16:00 05 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    11197
    Pratite nas

    Iako je decenijama smatrana glavnim neprijateljem SAD, Rusija je, sudeći po nedavnom govoru američkog državnog sekretara Majkla Pompea, izgubila taj status. Glavni neprijatelj je sada Kina, a na Rusiju se čak računa kao na mogućnog saveznika za borbu protiv „neprijatelja broj jedan“.

    Pompeo je pozvao „slobodni svet“ da osnuje alijansu protiv Pekinga, dodajući da je moguće da se i Moskva uključi, jer „takva mogućnost proizilazi iz odnosa Kine i Rusije

    Kremlj je već odbio američki predlog, rekavši da je Kina saveznik sa kojim Rusija ima poseban partnerski odnos i ističući da Moskva nikada ne ulazi u saveze protiv bilo koga. Cilj Rusije je razvijanje dobrosusedskih i uzajamno korisnih odnosa. Moskva poziv vidi kao nameru Vašingtona da zabije klin između Rusije i Kine.

    Poziv Amerike na stvaranje koalicije, ruski ekspert Aleksandar Kubiškin vidi kao pokušaj SAD da posvađa i sukobi Moskvu i Peking, ali ističe da ni Rusija ni Kina neće na to nasesti.

    Komentarišući stav Kremlja po ovom pitanju, on kaže da je to uobičajeni stav Rusije, jasno iskazan još devedesetih godina prošlog veka.

    „S obzirom na naše trenutne geoekonomske probleme, nas sa Kinom mnogo toga povezuje, ne samo gasovodi, nego vrlo aktivna ekonomska saradnja. Podrazumeva se da bezobzirna politika nametanja svoje strategije od strane SAD ne može samo izazvati nikakvu reakciju i zato mislim da neće biti prekida rusko-kineskih odnosa. Pozicija Rusije je uravnotežena i ispravna – ruski globalni interesi ne treba da zavise od problema američke spoljne politike“, kaže Kubiškin za Sputnjik.

    Slabljenje Kine – glavni strateški zadatak SAD

    Pored namere da zavadi Rusiju i Kinu, Kubiškin smatra da je glavni strateški zadatak SAD slabljenje Kine usled ekonomske konfrontacije i globalne konkurencije koja postoji između Pekinga i Vašingtona.

    Kina je zauzela prvo mesto među rivalima SAD u međunarodnoj areni. Postoji nekoliko razloga za to – rat između kineskog i američkog tržišta, jačanje Kine u vojnoj sferi i nerešeno pitanje strateške saradnje s Kinom u sferi ograničenja naoružanja. SAD pokušavaju da uključe Kinu u pregovore, a Kina ih izbegava. U svakom slučaju, ni Kina, ni Rusija neće dozvoliti da se njima manipuliše, jer uprkos činjenici da Peking i Moskva imaju svoje interese koji nisu protivrečni, između njih preovlađuje želja za strateškim partnerstvom. Pompeo u svom stilu vodi ’brižljivu‘ politiku, politiku zavađanja – ovde se ne radi samo o Kini i Rusiji, već i o njegovim pokušajima da stvori antivenecuelanski front od latinoameričkih država. Svako na kraju ostaje pri svome, a Kina na neki način čak nadmašuje SAD“, kaže Kubiškin za Sputnjik.

    Antikineski blok neće biti stvoren

    Pompeovu retoriku pojedini ruski eksperti tumače kao objavu Hladnog rata Kini, navodeći da je njegov ishod nepredvidiv, jer je Kina u svim aspektima, osim nuklearnog oružja, jača nego što je bio SSSR na početku konfrontacije sa SAD, dok se Amerika suočava sa teškom ekonomskom, humanitarnom i političkom krizom.

    Pored toga, savremena Kina je zemlja sa drugačijim potencijalom i širim međunarodnim vezama od Sovjetskog Saveza pedesetih godina, a stvorila je i partnerstvo sa Rusijom, koja je i sama velika sila. Faktori koji ujedinjuju Moskvu i Peking nadmašuju svaki mogući simbolički pokušaj Vašingtonu da privuče Rusiju na svoju stranu u borbi protiv Kine, pa se Moskva sasvim sigurno neće upecati na američku udicu.

    Međutim, Kubiškin smatra da su priče o Hladnom ratu Amerike i Kine medijski klišei, s obzirom da se ovde radi o potpuno različitim istorijskim uslovima. Činjenica je, konstatuje on, da je Hladni rat bio, pre svega, ideološka konfrontacija – sukob ideologija i globalnih političkih strategija.

    „Trenutna situacija je nešto drugo: SAD pokušavaju da isprave tok svetske istorije... Neće biti rata između Kine i SAD, previše su međusobno povezani, i pokušaji da se te veze prekinu donose velike gubitke ne samo Kini, već i Americi... U ovoj trci Kina igra pragmatičniju, veoma pametnu i veštu igru koja sprečava Amerikance da ostvare svoje ciljeve. Kina je druga ekonomija na svetu sa brzorastućim vojnim potencijalom i brzim razvojem visokih tehnologija, a takođe je i zemlja koja povećava svoje prisustvo u svemiru. Ovo takođe plaši Amerikance – oni gube svoje strateške prednosti i plaše se da postanu zavisni od Kine u novim tehnološkim uslovima. Mislim da će na kraju početi potraga za kompromisnim rešenjima, jer je veliki rat između Kine i SAD nezamisliv, nikome nije od koristi i niko to neće dozvoliti“, ističe Kubiškin.

    Stav Pekinga je da Kina neće igrati kako SAD sviraju, te ne namerava da toleriše neodgovorne postupke američke strane. Peking je optužio SAD da su jedine krive za pogoršanje kinesko-američkih odnosa i da teže da svim sredstvima nepovratno zaustave proces razvoja Kine.

    Što se tiče saveza koji Vašington pokušava da sklopi, Peking smatra da „nijedna normalna nezavisna država neće slediti njihov poziv“ i ističe da će Kina odlučno braniti svoj suverenitet i štiti svoj nacionalni ponos. Takođe, Peking podseća da je Kina i dalje posvećena konstruktivnom dijalogu sa SAD i da se zalaže za obostrano korisnu saradnju.

    Međutim, Kubiškin smatra da postoje zemlje koje su spremne da se zajedno sa SAD suprotstave Kini, pre svega to je Velika Britanija koja se tradicionalno povezuje s Kinom.

    „Osvajanje Kine započele su američke i britanske kompanije, koje su do kraja 19. veka uspele da podele Kinu i zapravo joj oduzmu nezavisnost. Možda će se i Kanada priključiti. Japan neće ući u otvoreni sukob, kao ni Južna Koreja. Indonezija i Pakistan će verovatno zauzeti neutralnu poziciju. Ako se u Indiji pokrene velika antikineska kampanja, to će biti u suprotnosti sa interesima mnogih velikih igrača. Amerikanci su pokvarili odnose sa mnogim državama i situacija je vrlo teška i složena, ali mislim da neće doći do stvaranja nekakvog globalnog antikineskog bloka“, zaključio je Kubiškin.

    Tagovi:
    Rusija, sukobi, Kina, Amerika
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga