07:00 30 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    21735
    Pratite nas

    Evropska komisija korigovala je svoju neveselu ekonomsku prognozu iz maja ove godine. Recesija koja do kraja 2020. čeka članice Evropske unije biće još i žešća nego što je prvobitno predviđano. I veliko je pitanje od kolike će pomoći biti paket mera za ublažavanje krize, bude li uopšte usvojen na vanrednom, dvodnevnom samitu lidera Evropske unije.

    Osim što upozorava da će pad biti dublji nego što je očekivano, korigovana procena Evropske komisije opominje i da će oporavak u idućoj godini biti manje robustan nego što se isprva očekivalo. I to u optimističkom scenariju da ne bude drugog talasa epidemije virusa korona i ponovnog zatvaranja ekonomije.

    Najveći pad u istoriji

    U brojkama, ne postane li u međuvremenu još i gore, ukupni ovogodišnji pad BDP-a članica Evropske unije iznosiće čak 8,3 odsto – najveći pad BDP-a u njihovoj posleratnoj istoriji, duplo veći nego u ekonomskoj krizi 2008. – dok se sledeće godine očekuje rast od nedovoljnih 5,8 odsto.

    Pritom, ukazaće EU komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni a prenosi „Dojče vele“, „razlike među državama članicama postaće još veće... Ovo ostaje priča o povećanom razilaženju, nejednakosti i nesigurnosti. I zato je tako važno da se dođe do brzog dogovora o planu oporavka koga je predložila Komisija – kako bi se ubrizgalo i novo poverenje i novo finansiranje naših ekonomija u ovo kritično vreme.“

    Vanredni samit EU

    Upravo je ovaj plan Evropske komisije – sastavljen na osnovu zajedničkog predloga nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona iz maja ove godine – glavna tema vanrednog Samita Evropske unije koji se održava ovog petka i subote.

    Plan predviđa pomoć od ukupno 750 milijardi evra tokom tri godine, od toga 500 milijardi u vidu bespovratne pomoći a ostatak kroz kredite. Novac bi bio obezbeđen zaduživanjem same Evropske unije, što je potez bez presedana koji bi je „za jedan korak približio stvaranju prave fiskalne unije“, kako je ukazao portal „Politiko“.

    Pa zato možda i ne čudi što je, dolazeći na samit, Emanuel Makron ocenio da će on predstavljati „trenutak istine i ambicije za Evropu... Evropski projekat je ovde u pitanju“.

    Njegova partnerka Angela Merkel – koja je od glavne zagovornice drakonskih mera štednje postala velikodušni darodavac bespovratne pomoći – upozorila je uoči samita da „put do usvajanja plana ostaje dug“ iako vreme curi, a slična je poruka i Marka Rutea, premijera Holandije koja, uz Austriju, Dansku i Švedsku, čini onu „škrtu četvorku“ protivnika plana Merkelove i Makrona. „Moja procena je da su šanse za postizanje dogovora manje od 50 odsto. Štaviše: na kraju, sadržina je važnija od brzine“, poručio je Rute i napomenuo: „Slab kompromis neće Evropu odvesti nikuda.“

    Kuda će ovaj, Makronovim rečima, trenutak istine odvesti Evropsku uniju? Zašto paket pomoći – i uz njega sedmogodišnji budžetski okvir Evropske unije, o kome se takođe na ovom samitu razgovara – do sada već nisu usvojeni? I u kakvom će stanju Evropska unija dočekati kraj recesije u koju upada?

    Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili profesor Đorđe Đukić sa Ekonomskog fakulteta idocent na Katedri za međunarodno pravo i međunarodne odnose Pravnog fakulteta u Beogradu Miloš Jovanović.

    Brutalnije nego 2008.

    „Mnogo šta u vezi s paketom pomoći još nije usaglašeno i predstavlja tačku sporenja, od pitanja kakav će biti odnos bespovratnih subvencija i kredita, preko načina njihove distribucije, pa do nezadovoljstva bogatijih članica EU, predvođenih Holandijom, izazvanog činjenicom da se od njih traži da finansiraju one članice Unije koje pre izbijanja nisu sprovele strukturne reforme, a sada su zbog toga i dodatno pogođene“, ukazuje profesor Đukić.

    Predviđena ukupna suma od 750 milijardi dolara, tvrdi portal „Blumberg“ u uredničkom komentaru, predstavlja minimum onoga što će evropskim ekonomijama biti potrebno za saniranje posledica krize, ali će i kao takva, napominje Đorđe Đukić, „biti i te kako značajna, ne samo u psihološkom smislu već i za pokrivanje gubitaka u najteže pogođenim zemljama EU“.

    Međutim, upozorava „Sputnjikov“ sagovornik, „nije realno očekivati da će efekti ovih ulaganja moći da se osete pre druge polovine 2021. odnosno početka 2022. godine... Ova kriza biće još dublja i brutalnija od krize 2008. godine, a povrh toga nas tek čeka problem s dugovima onih zemalja, poput Italije i Španije, koje su već bile prezadužene i pre izbijanja pandemije.“

    Partnerska solidarnost i sebični interes
    „Već je ekonomska kriza 2008, koja se potom pretvorila u krizu evra i grčku dužničku krizu, pokazala potpunoodsustvo solidarnosti unutar EU“, podseća Miloš Jovanović. „To, međutim, ne znači da nekakav paket pomoći ovom prilikom neće biti usvojen, bez obzira na protivljenje 'škrte četvorke' koja će izdejstvovati nekakve ustupke ali neće moći da se odupre zajedničkom protivljenju Francuske i Nemačke.“

    Pri čemu treba imati u vidu da francusko-nemački predlog o zajedničkom zaduživanju i bespovratnoj pomoći nije izraz njihove (naknadno stečene) potrebe da budu solidarni i pruže pomoć svojim evropskim partnerima, već je reč o diktatu interesa njihovih ekonomija, komentariše Miloš Jovanović.

    „Nije Angela Merkel doživela preobražaj od nepokolebljive zagovornice drakonskih mera štednje do nekoga ko velikodušno nudi nesebičnu pomoć, već interes Nemačke nalaže nuždu za opstankom unutrašnjeg tržišta EU od koga upravo ona ima najviše koristi, te joj ni malo ne odgovara da dođe do kraha pojedinih zemalja i njihovih privreda. Pogotovo ako su one velike kao Italija. Upravo zbog toga će u relativno kratkom roku i morati da se dođe do nekakvog kompromisa. Ipak, to ne znači i da će iz ove krize proisteći i produbljivanje evropske integracije u smeru stvaranja dublje, fiskalne unije. Sadašnje mere ostaće slučaj za sebe, upravo zato što im je isključivi cilj spasavanje evropske ekonomije od kraha.“

    Pročitajte i:

    Tagovi:
    kriza EU, finansije, Nikola Vrzić, Novi sputnjik poredak
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga