21:36 25 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 312
    Pratite nas

    Spor između Grčke i Turske oko pomorske granice u istočnom Mediteranu mogao bi da završi pred međunarodnim sudom ali dve zemlje su izgleda spremne na sve pa i vojni sukob samo da ne idu pred međunarodnu arbitražu. Atina i Ankara iz iskustva arbitraže oko granice Slovenije i Hrvatske u Piranu znaju da su to dugi, skupi i neizvesni procesi.

    Sporovi između Grčke i Turske traju već decenijama i, kako vreme odmiče, samo se nagomilavaju. Poslednji u nizu je spor oko teritorijalnih voda u istočnom Mediteranu povezan sa turskim istraživanjima rezervi nafte i gasa u tom regionu. On bi mogao da bude rešen pred međunarodnim sudom, ali nijedan strana mu se ne obraća.

    Grčka i turska neće pred međunarodnu arbitražu

    Grčka i Turska umesto da sa dokumentima pred međunarodni arbitražni sud, planiraju vojne vežbe u spornim vodama, a nemački šef diplomatije Hajko Mas šatl diplomatijom pokušava da olabavi tenzije.

    Ideju o izlasku dve zemlje pred međunarodni sud izneo je nekadašnji holandski premijer Gi Verhofštat u svom obraćanju pred Evropskim parlamentom.

    „Pravo, a ne vojna moć, može da reši spor u Mediteranu. EU mora da čvrsto stane uz Grčku, olabavi tenzije i ovaj slučaj iznese pred Međunarodni sud pravde u Hagu“, rekao je on.

    Za sada, Verhofštatov predlog ostaje mrtvo slovo na papiru, s obzirom da se sukobljene strane o njemu ne izjašnjavaju, a Francuska, kao podršku Grčkoj, na manevre šalje svoje vojne brodove. Predlog bivšeg holandskog premijera verovatno će biti razmatran na specijalnom samitu EU 24. i 25. septembra posvećenom tenzijama u Sredozemlju.

    Sporovi oko teritorijalnih voda nisu retki među zemljama. Jedan od njih, onaj u Južnom kineskom moru Vašington koristi kao sredstvo pritiska na Kinu, a sličan spor imali smo i u našem bližem okruženju – onaj između Hrvatske i Slovenije oko teritorijalnih voda u Piranskom zalivu.

    Sličnost sa sporom Slovenije i Hrvatske

    Sličnost između ovog slučaja sa aktuelnim sporom u Mediteranu je u tome što obe strane tumače međunarodno pravo na svoj način, primećuje ekspert za međunarodno pravo Vladan Jončić.

    „Spor između Slovenije i Hrvatske je upravo i počeo oko pitanja tumačenja međunarodnog ugovora. Ako pogledate, malo je čudno da Turska pretenduje na neke izvore gde je našla naftu malo zapadnije od Krita, ili severozapadno od Krita“, kaže on.

    Grčka smatra da su teritorijalne vode oko svih ostrva njene i da svako od ostrva ima teritorijalne vode širine šest, odnosno dvanaest nautičkih milja. Turska, pak smatra, da se grčke teritorijalne vode ne prostiru oko udaljenih ostrva, objašnjava Jončić i dodaje da se na ovaj način urušava stabilnost međunarodnog prava.

    Grčki mediji, kao primer rešenja, pominju i slučaj oko teritorijalnih voda između Kolumbije i Nikaragve iz 2012.  Problem je, međutim, što bi, ako bi se grčko-turski spor rešio na takav način, Grčka bila strana koja je spor izgubila.

    I praksa može da bude izvor međunarodnog prava, kaže Jončić i ako bi došlo do spora pred sudom, nije sigurno u čiju će korist sud presuditi.

    „Svaki slučaj ima neku specifičnost jer anglosaksonsko, precedentno pravo je u međunarodnom pravu je dominantno. Slučajevi nisu identični, svaki ima neku specifičnost zbog čega međunarodni sud mora da uzme u obzir. Zato uzima u obzir odnose između država, kako se reflektuje na njihove odnose u budućnosti“, objašnjava Jončić.

    Zbog toga je moguće da Grčka izgubi spor, čak i ako na prvi pogled deluje da je u pravu.

    „Takozvano tvrdo međunarodno pravo, koje je uspostavljeno posle Drugog svetskog rata zbog presedana koji se donose podložno sada je promenama i drugačijim tumačenjima. Čini mi se da je Grčka tu u pravu, jer Turci očito pretenduju na međunarodne vode koje su daleko od njenih teritorijalnih voda“, zaključuje naš sagovornik.

    Podsećanja radi, arbitraža oko granice Slovenije i Hrvatske počela je 2009, a okončana je 2017, presudom u korist Slovenije. Međutim, Hrvatska je odbila primenu odluke arbitražnog suda, a Slovenija uslovljava ulazak Hrvatske u Šengensku zonu upravo primenom ove odluke.

    Tagovi:
    međunarodna arbitraža, arbitraža, spor, Turska, Grčka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga