14:58 25 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    31704
    Pratite nas

    Izjavom američkog predsednika Donalda Trampa da razmatra pomilovanje Edvarda Snoudena, bivšeg radnika američke Agencije za nacionalnu bezbednost koji je objavio podatke koji su uzdrmali Ameriku 2013. godine, Bela kuća je udarila „šamar u lice“ američkoj obaveštajnoj zajednici i postavila izazov demokratama, ocenjuju sagovornici Sputnjika.

    Komentarišući Trampovu izjavu da ima „puno ljudi koji smatraju da se američko pravosuđe ne odnosi fer i pošteno prema Snoudenu“ i da će razmotriti mogućnost njegovog pomilovanja, novinar Nikola Vrzić kaže da ovaj potez svakako predstavlja zaokret u Trampovim postupcima i stavu prema Snoudenu, tim pre što je septembra prošle godine upravo Stejt department podneo još jednu tužbu protiv njega zbog memoara koji su objavljeni.

    Pomilovanje Snoudena: Trampov šamar obaveštajnoj zajednici

    „Ovo što se dešava možemo da posmatramo na dva načina – kao šamar obaveštajnoj zajednici SAD za koju znamo kakav odnos ima prema Snoudenu i koliko se „rve“ sa samim predsednikom tokom četiri godine njegovog mandata, ali ovo može biti i odličan politički manevar ako ovu izjavu stavimo u kontekst predstojećih izbora. Na ovaj način Tramp praktično izaziva Bajdena i Demokratsku partiju da odreaguju. Naime, i Bajden i establišment demokrata su, naravno, veoma usko povezani sa tom obaveštajnom zajednicom, ali ako bi kritikovali Trampovu ideju oni rizikuju da otuđe ono veoma snažno, progresivno krilo demokrata“, kaže Vrzić.

    Zato, dodaje, nije isključeno da Tramp zapravo želi da poseje seme razdora unutar Demokratske partije, a da mu je potpuno u drugom planu sudbina samog Snoudena.

    Ni novinarka Ljiljana Smajlović ne misli da ova podrška Snoudenu od strane američkog predsednika potiče iz nekih visokih prinicipa ili toga što Tramp veruje u slobodu informacija i pravo na privatnost građana.

    Seme razdora među demokratama

    „Tramp je nekada govorio za Snoudena da „možda zaslužuje da ga streljaju kao izdajnika“, a sada kaže da „vidi da su mišljenja podeljena“. On dakle nije neko ko je opterećen time da li je ranije rekao nešto o Snoudenu što bi bilo u suprotnosti sa njegovim sadašnjim tvrdnjama, niti je političar koji se plaši političke cene menjanja mišljenja ili toga da ga mediji uhvate u nekim razilaženjima sa činjenicama. On jako loše stoji u anketama javnog mnjenja uoči izbora i sebi može da priušti nešto riskantniju političku igru, pa mislim da je procenio da iz ovoga može da izvuče političku korist i da zbuni suprotnu stranu“, objašnjava Ljiljana Smajlović.

    Kako kaže, Trampovi konkurenti bili su na vlasti u vreme kada je Snouden celom svetu obelodanio metode prikupljanja informacija i nadziranja Amerikanaca i ostatka sveta, i nisu se proslavili svojim odnosom prema uzbunjivaču.

    „Mislim da Tramp ovde vidi jednu mogućnost za zaokret i isplati mu se da rizikuje i uradi nešto što će ljude da zbuni i što će njegove konkurente dovesti u neprijatnu situaciju da kažu da bi i oni to isto uradili, ili pak da napadnu Snoudena. Njemu je korisno i jedno i drugo. Ovim potezom verovatno želi da demotiviše neke od svojih protivnika da uopšte izađu na izbore, a da biste demotivisali suprotnu stranu od glasanja dovoljno je da unesete neku zabunu, neki razdor, da ljudi kažu - „ma čekaj, svi su isti, ali ovaj je makar u stanju da prizna grešku“, primećuje Ljiljana Smajlović.

    Da li bi pomilovanje Snoudena bila šansa i za Asanža

    Upitan da li najava američkog predsednika može biti znak da je odluka o Snoudenovom pomilovanju već doneta, Vrzić kaže da u to ne veruje, ali poseća da je ceo tretman od strane američke vlade koji su doživeli i Edvard Snouden i osnivač „Vikiliksa“ Džulijan Asanž shvaćen kao veoma zabrinjavajući signal što se tiče svih ostalih potencijalnih uzbunjivača.

    U tom smislu, objašnjava on, ako bi Snouden bio pomilovan i ako bi to moglo da predstavlja nekakav korak ka eventualnom oslobađanju Džulijana Asanža, to bi bilo veoma ohrabrujuće i demokratski, a u krajnjoj liniji i zasluženo.

    „Nema sumnje da i Snouden i drugi najpoznatiji svetski „zviždač“ Asanž zaslužuju ordenje za ono što su uradili, a ne da budu procesuirani od strane američke vlade. Kroz njihovu sudbinu se pokazuje pravo lice tog „svetionika“ demokratije i ljudskih prava koji je, očigledno, sve samo ne to. Ukoliko bi u njihovim slučajevima došlo do preokreta to bi bilo krajnje iznenađujuće i pozitivno, ali upravo zato i nisam siguran da će do toga i doći“, napominje Vrzić.

    Ljiljana Smajlović veruje da Tramp isključivo gleda moguću političku korist i da nije nerealna mogućnost da Snouden bude pomilovan. Međutim, kako kaže, postoji ogromna razlika između Asanža i Snoudena.

    „Snouden je, na neki način, ipak imao podršku američkog establišmenta i za njegovu amnestiju su se izjašnjavale vrlo prominentne organizacije i ličnosti u Americi, pogotovo prominentne u oblasti ljudskih prava poput Keneta Rosa ili „Hjuman rajts voča“. Dakle, Snouden uživa veću podršku unutar američkog liberalnog establišmenta i mnogo se bolje kotira u toj eliti koja je Trampov najveći neprijatelj nego Asanž. Za njega nema stvarne podrške u Americi, čak ni među medijima koji su objavljivali podatke koje im je ustupao, pa ne sledi nužno da bi američka vlada bila popustljiva prema Asanžu ako bi bila popustljiva prema Snoudenu. Mislim da je sasvim moguće da Tramp kaže da ta dva slučaja nemaju nikakve veze i da ne vidi razlog da SAD ne traže izručenje Asanža“, zaključuje Ljiljana Smajlović.

    Edvard Snouden je pobegao iz SAD i dobio je azil u Rusiji nakon što je 2013. godine medijskim kućama obelodanio niz tajnih dokumenata u kojima se otkrivaju velike domaće i međunarodne operacije praćenja koje organizuje NSA. Američke vlasti godinama pokušavaju da Snoudena dovedu u SAD kako bi se suočio sa krivičnom postupkom zbog špijunaže.

    Tagovi:
    pomilovanje, Džulijan Asanž, Edvard Snouden
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga