03:54 25 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 1205
    Pratite nas

    Brisel je izvukao pouke iz ukrajinske problematične priče koja još traje. Evropska unija na svom kontinentu ima geostrateške i ekonomske interese i za rešavanje problema u Belorusiji joj najmanje treba ukrajinski model koji je skrojila Amerika.

    Predsednik Francuske Emanuel Makron, posle razgovora sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, izjavio je da EU ne želi da se ponovi ukrajinski scenario u Belorusiji, naglasivši da je važno da se izbegne eskalacija i primena nasilja.
    On je dodao da se Evropa zalaže za otvoren dijalog sa Rusijom o Belorusiji i da je ruski lider Vladimir Putin podržao predlog da se Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) uključi kao posrednik u situaciji u Belorusiji. U toj zemlji je posle proglašenja pobede Aleksandra Lukašenka na predsedničkim izborima došlo do protesta opozicije koja smatra da su rezulati namešteni.

    Evropa neće reprizu američkog modela u Belorusiji

    Evropa koja je u slučaju ukrajinske krize pre sedam godina ostala po strani, a Amerika vodila glavnu reč tokom nasilnog svrgavanja sa vlasti predsednika Viktora Janukoviča, ali i posle toga, jasno je stavila do znanja da ne želi reprizu, pogotovo što Ukrajina uz pomoć američkih saveznika nije rešila nijedan gorući problem.

    „Makron želi da kaže da, nezavisno od američkih interesa, pošto se radi o evropskom kontinentu, Evropa ima svoje interese i geostrateške stavove. Kod ukrajinskog scenarija je loše što je izbio rat i što taj problem još nije rešen, izaziva destabilizaciju u Evropi, a naročito izaziva destabilizaciju u odnosima između EU i Rusije“, ocena je Slobodana Zečevića sa Instituta za evropske studije.

    Ukrajinski scenario u Belorusiji može negativno da se odrazi i na ekonomske interese Francuza i Nemaca za saradnju sa Rusijom, ističe sagovornik Sputnjika.

    Situacija u Kijevu
    © Sputnik / Andrej Stenjin
    EU ne želi ukrajinski scenario po američkom receptu gde i dalje nijedan gorući problem nije rešen, a izaziva destabilizaciju u Evropi, naročito u odnosima između EU i Rusije.

    U Rusiji je ključ

    I Dušan Gujaničić sa Instituta za političke studije smatra da se EU vratila u igru i da u ovoj evropskoj priči Americi neće prepustiti neku značajniju ulogu, tim pre što ključ rešavanja problema leži u Rusiji. Otuda i oprezniji pristup Evrope.
    „Deluje mi da su Makron i Merkelova kao evropski dvojac sasvim svesni toga da Evropa ništa na silu ne može sama da reši, pogotovo nekim trapavim ili prebrzim pristupom, već da ključ problema leži, pre svega, u Rusiji kao sili koja, objektivno posmatrajući, ima autoritet i uticaj na dešavanja u Belorusiji“,  kaže on za Sputnjik.
    EU je, po njegovoj oceni, svesna da bi jednim opreznim pristupom, više prema Rusiji, nego prema Lukašenku, morala da izgradi dobru poziciju i da privoli Rusiju na jednu konstruktivnu ulogu .
    Predlog da OEBS posreduje u rešavanju situacije u Belorusiji, koji je i lider Rusije Vladimir Putin podržao, mogao bi da bude prvi korak u tom pravcu, smatra Gujaničić. On dodaje da svakako ne treba očekivati neko brzo rešenje, ali i da bi Lukašenko morao da odigra konstruktivnu ulogu, da ne otežava pregovaranje, ako je ideja da niko ne izađe poražen, ni ponižen.
    „Amerika ima na terenu neke svoje aktiviste koji sprovode njene interese. Ali, što se tiče zvanične diplomatije, mislim da ona neće imati bitnu ulogu, jer su svi svesni da bi otvoreno američko mešanje u belorusku krizu moglo da izazove samo kontraefekat“, mišljenje je našeg sagovornika.

    Učila na sopstvenim greškama

    Predsednik Francuske Emanuel Makron, predsednik SAD Donald Tramp i nemačka kancelarka Angela Merkel
    © Sputnik / Alekseй Vitvickiй
    Stav EU prema krizi u Belorusiji se uklapa u inače zategnute odnose sa Amerikom u poslednje vreme.

    Na pitanje, zašto je u ovom slučaju, za razliku od Ukrajine, Evropa postupila drugačije, Gujaničić kaže – zato što je učila na sopstvenim greškama:

    „Makron je, pre svega, svestan grešaka svojih prethodnika na čelu francuske države koji su pokušali da igraju grubo, đonom na Rusiju. On je shvatio da se oštrim pristupom Rusiji ne može mnogo postići i njegova retorika je, koliko je to moguće kod jednog zapadnog političara, relativno umerena prema Rusiji. Pokušava da drži pruženu ruku u vazduhu“.

    On napominje i da se takav stav EU uklapa i u inače zategnute odnose sa Amerikom u poslednje vreme.
    Distanciranje EU od Amerike kao globalne supersile ili distanciranje od trenutne Trampove politike, to su dve odvojene stvari. Jedno je odvajanje od Amerike, pokušaj strateškog stvaranja autonomnije pozicije u međunarodnim odnosima, a drugo je ako je to samo želja da se od Trampa napravi distanca“, napominje Gujaničić, ističući da će predstojeći predsednički izbori u Americi determinisati odnos SAD I EU u narednim godinama.
    On nema dilemu da bi ukoliko bi za predsednika bio izabran Džo Bajden, koji slovi za kandidata „duboke države“, on sigurno krenuo u jednu grublju igru prema Belorusiji.

    Tagovi:
    Amerika, Rusija, ukrajinski scenario
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga