16:01 28 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3645
    Pratite nas

    Uoči novog susreta delegacija Beograda i Prištine, kosovski premijer Avdulah Hoti je rekao da neće biti tehničkog dijaloga sa Srbijom, već samo onog za konačno priznavanje. Šta se promenilo za nepunih nedelju dana, kada je Hoti prilikom prvog susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem bio daleko optimističniji?

    On je tada naglasio da je u dijalogu postignut napredak i da se detalji otvorenih pitanja tek očekuju.

    Profesor građanskog prava na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici Dušan Čelić smatra da je Hoti očigledno pod pritiskom Tačijeve bivše stranke.

    „Taj albanski politički korpus je podeljen i uzdrman optužnicom protiv Tačija. Nijedno pitanje u razgovorima Beograda i Prištine nije statusno neutralno, jer se svako tehničko dotiče i statusnog i to je ono što muči Albance. Time su zapravo priznali da nije sve završeno u vezi sa Kosovom i Metohijom, jer Srbija ima zlatnu akciju državnosti“, rekao je Dušan Čelić.

    Prištinski zvaničnici su već decenijama navikli da im sve želje budu ispunjene, ali poslednih nekoliko godina nije tako i zbog toga su se unervozili, kaže politikolog Aleksandar Pavić. Postali su, dodaje on, zarobljenici svoje retorike i politike i svako ko povuče neki potez koji iole miriše na kompromis, odmah na scenu stupa opozicija koja to dočeka na nož.

    „Teško im je palo što je otvoreno pitanje povratnika, jer su oni mislili da će im etničko čišćenje biti legalizovano još pre 15 godina. Njih hvata užas na pomisao da tamo može da se vrati 200 hiljada proteranih ljudi. Ne postoji politička opcija u Prištini koja se zalaže za manje od maksimalnog“, kaže naš sagovornik.

    Razmere progonstva na Kosmetu su genocidne

    Prema poslednjim najavama, na stolu bi sutra u Briselu moglo da se otvori pitanje preko 1.600 nestalih na području Kosmeta. Dušan Čelić, koji se nalazi na čelu Koordinacije srpskih udruženja porodica ubijenih i nestalih na prostoru bivše Jugoslavije, kaže da uprkos javnom insistiranju da se to pitanje nađe na dnevnom redu, Priština je do sada opstruirala tu temu.

    „Mi možemo na prste da izbrojimo one koji su poslednjih godina ekshumirani na prostoru KiM. To pitanje Priština koristi kao još jedno na kojima ona treba da ’demonstrira državnost‘.“

    „Tako se insistira da naša komisija za nestala lica direktno komunicira sa komisijom takozvane republike Kosovo, dakle, da se i na tom pitanju koje je isključivo civilizacijsko, ističu statusni problemi. Ima i primera da se srpske žrtve u ukupnom broju prikazuju kao albanske. Sramota je i da se na Kosmet vratilo nešto više od jednog procenta stanovništva, što je na nivou statističke greške, a razmere progonstva su genocidne“, rekao je Čelić.

    Rešenje za celokupnu situaciju, prema njegovom mišljenju, bilo bi da se vrati izvršni mandat UNMIK-u prema Rezoluciji 1244, jer prisustvujemo karikaturalnim suđenjima.

    „Apsurdna je situacija da u krivičnim predmetima ratnih zločina sude isključivo sudije Albanci, nema stranaca. Dakle, na Kosovu koje nije država, nema stranih sudija, dok u Bosni i Hercegovini koja je međunarodno priznata država, dobar deo sudija Ustavnog suda su inostrani državljani“, objašnjava profesor Čelić. 

    Rezolucija 1244
    © CC0 / Balkan photos
    Rešenje za celokupnu situaciju bi bilo da se vrati izvršni mandat UNMIK-u prema Rezoluciji 1244

    Nema političke volje za vraćanje UNMIK-a

    Politikolog Aleksandar Pavić smatra da za vraćanje UNMIK-a za sada ne postoji politička volja, odnosno većina u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

    „Zapad je, nažalost, taj koji vodi igru, a nesmotrenošću naše strane je podržano da Euleks preuzme sva ovlašćenja 2009. Mi imamo dovoljno presedana sa druge strane, prekršili su sve što je potpisano i ne smemo da budemo taoci tuđih jednostranih akcija. Mi treba samo da se držimo međunarodnog prava i potpisanih sporazuma i na taj način bismo mogli da preuzmemo inicijativu i da stavimo njihove sponzore u defanzivu“, rekao je Pavić.

    Beograd bi trebalo da dâ Prištini neke rokove u vezi sa ispunjavanjem Briselskog sporazuma i ako ih prekrši, imali bismo, naglašava naš sagovornik, potpuno pravo da vraćamo stvari u prvobitno stanje. 

    Insistirati na ZSO ili ne

    Oni sada više ne žele da pričaju ni o Zajednici srpskih opština, kaže Pavić, koju su oni parafirali i naglašava da će biti interesantno videti hoće li Brisel insistirati na tome da Priština prvo ispuni već dogovorene stvari, kako bi se dijalog nastavio.

    Pregovori
    © Tanjug
    Pregovori

    Sa druge strane, Dušan Čelić smatra da je dobro što se to pitanje ne poteže, jer Srbi Zajednicom srpskih opština ne dobijaju mnogo, jer su njene odredbe suprotne kosovskom Ustavu. Ta zajednica, objašnjava on, ne bi imala ni svoju imovinu niti ekonomske resurse, a i nadležnost nadgledanja u oblasti obrazovanja, zdravstva i socijalne politike i ekonomskog razvoja bila bi gotovo nikakava.

    „Možda bi u ovom trenutku bilo bolje započeti priču ispočetka kada je reč generalno o pravima Srba na KiM, bez obzira na priču o budućem statusu. Čak i ona prava koja trenutno formalno njihov pravni poredak predviđa za Srbe, oni sprovode selektivno — srpski jezik slovi za potpuno ravnopravan u upotrebi na Kosmetu, znamo da nije tako, a na primeru imovine Visoki Dečani odbijaju da sprovedu odluku sopstvenog Ustavnog suda“, rekao je Čelić.

    Rusija stavlja briselske zvaničnike na muke

    Rusija, za razliku od ostalih svetskih sila, zna kako se igra diplomatska igra, kaže Pavić. On smatra da je Moskva svesna da je Prištinu nemoguće naterati da ispuni stavku oko ZSO.

    „Oni testiraju njihov kredibilitet posrednika. Na ovaj način im dokazuju da nisu u stanju da sprovedu ono što su sami organizovali i tako na jedan vešt, legalan i legitiman način igraju diplomatsku igru na velikoj sceni. Rusija se istovremeno legalistički drži Rezolucije 1244, koju bi svi hteli da zaborave“, rekao je Pavić.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Kosmet, Kosovo i Metohija, Kosovo, dijalog, Beograd, Priština
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga