08:17 19 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    21059
    Pratite nas

    Realizacija čitavog niza projekata između Srbije i Republike Srpske, od ekonomskih preko kulturnih i prosvetnih do zajedničkog praznika, jača jedinstveni nacionalni prostor, a pritom ne ugrožava nikog i poštuje principe Dejtonskog sporazuma.

    Ekonomske i kulturne mere, najavljene na sastanku političkih rukovodstava Srbije i Republike Srpske (RS), odvijaće se u okvirima dozvoljenih i prihvatljivih granica, ocenjuje profesor Fakulteta političkih nauka iz Banjaluke Miloš Šolaja, koji smatra da je tako nešto odavno trebalo da se dogodi.

    Zajednički praznik Dan srpskog jedinstva i slobode (15. septembar — proboj Solunskog fronta 1918. godine), usklađivanje školskih programa, kao zajedničke mere za očuvanje jezika i pisma, nalaze se na spisku kulturno-prosvetnih mera najavljenih na zajedničkom sastanku najviših zvaničnika Srbije i Srpske u sredu.

    Ekonomski deo mera odnosi se na finansijsku podršku Srpskoj, kao i na realizaciju infrastrukturnih projekata — izgradnju aerodroma u Trebinju i izgradnju 17 kilometara auto-puta od mosta preko Save na granici do Bijeljine. Takođe, bilo je govora o podršci mladim poljoprivrednicima i malim preduzećima.

    „Pre svega, radi se o ekonomskom jačanju i usklađivanju i, u pravnom i svakom drugom smislu, usklađivanju drugih oblasti koje su bitne za jačanje ekonomskih veza. Apsolutno se radi i o tome da se na kulturno-obrazovnom planu, u smislu razvoja i jačanja kulturnog identiteta, prostor razvija kao potpuno jedinstven nacionalni prostor, što je sasvim prirodno i normalno“, kaže za Sputnjik profesor Šolaja.

    Jedinstven nacionalni prostor koji ne ugrožava nikoga

    Pritom, ne ugrožava se nijedan od temeljnih principa na kojima počiva region jugoistočne Evrope, dodaje on.

    „Ne ugrožava se ničija bezbednost, nema pretnje nikakvim izvorom opasnosti. Trebalo bi da shvatimo da svako jačanje saradnje u regionu doprinosi jačanju i stabilnosti, i bezbednosti, i ekonomskom razvoju regiona, a to se svakako odnosi i na najosetljivije pitanje, na Bosnu i Hercegovinu“, objašnjava Šolaja.

    Republika Srpska, kao bosanskohercegovački entitet, ima svoj međunarodnopravni i politički subjektivitet i ima mogućnost da se razvija zajedno sa Srbijom u skladu sa Sporazumom o specijalnim i paralelnim vezama, potpisanim 2006. godine. Na taj način, prema Šolajinim rečima, najave mera na ekonomskom i kulturnom planu su „dejtonski čiste“, a takođe mere znače i unapređivanje pomenutog sporazuma.

    Srećna okolnost — ojačana Srbija.

    „Od početka jugoslovenske krize odnosi Srbije i RS nisu bili loši. Bilo je padova i uspona, ali uglavnom su bili korektni, kvalitetni i dobri, jer bilo ko da je na vlasti u Srbiji ili u RS, sarađivali su na mnogim poljima i usklađivali su politike i razumevali su se“, podseća Šolaja.

    Sada je srećna okolnost da je Srbija u poslednjih nekoliko godina ekonomski ojačala, da može da ekonomski pomogne Srpskoj, a, kako ističe sagovornik Sputnjika, dobila je i na političkom ugledu, tako da se prema delovima svoje nacije u drugim državama odnosi prilično slobodno.

    Tagovi:
    projekti, infrastruktura, Republika Srpska, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga