04:12 29 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1749
    Pratite nas

    Cenu pandemije virusa korona trenutno najviše plaćaju mali i srednji poljoprivredni proizvođači, ali je virus samo dosolio stare boljke srpskog seljaka suočenog sa ucenom nakupaca, trgovaca, ali i slobodnim uvozom, smatra agroekonomista Milan Prostran.

    Sagovornik Sputnjika nije bio mnogo iznenađen vešću da su seljaci u više sela u okolini Leskovca uništili na stotine tona paradajza jer mu je  otkupna cena pala na 10 dinara po kilogramu, a izvoz zbog epidemiološke situacije propao.

    „Domaći otkupljivači nas ucenjuju i nude nam 150 dinara po gajbici paradajza od 12 kilograma. Proizvodnja nas košta 25 dinara po kilogramu, a samo gajbica 50 dinara“, požalio se poljoprivrednik Dušan Kocić iz Svirca koji je počupao oko hiljadu strukova paradajza, a bacio oko 10 tona ubranog.

    U leskovačkom kraju proizvodnjom paradajza počeo je da se bavi veliki broj mladih, kako bi na taj način obezbedili egzistenciju.

    Pijaca
    © Tanjug / DUSAN ANICIC
    Razlika i to višestruka između niske otkupne cene i jake cene sezonskog voća i povrća na zelenim pijacama išla je otkupljivačima i nakupcima u džep.

    Stare probleme korona kriza samo otežala

    Prostran je siguran da će kriza s pandemijom koronavirusa do proleća sledeće godine ostaviti dosta traga na sektor poljoprivrede. Potrošnja stanovništva će biti svedena na najosnovnije prehrambene proizvode, a ugostitelji, hoteli i truristička industrija, koji su njihovi najveći potrošači su gotovo stali sa poslom.

    „Verovatno će proizvođači poljoprivrednih proizvoda, pogotovo onih koji ne mogu da se skladište i čuvaju i ne mogu da čekaju bolje dane, trpeti najviše kada je u pitanju cenovni udar. Ovo su sezonski problemi. Paradajz ili ga prodajete, ili će se baciti ako ga ne preradite. Uvoz i dalje ide, niko ga nije zabranio, prema tome, biće ovo  jedna speciifična, za nauk, godina i u poljoprivredi, pogotovo kada su u pitanju određene vrste voća i povrća“, uveren je Prostran.

    On, međutim ukazuje na to da je korona samo dodatno zakomplikovala život poljoprivrednicima, pogotovo onim koji se bave proizvodnjom sezonskog voća i povrća koje ne može da čeka na bolju cenu.

    Sa malim subvencijama u odnosu na konkurenciju, pogotovo u EU, ali i zbog slobodnog uvoza regulisanog različitrim trgovinskim sporazumima, oni su praktično ostavljeni na milost i nemilost tržištu.

    „Ja ne bih prezao od toga da neke proizvode iz uvoza koji ozbiljno ugrožavaju naše poljoprivredne proizvođače podvrgnmo nekim strožim fitosanitarnim merama, slično kao što to rade zemlje na zapadu - uvedete taksu na uvoz neke robe“, kaže Prostran.

    On napominje da su nam veliki trgovinski lanci koji su ovde dolazili postavljali 100 različitih uslova da bi neke od naše robe ušle u taj lanac. Podseća da smo pregovarali da se u njima nađe bar 60 odsto naše robe, ali onda ti lanci, kako kaže, počnu da igraju igru sa raznim sistemima kvaliteta, sa različitim sistemima pakovanja, forsirajući neke svoje partnere. Poslednji lanac koji je ovde došao tako ima dosta proizvoda iz Poljske, Rumunije i nekih drugih zemalja sa kojima je očigledno imao ugovore.

    Supermarket
    © Foto : Pixabay
    Prostran perfidnim vancarinskim sistemima naziva zahteve trgovaca u velikim lancima koji da bi eliminisali domaće proizvođače počnu da izmišljaju - od propisane veličine proizvoda, njegove boje, načina pakovanja.

    Naš sagovornik kaže da to zove perfidnim vancarinskim sistemima, kada trgovci počnu da izmišljaju sa zahtevima, od veličine proizvoda, njegove boje, načina pakovanja.

    Nakupci i trgovci skidaju kajmak

    Na muci seljaka su se, bez razlike, ove godine kao i svih prethodnih, manje ili više okoristili nakupci i prekupci.

    Razlika i to višestruka između niske otkupne cene i jake cene sezonskog voća i povrća na zelenim pijacama išla je njima u džep. I nisu u problemu samo proizvođači paradjza. Otkupna cena višnje bila je 20 dinara za kilogram, a na pijaci ispod 100 nije mogla da se kupi, podseća Prostran.

    Već dvadesetrak godina govorimo o reindustrijalizaciji prehrambene industrije, ali je sve ostalo samo na priči. Sada je, kaže ovaj agroekonomista, jasno da bi bilo najcelishodnije da imamo razvijenije prerađivačke kapacitete i da sav višak koji proizvođači imaju može da se preradi u vrlo kvalitetne proizvode.

    Seljak uvek podnosio teret

    On ne spori da će pandemija sigurno uzeti danak i poljoprivredi, ali i ističe da je ona ta koja je otpornija, fabrika pod vedrim nebom čija će proizvodnja i ove godine imati značajnog uticaja na formiranje BDP-a.

    „To bi, uz određene subvencije, trebalo da cene i država i svi građani. Bilo bi dobro kada bi proizvođačima mogli da damo takozvanu cenovnu kompenzaciju. Farmeri su u EU zbog posledica koronavirusa dobijali svaki i do 200.000 evra, a naši su maskimalno mogli da dobiju 90.000 dinara“, ističe Prostran.

    Posle ove najnovujne odluke EU o pomoći privredi, poljoprivrednici će, kako napominje, dobiti i dodatna sredstva i naravno da će sa cenom svojih proizvoda biti konkuretniji.

    „Moramo u narednoj godini da pomognemo farmerima kroz veća direktna davanja. Cenu ove pandemije trenutno najviše plaćaju mali i srednji poljoprivredni proizvođači, pogotovo povrća i voća. To je očigledno sudbina naših farmera koji zbog toga što država ne može više da ih pomogne, najviše nose teret naših ukupnih ekonomskih problema“, kaže sagovornik Sputnjika.

    I to su, kako ističe, radili kroz istoriju. Seljak je taj koji je nosio teret svih ekonomskih kriza, pa tako i sada, kaže Prostran, ali i dodaje da smo u 21. veku, gde i seljaka, pre svega,  treba da interesuje da ostvaruje dohodak i da sačuva svoje gazdinstvo i porodicu.

     

    Tagovi:
    uvoz, trgovina, cena, seljak, paradajz
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga