16:19 27 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    13140
    Pratite nas

    Namera Evropske unije da oformi mehanizam koji će nadgledati sprovođenje ranije potpisanih sporazuma i onih koji će tek biti postignuti između Beograda i Prištine je njen pokušaj da napravi neki rezultat u pregovorima kako bi „obeležila teritoriju“, a to je pogrešno, jer pitanje Kosova nije samo pitanje EU.

    Ovo je komentar diplomate u penziji Zorana Milivojevića na najavu iz EU da će ona, kao moderator dijaloga, sarađivati sa stranama na sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, rešavajući sva nerešena pitanja kroz najavljeni mehanizam.

    Milivojević smatra i da EU do sada nije mogla da utiče na Prištinu da sprovede sporazume koje je i sama potpisala, jer je bila previše slaba.

    EU preko Kosova želi da ojača svoju ulogu

    „Kompletno ponašanje prethodne garniture EU se pokazalo kao nesposobno, ne samo da posreduje u pregovorima već i da vodi računa o sprovođenju dogovorenog. Motiv nove garniture EU za formiranje ovakvog mehanizma je drugačiji jer je pitanje Kosova i Metohije, i uopšte zapadnog Balkana, dobilo veći politički značaj. U tom kontekstu EU pojačava angažman u ovom procesu“, objašnjava Milivojević.

    Naš sagovornik nije uveren da će EU na ovakav način naterati Prištinu da primeni sporazume od ranije.

    „Ukoliko EU zaista želi da dođe do nekog rezultata u ovim pregovorima ona mora da uvaži obe strane što znači i rešenje koje uključuje interese Srbije. Da bi pregovori zaista imali rezultat, EU će morati da se vrati unazad i da se sve što je dogovoreno ranije odmah primeni.Ovaj mehanizam o kome govore bi trebalo da ima funkciju za nadgledanje sprovođenja nekih budućih sporazuma i pregovora, a ono što je do sada ispregovarano trebalo bi politički da se reši nezavisno od nekakvog mehanizma“, veruje sagovornik Sputnjika.

    Brisel hoće da bude „vlasnik“ pregovora

    Milivojević ukazuje na pokušaj EU da preko rešavanja kosovskog problema i modelima poput predloženog sebe ojača, posebno posle izlaska Velike Britanije iz Unije i ekonomskog pada zbog pandemije. To, kaže on, nije dobro, jer pitanje Kosova nije samo pitanje koje može i treba da rešava EU.

     „U tom kontekstu i treba posmatrati predloženi mehanizam jer EU želi da da do znanja da je ovo evropsko pitanje. Tu poruku  usmerava ka Vašingtonu, ali i prema Moskvi i drugim velikim silama. Dakle, EU će sve uraditi da se vrati na svetsku globalnu scenu. Ovim mehanizmom, ona im stavlja do znanja da će  voditi računa o realizaciji budućeg dogovora Beograda i Prištine“, uveren je naš sagovornik.

    EU ne može da prisvoji kosovski problem

    Milivojević smatra da će ovaj plan EU teško biti ostvariv, a kao razlog navodi to što velike sile ne mogu nikako biti isključene iz rešavanja ovog pitanja pa u tom smislu ni postignutih dogovora.

    Od 33 postignuta dogovora, dva su ključna koje Srbija i Kosovo nisu primenili, a Brisel uporno traži njihovu realizaciju. Kancelarija aktuelnog premijera Avdulaha Hotija nije navela da li podržava formiranje ovog tela koje bi nadgledalo sprovođenje sporazuma, a oni koji su upoznati sa situacijom kažu da je dosadašnji pristup koji je primenjivala EU stvorio situaciju da strane tumače sporazume kako žele i krive jedna drugu za njihovo nesprovođenje.

    U EU veruju da je nedostatak nadzornog mehanizma otežavalo merenje nivoa primene, a kao rezultat toga, mnogi sporazumi nisu izvršeni, iako se o njima više puta pregovaralo.

    Tagovi:
    Beograd, Priština, dijalog, Brisel, briselski pregovori
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga