00:03 20 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    36126
    Pratite nas

    Ričard Grenel, specijalni izaslanik predsednika Amerike Donalda Trampa za dijalog o Kosovu, najavio je susret lidera Beograda i Prištine u Beloj kući 2. septembra, baš uoči nove runde koju je zakazala EU u Briselu. To deluje kao dokazivanje prevlasti nad dubokom državom u Americi i kao obračun sa EU.

    Milisav Paić direktor Spoljnopolitičkog kruga duboko veruje da će Tramp ponovo dobiti predsedničke izbore i da je ovaj sastanak bitan za njega kako bi osvojio još neki spoljnopolitički poen.

    Ekonomija – Trampov recept za uspeh kosovskih pregovora

    „Beloj kući je stalo da postiže neke rezultate. Početak razgovora između Beograda i Prištine i ekonomski dogovor bili su u tom nizu, a ako bi se i novi sastanak održao sa nekim rezultatima svakako bi to doprinelo Trampu. Grenel je pristupio rešavanju kosovskog problema preko ekonomije, ali ono što je važno je da je više puta rečeno da neće biti nametnutog rešenja. To znači da je Grenelova pozicija u suprotnosti sa pozicijom EU koja zagovara međusobno priznanje dve strane,“ kaže Paić.

    ​On skreće pažnju na činjenicu da se pripadnicima „duboke države“ u Americi i albanskim lobistima kao što je Trampov protivkandidat Džozef Bajden ne dopada ovaj pristup.

    Srbija u međunarodnom četvorouglu

     „Albanska strane je više puta izjavila da njih ne interesuju nikakvi tehnički razgovori, i da od Srbije samo žele priznanje. Ipak, ne verujem da će Priština imati smelosti da se ne pojavi na ovom satanasku, ikao oni sve čine da kupe vreme do ishoda predsedničkih izbor u SAD uvereni da će podelu odneti Bajden“, ističe Paić.  

    Časlav Koprivica, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu smatra da Grenelovo angažovanje oko dijaloga Prištine i Beograda od samog početka nema veze sa izborima za predsednika Amerike, pa samim tim ni sa Trampovim „spoljnopolitičkim poenima“.

    „Ne možemo ni da znamo da li će do tog sastanak i doći  jer trenutno imamo međunarodni četvorougao koji igra igru oko pregovora Beograda i Prištine. Njima nije cilj da se taj problem reši već im je važnije ko će prvi da ga reši. Dakle, imamo dve struje u Americi koje na ovaj problem gledaju drugačije, EU i Nemačku koja želi brzo priznanje Kosova“,  navodi Koprivica.

    Svi akteri žele da priznamo Kosovo

    Ono što bismo, kako kaže, morali da znamo je da tu niko nije za nas, jer su u pitanju države koje su priznale nezavisnost Kosova i tu nema nikavih promena.

    „Ti njihovi različiti stavovi po pitanju rešavanja ovog pitanja ne znače ništa, jer se kao epilog cele priče očekuje priznanje Kosova sa naše strane,“ dodaje on.

    Jedino što je na našoj strani i iz čega nešto možemo da dobijemo je vreme koje nam je možda i najpotrebnije.

    „Što više vremena prolazi to je vidljivije da je projekat nezavisno Kosovo neodrživ. Ne bi me čudilo ni da predstavnici Prištine i ne odu na sastanak u Belu kuću“, zaključuje Koprivica.

    Prvobitno su razgovori u Beloj kući bili zakazani za 27. jun, ali je kosovska strana otkazala dolazak. Tri dana pre zakazanog sastanka, kosovski predsednik Hašim Tači odlučio je da ne putuje u Vašington, jer je Specijalno tužilaštvo u Hagu podnelo Specijalizovanim većima Kosova na ispitivanje predlog optužnice u deset tačaka protiv njega. Zbog toga je i premijer Kosova Avdulah Hoti odbio da ide u SAD.

    U međuvremenu Brisel je organizovao sastanak predsednika Srbije Aleksandara Vučića i kosovskog premijera Avdulaha Hotija 16. jula, uz posredstvo specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka.

    Tagovi:
    dijalog, Beograd, Kosovo, predsednički izbori u SAD, Donald Tramp, Ričard Grenel
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga