06:00 30 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    4940
    Pratite nas

    Dolar kao ključna razmenska i rezervna valuta sve više gubi tron, posebno kao petrovaluta, ali uprkos vrlo izraženoj tendenciji pada, on će još dugo vremena zadržati poziciju ključne valute, pa i u razmeni zemalja BRIKS-a, smatra profesor bankarstva na Beogradskoj bankarskoj akademiji Branko Živanović.

    Rusija je ovih dana tokom sastanka ministara industrije BRIKS-a pozvala njene članice da povećaju obim međusobnih plaćanja u nacionalnim valutama kako bi smanjile zavisnost od SAD i dolara. Zahvaljujući Novoj razvojnoj banci BRIKS-a, uslovi za to postoje, ocenio je ruski ministar industrije Denis Manturov.
    Dedolarizacija je u Rusiji već nekoliko godina podignuta na nivo državne politike, a najnoviji poziv BRIKS-u došao je u situaciji kada su eksperti Goldman Saksa upozorili da monetarna i fiskalna politika Amerike, odnosno „rasipanje novca“ urušava poverenje u dolar. Ocenili su realnom zabrinutost za budućnost dolara čiji je indeks od aprila meseca, u odnosu na ostale rezervne valute, izgubio već deset procenata.

    Rat dolaru — potrajaće silazak sa trona

    Rusija je prva objavila rat dolaru, tako što je rasprodala skoro sve američke obveznice koje je posedovala, što joj je omogućilo da Ameriku donekle razoruža kada je u pitanju njeno konstantno pritiskanje Rusije sankcijama.
    Eksperti „Blumberga“ su izračunali da se korišćenje dolara u kineskim kompanijama smanjilo sa 70 procenata na 56 odsto. Mogu li članice BRIKS-a, koje uz Rusiju i Kinu, čine i Brazil, Indija i Južnoafrička Republika, da potisnu dolar iz međusobnih transakcija?

    Šta je tron, staklo ili milion dolara? Stakleni tron od milion dolara u Muzeju emocija u Moskvi
    © Sputnik / Tatjana Bulatović
    Sa već izraženom tendencijom pada, dolar sve više gubi tron ključne rezervne valute.

    Dolar je ključna rezerva valuta i to će ostati, ali sa vrlo izraženom tendencijom pada. On je sve manje rezervna valuta i sve više gubi tron u trgovini, posebno kao ključna petrovaluta. Ali neće nestati i još dobar period će ostati ključna valuta“, smatra Živanović.

    Bez primata američke privrede pada i dolar

    On podseća da je već bilo više napada na dolar koji su ga okrnjili manje ili više, ali da su se na neki način oni izjalovili.

    „On realno pada, njegov udeo u svetskoj trgovini se smanjuje i dobar deo razloga za to leži u činjenici da američka privreda ne zauzima tako nedvosmislen primat u globalnoj privredi, kao što je to činila. Prilično je sustižu, tržište se globalno otvorilo, sada iz ovih ili onih, više političkih razloga, opet dolazi do regionalizacije, generalno dolar gubi primat“, nedvosmislen je Živanović.

    On, međutim, napominje da je, uprkos tome što zemlje BRIKS-a čine više od 40 odsto svetske populacije i zauzimaju nešto manje od polovine svetske teritorije, njihov udeo u svetskoj trgovini je vrlo skroman, oko 18 odsto.
    Zato sagovornik Sputnjika smatra da ne treba očekivati da će one u međunarodnoj, ali i međusobnoj trgovini moći potpuno da eliminišu dolar ili ga svedu na simboličnu meru.
    „Sledeći faktor su MMF i Svetska banka. Oni su dosta mutirali, ali Nova razvojna banka BRIKS-a nije ni blizu da ih ugrozi. Čak je taj tempo kreditiranja posle eksplozije koji je imala po njenom osnivanju 2015, prilično sada tih na globalnoj sceni“, ocena je Živanovića.

    BRIKS će teško istisnuti dolar

    On smatra da treba realno sagledati stvari, da članice BRIKS-a svoje transfere obavljaju preko globalne Svift mreže, najčešće kanalima banaka iz najrazvijenijih zemalja zapadne Evrope i SAD, zbog čega je dolar teško potisnuti.
    To je tehničko pitanje, organizacija tog funkcionisanja je dosta skupa, ne postoji neka ključna valuta među članicama BRIKS-a, koji, uz to, nije i neki jak politički blok da bi iz političkih razloga pomerio dolar, objašnjava profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

    Finansijska kriza u Americi
    © Flickr / Reuben Ingber
    Dedolarizacija je spor, ali neizbežan proces i već za deceniju bi se moglo očekivati da dolar prestane da dominira u međunarodnoj trgovini.

    Njegovu tvrdnju o sporoj dedolarizaciji potkrepljuju i podaci Centralne banke Rusije. Na kraju prvog tromesečja ove godine 62,1 odsto svih izvoznih transakcija i 35,3 odsto uvoza odvijalo se u američkoj valuti, dok je 2014. to bilo 76 odsto u slučaju izvoza, a 39,7 odsto kada je u pitanju uvoz. Posle transakcija u evrima i rubljama, one koje se obavljaju u drugim valutama, uključujući juan, i dalje su na nivou statističke greške, 4,1 odsto u uvozu i dva odsto u izvozu.

    Ništa nije večno

    Živanović smatra da do nekih dramatičnih poremećaja neće dovesti ni kovid kriza, koja je najviše uzdrmala američku privredu. Dolar i dalje čini čak 62 odsto svetskih deviznih rezervi.

    Eksperti jedne od najvećih investicionih banaka, JP Morgan čejs, doduše smatraju da to nije posledica poverenja u američku valutu koja u svetu dominira bezmalo poslednjih sto godina, nego trgovinskih neravnoteža i instrument zaštite od neuređenosti tržišta.

    Realnost je, kako kaže Živanović, da Amerika više nije do te mere tehnološka, proizvodna sila, ekonomski superiorna. Iako dolar još nije ni blizu apsolutnog detroniranja u kratkom roku, on ističe da su isto tako realnost i geostrateške i vojne promene u svetu i da će određena ravnoteža i politička i vojna i ekonomska do koje će doći, biti jedan od faktora koji će dolaru sužavati prostor.

    Glavni ekonomista JP Morgan čejsa Džim Glasman još pre godinu dana je konstatovao da nijedna rezervna valuta u istoriji nije bila večna. Svet će, kaže on, u narednim decenijama preći od dominacije SAD i dolara ka sistemu u kojem će veliku vlast imati Azija.

    Tagovi:
    plaćanja, BRIKS, dolar
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga