00:25 24 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 133
    Pratite nas

    Veliki pad turizma i ugostiteljstva odrazio se na potrošnju mesa, ali su se i u teškim uslovima pandemije Kovida 19 proizvođači mesa dobro organizovali i poslovali pozitivno, a izvoz junetine u Tursku višestruko uvećali, kaže sekretar Udruženja za stočarstvo u PKS Nenad Budimović. Ako i dođe do poskupljenja svinjskog mesa ono će, smatra, biti neosetno.

    Sagovornik Sputnjika napominje da od početka pandemije proizvodnja mesa koja je vezana za primarnu proizvodnju životinja nije zabeležila pad i u trgovinama se nijednog trenutka nije oskudevalo u tim osnovnim životnim namirnicama.

    Pala potrošnja, ne i proizvodnja mesa – hoće li biti poskupljenja

    „Cene tovljenika su bile zadovoljavajuće, što  znači da farmeri nisu bili na gubitku, već da posluju sa poztitivnim efektom. Izvoz tih prerađevina je bio omogućen tako što su na inicijativu PKS, napravljeni takozvani zeleni koridori za izvoz prvenstveno u CEFTA države, BiH, Severnu Makedoniju i Crnu Goru“, napominje Budimović.
    Rezultati prošlogodišnje inicijative i države i farmera da se uđe u veći tov junadi dala je rezultate krajem aprila ove godine kada se stvorio višak bikova i rast proizvodnje junećeg mesa.

    „Iznenađujuće dobar izvoz junećeg mesa bio je u Tursku - 1.300 tona za prvih šest meseci ove godine, što je dosta veliki rast u odnosu na prošlu godinu za isti period. Prošle godine je to bilo na vrlo niskom nivou. Tih 1.300 tona Turska je povukla bez obzira na pandemiju i to onog kvalitetnijeg, nezamrznutog mesa“, ističe Budimović.

    Kini treba svinjetina

    U Evropsku uniju je, kako navodi,  otišlo svega 150 tona i nekih 100 tona u Kinu i trenutno imamo višak oko 3.000 tona junadi, odnosno junećeg mesa. To je ono što bi trebalo realizovati kroz izvoz i farmerima omogućiti da se oslobode životinja, jer su došle do određene kilaže kada njihovo napredovanje više nije isplativo, objašnjava sekretar Udruženja za stočarstvo.

    © CC0 / Pixabay
    U Tursku smo za prvih šest meseci ove godine izvezli 1.300 tona junetine, višestruko više nego su isto vreme prošle godine, ali i dalje imamo višak od 3.000 tona junećeg mesa koje treba da plasiramo.

    „Kada govorimo o svinjskom mesu, bio je veliki uvoz mesa i prerađevina od tog mesa u prvih šest meseci jer se pojavio višak na tržištu Evrope zato što je Kina kao veliki uvoznik svinjskog mesa donela odluku, verovatno iz nekih razloga koji nisu ekonomske prirode, da ne kupuje meso iz Nemačke, odnosno EU“, kaže Budimović.
    Ipak, činjenica je, kako dodaje, da će Kina imati potrebu za uvozom svinjskog mesa od 25 odsto zato što je morala da uništi 400 miliona komada svinja zbog afričke kuge i tu situaciju bismo mogli da iskoristimo.
    Ono o čemu, po njegovom mišljenju, ne treba da razmišljamo, je izvoz svinjetine u EU, koja ne uvozi meso svinja vakcinisanih od svinjske kuge. Iako smo prestali sa vakcinacijom na kraju prošle godine, treba da prođe tri godine od kraja vakcinisanja i bez pojave slučajeva oboljevanja da bi dobili status slobodne države od svinjske kuge, objašnjava Budimović. On, međutim, dodaje da sigurno možemo da razmišljamo o izvozu prerađevina visokog kvaliteta jer imamo mogućnost izvoza termički obrađenog svinjskog mesa.

    Uvozimo jeftinije, a naše je zdravije

    Budimović napominje da smo u prvih šest meseci u odnosu na isti period prošle godine povećali izvoz takvih trajnih prerađevina u EU za dva odsto, ali smo zato i uvezli mnogo svinjskog mesa za preradu koje je jeftinije od našeg i to čak 40 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

    „Najveće oscilacije imaju primarni proizvođači i klanična industrija, a pritom se dosta uvozi gotovih proizvoda. Kada pogledate u hipermarketima poreklo tih proizvoda, to je cela Evropa na spisku. I Mađarska i Slovačka i Poljska i Španija i Nemačka i Belgija...  Nemam ništa protiv toga, ali mi naše kvalitetne proizvode od životinja koje nisu gajene GMO sojom ne možemo da plasiramo zbog cene, jer nama je soja skupa i ne smemo da koristimo GMO, kao što je to slučaj u EU“, ističe Budimović.

    Nismo iskoristili da ukažemo na to da naš proizvod košta više zato što je od životinja hranjenih na takav zdrav način. A Srbija, kako smatra, ima najbolje ugovore od svih država u Evropi – sa Turskom, sa Ruskom Federacijom, sa Kinom, sa EU, sa CEFTA. Šta ćete bolje od takvog tržišta, primetio je naš sagovornik.

    Meso
    © Sputnik / Igor Zarembo
    Iz Evrospke unije, koja je ostala bez kineskog tržišta, uvezli smo čak 40 odsto više svinjskog mesa za preradu nego godinu dana ranije.
    Hoće li poskupeti

    Pojedini proizvođači smatraju da će se kretanja na svetskom tržišti, prvenstveno odnosi između EU i Kine i većih potreba za mesom u Kini, odraziti i na cene, pre svega, svinjskog mesa kod nas.
    Taj skok cena u maloprodaji ne bi trebalo da bude veći od osam odsto ukoliko bi, prema tim predviđanjima, cena žive vage svinja koja je u međuvremenu bila čak i u padu, bila veća za 20 dinara po kilogramu.
    Na pitanje ima li razloga da cena mesa u trgovinama bude povećana, naš sagovornik odgovara pitanjem:
    „Možda će se vratiti cena tovljenika, ali taj rast od sedam-osam odsto u maloprodaji o kom pojedini mediji pišu, neće drastično ništa da promeni. Ja mislim da mi imamo dovoljnu proizvodnju i svinjskog i junećeg mesa. Zašto bi poskupela junetina u trenutku kada imamo višak od 3.000 tona“. 

    Tagovi:
    cena, uvoz, izvoz, proizvodnja mesa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga