17:38 09 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    153727
    Pratite nas

    Ako je Blagoje Jovović izvršio atentat na Antu Pavelića i ranio ga, što je dve godine kasnije dovelo do poglavnikove smrti, onda „on spada u red velikih antifašista kakav je bio grof Klaus fon Štaufenberg, koji je pokušao da ubije Hitlera“.

    Ovo je izjavio za Sputnjik istoričar Čedomir Antić, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, povodom javne polemike koja je pokrenuta oko toga da li Jovović zaslužuje ulicu u Beogradu.

    U burnoj reakciji javnosti na najavu preimenovanja pojedinih beogradskih ulica, ono što se činilo najnespornijim, ispalo je — najspornije. Namera gradskih vlasti da jednu zemunsku ulicu nazovu po Blagoju Jovoviću, atentatoru na ustaškog poglavnika Antu Pavelića, osudila je istoričarka Dubravka Stojanović.

    Srbin nije heroj ni kad puca na zločinca Pavelića

    Profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu ocenila je da bi davanje ulice Blagoju Jovoviću značilo da „Beograd podržava uzimanje pravde u svoje ruke, slavi krvnu osvetu, ubice i nasilnike“.

    Pavelić nije, nažalost, odgovarao pred sudom za svoje monstruozne zločine. Ali, slaviti njegovog ubicu i to na ulicama glavnog grada je poruka da u slučajevima kada pravda nije bila dostižna, imamo pravo da je sami sprovedemo oružjem. To je necivilizacijski sunovrat, to je slavljene osvete, principa ’oko za oko‘ i slanje poruke da je svako nasilje dozvoljeno“, rekla je Stojanovićeva.

    Blagoje Jovović ranio je Pavelića 10. aprila 1957. godine u Argentini. Od posledica ranjavanja hrvatski poglavnik umro je dve godine kasnije u Španiji. Do 1998. godine nije se znalo da je Jovović, koji je u Drugom svetskom ratu bio pripadnik Ravnogorskog pokreta, bio atentator na Pavelića.

    Nepoznati velikan antifašizma zaslužuje važnu ulicu

    Antić kaže da ne znamo mnogo o atentatu na Pavelića i podseća da se sve do kraja devedesetih nije znalo ko ga je izvršio, a do tada su se „takmičili stari, penzionisani udbaši da sebe predstave ako ne kao izvršioce, onda kao kreatore ili nalogodavce tog čina“.

    On podseća da se Pavelić nikad nije odrekao nacističke ideologije, vodio je jedan od najkrvavijih režima ljudskog roda i bio je jedini Hitlerov saveznik koji ga nije izdao.

    „Onaj koji misli da je to neki prenagljeni čin, neko varvarstvo, da to doprinosi mržnji Srba prema Hrvatima i Hrvata prema Srbima, kao što doprinosi podizanje spomenika ustaškom teroristi Barešiću, ili nema dobru nameru ili nema dobru informaciju. Mislim da i njega i atentatore koji su ubili Sekulu Drljevića, crnogorskog ustaškog poglavnika, treba pamtiti i počastvovati ih time što bi imena ulica, i to važnih ulica, ponele njihova imena“, ističe Antić.

    On dodaje da je dodeljivanje ulice počast i Blagoju Jovoviću i njegovoj porodici „koju je on stavio u veliki rizik, jer su ustaše bile i ostale delatna teroristička organizacija“.

    Slobodarski čin na tragu Mosada

    Iako se posle istupa Dubravke Stojanović u javnosti pojavilo poređenje Jovovića sa Gavrilom Principom, Antić smatra da ta paralela baš i ne stoji. Princip je bio mladi revolucionar koji se zalagao za slobodu srpskog naroda i Jugoslovena i širok spektar modernizatorskih reformi i on je svakako u jednoj zemlji u kojoj je 70 odsto građana bilo u kolonijalnom ili još gorem položaju, imao pravo da izvrši atentat.

    „Princip je to učinio u miru, usred bela dana, tako što je sticajem nesrećnih okolnosti protiv svoje volje ubio i suprugu Franca Ferdinanda, groficu Sofiju. Na drugoj strani, Blagoje Jovović je jedan osvetnik koji je uzeo stvar u svoje ruke. Zar takve priče ne predstavljaju čitav jedan žanr u Holivudu? To što je učinio Jovović, predstavlja jedno nastojanje koje je u slučaju Izraela i jevrejskog naroda bilo shvaćeno kao dobro“, naglašava Antić.

    Na pitanje da li se izraelski Mosad tih godina bavio likvidacijom nacista koje nije mogao da sprovede pravdi, Antić kaže da se profesionalno nije bavio tim slučajevima, ali da ne sumnja da ih je bilo.

    Terorizmom protiv terorizma

    Ono što je mnogo važnije, jeste da su oni bili spremni da izvrše akcije koje su bile terorističke da bi sprečili terorizam, smatra naš sagovornik i dodaje da je u krajnjoj liniji i sama otmica Ajhmana bila teroristički čin.

    Ako bismo pošli od teze da ljudi treba da odgovaraju pred sudom, zašto onda Izraelci nisu išli i zamolili argentinske vlasti da sude Ajhmanu, pita se Antić.

    „Ne vidim uopšte potrebu da se srpski narod na taj način moralno duhovno i intelektualno kastrira da bi nekome odgovarao i da bi uvek bio kriv. Uvek je kriv. Kriv je kad ga pogine milion u odbrani svoje otadžbine, kriv je kad brani svoje najbliže, uvek je kriv, a zato Belgijanac nije kriv kad ubije 4 miliona stanovnika Konga“, kaže Antić.

    Prema njegovim rečima, komunisti očigledno nisu hteli da sude Anti Paveliću i zato je dobro što smo imali pojedince kao što je bio Blagoje Jovović i grupa koja je ubila Sekulu Drljevića i mi bismo te ljude morali da pamtimo, jer „takvi pojedinci su so jednog naroda i bez njih jedna nacija ne može postojati“.

    Tagovi:
    Adolf Hitler, Ante Pavelić, atentat
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga