehnološkom kompanijom „AstraZeneka“ o razmeni naučnih znanja. Prema tom ugovoru, oksfordska vakcina protiv virusa korona proizvodiće se u Rusiji.

    Kako naučnici dele svoja saznanja

    U svetu nauke, krađa naučnih podataka i otkrića nije česta pojava, kaže Nikola Božić, programski direktor istraživačke stanice Petnica, jer oni, tragajući za znanjem, rezultate do kojih dođu objavljuju u naučnim časopisima.

    „To je ono što i jeste suština deljenja naučnog znanja – kao naučnik imate potrebu da budete inovator i da budete neko ko će pronaći odgovore na pitanja koja vas zanimaju, kao i da budete prvi koji će to uraditi. To, onda, morate da podelite sa naučnom zajednicom u formatu naučnih radova. To je način na koji se naučni rezultati predstavljaju. Tako, naučna zajednica ima priliku da vaše rezultate proveri, potvrdi ili unapredi“, kaže Božić.

    Međutim, kada se govori o naukama koje svoje rezultate primenjuju u svakodnevnom životu, a takav je slučaj sa vakcinama, lekovima ili prototipovima automobila, kompanije se trude da rezultate naučnih istraživanja sačuvaju za sebe.

    „U takvim situacijama, kompanije čuvaju rezultate istraživanja dok ih ne patentiraju. Kada ih patentiraju, dostupno je da se vidi kako je neko došao do određenog otkrića, ali u tom slučaju, neko ko bi koristio patent u razvijanju drugih proizvoda, mora da plati korišćenje tog patenta“, objašnjava Božić.

    Svet se danas nalazi u situaciji koja se razlikuje od bilo koje druge – sa jedne strane vodi se trka sa vremenom za pronalazak vakcine protiv virusa korona, a sa druge strane, kompanije koje ulažu velika sredstva u razvoj vakcine žele da baš one budu prve, jer onaj ko prvi izađe na tržište uzeće i najveću zaradu.

    „Situacija je, možda prvi put u istoriji specifična na ovakav način, da zahteva saradnju između naučnih institucija i između država. SZO pokušava da koordinira sve te aktivnosti, čak i kompanije  koje tragaju za zaradom dele postignuća kako bi pokazala dokle su stigla sa istraživanjima, ali naravno da ne dele sve tajne koje sačinjavaju samu vakcinu“, kaže Božić.

    Naučnici su upućeni na međusobnu saradnju i zbog toga što ih ona upućuje na pravi put, a sada, tokom pandemije virusa korona i u sred trke za vakcinom, moraju da balansiraju između saradnje i tajnovitosti, brzine i temeljitosti. Zbog toga, trka za vakcinom predstavlja velike izazove i za naučnu zajednicu, i za kompanije, i za diplomatiju – zbog toga ne čudi što se u etar puštaju i filmske priče, zaključuje on.

    Makartizam naših dana

    Ova afera podseća na antikomunističku histeriju u SAD, „Crvenu paniku“, predvođenu senatorom Džozefom Makartijem i njegovim Komitetom za antiameričko delovanje.

    Optužena da njeni špijuni hakuju, mešaju se u izbore i kradu naučna otkrića, krug navodnih ruskih zločinačkih aktivnosti bio bi zatvoren, a dobro organizovana PR kampanja bi, kod građana zapadnih država, od Rusije napravila, ne deo, nego lidera „osovine zla“.

    Ako ćemo da ono što se događa danas dalje upoređivati sa periodom „Crvene panike“, dodajmo da se termin „makartizam“ danas koristi, ne u pozitivnom, već u negativnom smislu, za neutemeljene optužbe, plasiranje poluistina, kao i za demagoške napade na pojedince ili grupe.

    CIA
    © REUTERS / Dado Ruvic
    Hakerski stručnjaci CIA razvili su alate za simulaciju stranih sajber napada koji omogućavaju da se čini kao da on dolazi iz Moskve ili Teherana

    Upravo je jezik iz makartističkog doba ono što karakteriše izjave koje političari danas daju – na to ukazuju tvrdnje da su u nešto „sigurni 95 odsto“ ili da je nešto „gotovo izvesno“.

    Zasipanjem raznim terminima, koristeći filmske potke za konstruisanje afere, u kampanji se koristi i neznanje građana, i o hakerskim napadima, ali i o proizvodnji vakcine. Takođe bi valjalo znati i da je za razvoj alata za sakrivanje hakerskih tragova i usmeravanje na lažne tragove košta veoma mnogo.

    Upravo takve alate, prema pisanju Vikiliksa iz 2017, razvila je CIA. Hakerski stručnjaci koji rade za američku obaveštajnu agenciju, pišu novinari Vikiliksa, razvili su alate za simulaciju stranih sajber napada, koji omogućavaju da se čini kao da on dolazi iz Moskve ili Teherana.

    Sa odrešenim rukama, koje joj je, kako piše Jahu njuz, u cilju sprečavanja mogućih sajber napada dao Donald Tramp, svet bi ipak više trebalo da se brine šta će se događati u Lengliju nego u Moskvi.

    Tagovi:
    ruski hakeri, hakeri, koronavirus, vakcina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga