03:22 26 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    21114
    Pratite nas

    Uprkos novom odlaganju utvrđivanja koeficijenta za obračun akontacije obeštećenja vlasnika imovine oduzete posle Drugog svetskog rata, direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić se nada da će taj koeficijent uskoro ipak biti donet i da će akontacija početi da se isplaćuje do kraja ove godine.

    Vlada Srbije je imala zakonski rok da zaključno sa 30. junom donese koeficijent za obračun te akontacije, ali to nije učinila. Na pitanje kako će to kašnjenje uticati na isplatu obeštećenja onima kojima imovina nije mogla da bude vraćena u naturi, Sekulić je, pre svega, izneo očekivanje da će koeficijent ipak uskoro biti donet.

    „Odlaganje je vezano za epidemiju koronavirusa, ali u komunikaciji sa Ministarstvom finansija nije dovedeno u pitanje da će koeficijent biti utvrđen. Jedini razlog koji još malo može da odloži donošenje koeficijenta je to što postoji potreba da se bliže reguliše sam način dospeća i isplate obveznica“, objasnio je za Sputnjik direktor Agencije za restituciju.

    Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju je precizirano da će vlasnici oduzete imovine kojima ona ne može da bude vraćena u naturalnom obliku biti obeštećeni tako što će dobiti državne obveznice koje dospevaju u roku od 12 godina, a isplaćuju se u jednogodišnjim ratama, od 15. decembra 2021. godine.

    Za one starije od 65 godina taj rok je skraćen na deset godina, a za starije od 70 godina rok isplate je pet godina.

    Ubrzo koeficijent, a do kraja godine i akontacija

    Za obeštećenje država je predvidela ukupno dve milijarde evra, uz pripadajuće kamate, s tim da obeštećenje jednog vlasnika ne može da bude veće od 500.000 evra, bez obzira kolika je bila vrednost imovine koja mu je oduzeta.

    Jedna od prostorija u Belom dvoru
    © Foto : royalfamily
    Restitucija još nije završena, borićemo se za svoju imovinu, rekao je princ Aleksandar Karađorđević, komentarišući odluku Agencije za restituciju da se porodici Karađorđević ne vrati dvorski kompleks na Dedinju, već da bude obeštećena.

    Sekulić kaže da će vrlo brzo biti poznato da li će isplata ići po postojećim procedurama ili će je Ministarstvo finansija regulisati na nešto precizniji način.

    „Tu, koliko ja znam, ne postoji nikakva namera da se odloži donošenje koeficijenta, nego je pitanje pravno-tehničkih rešenja za koja očekujem da će biti doneta. U svakom slučaju kasnimo, to je činjenica, i zato očekujem da će Vlada Srbije vrlo brzo doneti odluku jer postoji zakonska obaveza i svako prolongiranje roka, a da nije opravdano, može da nanese štetu i podnosiocima zahteva i državi“, upozorio je Sekulić.

    Koordinator Mreže za restituciju, Mile Antić, međutim, podseća da je to već treće odlaganje utvrđivanja koeficijenta što, po njegovoj oceni, ukazuje na to da je koeficijent gotovo nemoguće utvrditi na način koji zakon predviđa, osim da to bude učinjeno arbitrarno, odnosno proizvoljno.

    U Mreži su sumnjučavi i po pitanju isplate obveznica pogotovo u tako dugom vremesnkom periodu i strahuju da bi se one na kraju mogle svesti na bezvredni papir. Mreža za restituviju je zato i zatražila od Vlade izmenu zakona. Antić za Sputnjik objašnjava da oni predlažu da se vlasnicima da druga imovina, ako ne može da bude vraćena ona oduzeta.

    Mreža bi imovinu za imovinu, ne veruju obveznicama

    „I u vreme Slobodana Miloševića i sa primenom zakona o restituciji crkvene imovine i u primeni ovog zakona, vraćeno je više od 200.000 hektara poljoprivrednog zemljišta praktično kroz supstituciju. Nisu ljudi dobili ono što im je oduzeto, jer je to nemoguće bilo vratiti, ali su dobili neku susednu ili malo dalju parcelu. Metodologija je utvrđena, samo je za to neophodna volja“, smatra Antić.

    restitucija stara vila
    © CC0 / Pixabay
    Novčano obeštećenje bi, po predlogu Mreže za restituciju, trebalo da bude primenjeno samo kod onih vlasnika koji to sami traže, jer nisu u mogućnosti da se bave problemima koje izuskuje vraćena imovina koju treba održavati i staviti u funkciju.

    On napominje da i danas postoje ogromni resursi, ogromne površine državne svojine koja još nije popisana u najvećoj meri i ona može da posluži kao kompenzacija.

    Novčano obeštećenje bi, kako kaže, trebalo da bude primenjeno samo kod onih vlasnika koji to sami traže.

    „Potpuno je razumno da postoji ne tako mali broj ljudi koji će da pristanu na novčano obeštećenje jer su ili stari, ili nemaju naslednike ili prosto nisu sposobni da se bakću sa problemima koje iziskuje vraćena imovina koja zahteva održavanje i stavljanje u funkciju“, kaže Antić.

    On napominje da ima slučajeva gde su članovi Mreže kojima je vraćena imovina u centru Beograda uz nju dobili i nekoliko stotina hiljada evra duga za zakupninu ili struju koji su napravili raniji zakupci.

    Na pitanje kako gleda na predlog Mreže za restituciju, Sekulić kaže da je to, praktično, neizvodljivo.

    „Procena imovine koja ne može da bude vraćena u naturi iznosi 13,6 milijardi evra. Pogledajte na osnovu te cifre da li je moguće raditi supstituciju. To znači da se u toj vrednosti novca da odgovarajuća imovina. Mislim da to nije moguće. Postojeće rešenje koje određuje iznos od dve milijarde evra uvećano za zbir pripadajućih kamata je nešto što je realno i što će jako teško biti promeniti. Ja čak mislim i nemoguće. Ne zbog toga što ne postoji nečija volja, nego jednostavno zato što naša ekonomska realnost ukazuje na to“, objašnjava direktor Agencije za restituciju.

    Potpuna restitucija - nigde u svetu

    restitucija imovina obeštećenje
    © CC0 / Pixabay
    Nigde u svetu nije postojala potpuna restitucija zato što ekonomski kapaciteti i mnogo bogatijih zemalja nego što je Srbija to nisu mogli da podnesu.

    On uz to podseća da je postojeći zakon prošao i proveru Venecijanske komisije i utvrđeno je da je u skladu sa evropskim standardima, a prošao je i proveru našeg Ustavnog suda.

    „Nigde u svetu nije postojala potpuna restitucija zato što ekonomski kapaciteti i mnogo bogatijih zemalja nego što je Srbija to nisu mogli da podnesu. Zato sam potpuno uveren da će postupak restitucije biti okončan po odredbama postojećeg zakona“, ocena je Sekulića.

    Sagovornik Sputnjika objašnjava u kojoj meri je odmakao ceo ovaj posao:

    „Što se tiče naturalne restitucije poslovnih objekata, zgrada, kuća, tu se već ne govori o procentima, već o pojedinačnim slučajevima do okončanja naturalne restitucije. Što se tiče poljoprivrednog zemljišta oko 70 odsto zemljišta smo već vratili starim vlasnicima i u naredne dve godine taj procenat će sigurno ići preko 90-95 odsto. To znači da će naturalna restitucija u naredne dve godine biti u završnoj fazi. Ono što će biti aktuelno, a što je i sada aktuelno, to je donošenje rešenja o pravu na obeštećenje kada se donese koeficijent i naravno i sama isplata obeštećenja“.

    Po njegovoj proceni, proces izrade prvostepenih rešenja o obeštećenjima će trajati naredne četiri godine. Posle toga idu drugostepena rešenja i vanredni pravni lekovi što je i okončanje postupka restirucije.

    Kako rešenja budu donošena i postanu pravosnažna tako će vlasnicima obeštećenje biti i isplaćivano, kaže Sekulić za Sputnjik.

    Tagovi:
    isplata, obeštećenje, restitucija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga