21:52 06 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1674
    Pratite nas

    Manje od 100 dana pred predsedničke izbore u Sjedinjenim Državama atmosfera je takva da ko god da pobedio, njegov protivnik može da kaže da je glasanje nelegitimno, što bi bio ozbiljan presedan. Razlog za to su ne samo višenedeljni antirasni protesti, zbog kojih niz gradova u SAD liči na ratnu zonu, već i mogućnost glasanja poštom.

    Nove metodologije glasanja putem pošte su izuzetno podložne manipulaciji, a demokrate guraju da to bude usvojeno u što više država, kaže za Sputnjik politikolog Aleksandar Pavić, podsećajući da je aktuelni predsednik Donald Tramp više puta upozoravao da će takvi rezultati u najmanju ruku biti problematični.

    Izbori ne mogu biti legitimni ako ne pobedi naš kandidat

    „Stvara se savršena oluja i ne vidim način da ti izbori prođu mirno i ne dovedu do nove destabilizacije u Americi“, upozorava Pavić. To mišljenje deli i analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić, koji objašnjava da obe strane u SAD, i demokrate i republikanci, optužuju ove druge za mogućnost falsifikovanja izbora

    „Prisutno je nepoverenje da će izborni rezultati da budu fer i tačni. To je vrlo opasno jer prvi put vidimo da postoji konsenzus sa obe strane da ako ne dobiju rezultata koje žele da izbori nisu ni legitimni. Osporavanje predsednika Trampa traje čitavog njegovog mandata, ali ovo bi bio presedan. Ako smo već sada ubeđeni da izbori ne mogu da budu legitimni ako naš kandidat ne pobedi, šta ćemo mi da učinimo? Da li želimo da živimo u takvom sistemu gde se automatski diskvalifikuju svaki izbori pre nego što se održe“, postavlja pitanje Kesić.

    Po njegovoj oceni, to treba shvatiti kao upozorenje da Amerika ide putem eskalacije i ozbiljne radikalizacije političkih diskursa koji zatvaraju mogućnost za kompromis, dogovor i smirivanje strasti i otvara mogućnost da bilo koji ishod bio posle izbora 3. novembra nastupa period nestabilnosti i nereda koji će izgledati mnogo gore nego dosad.

    Krupni kapital finansira organizaciju BLM

    Demonstracije u SAD ne prestaju od ubistva crnca Džordža Flojda u Mineapolisu, pogotovu u gradovima koji su privukli pažnju zbog nasilja. Međutim, kako navodi Kesić koji je i sam bio svedok demonstracija u Vašingtonu, dok su one na početku izražavale frustraciju ljudi zbog percepcije da policija postupa nepravilno i diskriminiše manjine, kasnije su se pretvorile u bes protiv sistema, usmeren pre svega protiv Trampa kao simbola sistema ali i protiv moći države.

    „Istovremeno, to je revolucija jer organizacija Crni životi su važni (BLM), koja ih predvodi je pokret protiv političkog, ekonomskog i društvenog sistema“, napominje Kesić koji tome u prilog navodi činjenicu da demonstranti sada iznose zahteve koji nemaju veze ni sa položajem manjina, ni sa policijom. Priključila se i Antifa, radikalni pokret, ali i marksisti, anarhisti, maoisti…

    Kesić dodaje da su predvodnici tih pokreta čudni jer su mnogi deca iz srednje ili više srednje klase, a da većina ljudi koji izazivaju sukobe sa policijom nisu ni crnci ni Hispanici nego belci.

    Aleksandar Pavić ukazuje da pokret BLM propagira marksističke vrednosti ali ide i dalje od toga, udarajući na same temelje zapadne civilizacije. Indikativno je, kaže, i to što je dobio preko 100 miliona dolara od najvećih korporacija poput Ford fondacije, Amazona, Majkrosofta..

    Po mišljenju Kesića, razlog može biti da te korporacije žele da zaštite svoj kapital i moć i pokažu da su sada na pravoj strani – a to je ona koja dobija najveću podršku u javnosti i američki medijima, a drugi faktor je da je to usmereno protiv Trampa jer je on pobedio na platformi antiglobalizma.

    „Međutim, oni ne razumeju da i pokret BLM čine antiglobalisti. Ali su procenili da preko ovog pokreta mogu da se reše Trampa“, konstatuje Kesić.

    Da li Trampu pada rejting

    Na pitanje koliko su protesti oborili Trampov rejting, s obzirom da neke ankete pokazuju da mu pada podrška, Aleksandar Pavić kaže da su ankete s jedne strane nepouzdane, ali i da je moguće da su namerno tako nameštene da bi se dalo za pravo onima koji bi osporili Trampovu pobedu.

    „Postoje i druge ankete koje pokazuju da postoji skrivena rezerva Trampovih glasača. Nedavno istraživanje je pokazalo da tri četvrtine američkih konzervativaca strahuju da javno oglase svoja politička uverenja. Došlo je do autocenzure kad mnogi ne smeju da kažu za kog će da glasaju“, napominje Pavić.

    Obrad Kesić ističe da će dva faktora odlučiti izbore: ekonomija, odnosno ko od dva kandidata može najbolje da oporavi privredu posle pandemije, a tu Tramp i dalje uživa poverenje većine biračkog tela, a drugo pitanje je red i mir.

    „Obični ljudi ne vole paljenje i razbijanje. Tu je Tramp zauzeo prostor povoljniji od Bajdena, koji ne zna kako da se izjasni – ako osudi demonstrante, osudiće ljude na koje baš računa. Zato su Bajdenu ozbiljni stratezi Demokratske stranke savetovali da se uopšte ne pojavljuje i da se ne izjašnjava“, navodi on.

    Posledice po Srbiju

    Obojica sagovornika se slažu da se previranja u SAD odražavaju na Srbiju i region, pogotovu kad je u pitanju dijalog Beograda i Prištine.

    „Jasno je da je pokušaj Trampovog posrednika Ričarda Grenela da organizuje susret dve strane u Beloj kući na Vidovdan minira. Nemci su tu bili kolovođe ali i briselske strukture i deo tzv. američke duboke države. Sigurno su videli interes da ne dopuste Trampovom čoveku da ubire plodove i najmanje pobede. Oni govore sa dva glasa otkako je Grenel imenovan kao čovek zadužen za pregovore Beograda i Prištine, pored živog Metjua Palmera“, navodi Pavić.

    Na pitanje treba li da Srbija strepi ako pobedi Džo Bajden Pavić kaže:

    „Šta god da se desi, to nije isto kao da je Hilari Klinton pobedila 2016. godine. Američki sistem je strašno oslabljen svime što se dešava, tu nema povratka. Amerika ne može više da nameće svoju volju kako je mogla do dolaska Trampa, pa ni na nas. U tom smislu Bajdenova pobeda ne bi mogla da bude tako opasna po nas.“

    Tagovi:
    SAD, protesti, američki izbori
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga