07:31 27 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    26154
    Pratite nas

    Pobeda opozicije na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori i događaji koji su nakon toga neposredno usledili, bili su prilika za članove Predsedništva BiH iz redova bošnjačkog i hrvatskog naroda, Šefika Džaferovića i Željka Komšića, da se oglase i svoju podršku daju gubitničkoj strani — DPS-u i Milu Đukanoviću lično.

    Oni su to uradili svaki na svoj način — Džaferović je, u stilu prošlih vremena i slanja telegrama podrške, tokom razgovora sa crnogorskim predsednikom gromko izjavio da „Đukanovićev put nema alternativu“, dok je Komšić, uvijeno, ali dovoljno jasno, optužio crnogorsku opoziciju za sejanje međunacionalne mržnje i nameru da izazove rat.

    Iz saopštenja iz Džaferovićevog kabineta i Komšićeve izjave jasno je nekoliko stvari — prvo, dvojica članova Predsedništva BiH podržavaju gubitničku stranu u Crnoj Gori i ne mogu da se pomire sa činjenicom da je u Crnoj Gori vlast smenjena demokratskom procedurom; drugo, za događaje u Pljevljima i drugim crnogorskim gradovima, gde su zabeleženi napadi na bošnjačku zajednicu, optužuju „prosrpsku opoziciju“; treće, smatraju da je pobeda opozicije u Crnoj Gori uvod u nove međunacionalne sukobe.

    Komšić i Džaferović — nacionalisti zaodenuti u građanističko ruho

    Ovakav model ponašanja dvojice članova Predsedništva BiH može se okarakterisati kao otvoreno mešanje u unutrašnja pitanja jedne suverene države i to bi bilo najblaže što bi se o Komšićevoj i Džaferovićevoj izjavi moglo reći. Međutim, mnogo su zanimljiviji razlozi koji ovu dvojicu bosanskohercegovačkih političara teraju da daju izjave ovakve vrste.

    Radi se o kontinuitetu politike bošnjačkog i hrvatskog člana Predsedništva BiH, kaže Milan Sitarski iz mostarskog Instituta za društveno-politička istraživanja. Iako Džaferović pripada SDA, bošnjačkoj nacionalnoj stranci, i on i Komšić insistiraju na rigidnom građanskom modelu BiH, koji podrazumeva eliminaciju konstitutivnih naroda iz ustavnog poretka BiH i ukidanje njihove relevantnosti u političkom životu.

    „Sličan model primenjuju i na Crnu Goru, za koju imaju utisak da je ostvarenje njihovih ideala, gde Crnogorci, iako za to nisu proglašeni, predstavljaju nekakvu vrstu temeljnog naroda. Njih dvojica bi, čini mi se, želeli da to u BiH budu Bošnjaci. Događaji u Crnoj Gori lome njihovu koncepciju, po kojoj je srpski identitet implicitna pretnja opstanku Crne Gore, kao što doživljavaju da su srpski i hrvatski identiteti pretnja opstanku BiH“, objašnjava Sitarski.

    U kontekstu Crne Gore, pokazuje se da dvojici članova Predsedništva BiH ne smeta bošnjački identitet, što se vidi iz njihovih izjava, u kojima insistiraju na ekskluzivnoj zaštiti bezbednosti Bošnjaka.

    „Njihova je ključna bojazan da će se smena vlasti u Crnoj Gori izvesti uz naglašenu prisutnost srpskog identiteta, a da pri tome ni na koji način ne bude ugrožen ni bošnjački, niti crnogorski identitet, niti građanski karakter Crne Gore kao države. Zbog doslednosti takve njihove politike ne čude me ovakve reakcije na dešavanja, gde vrlo selektivno pristupaju, zanemaruju činjenice da je za rešavanje incidenata u Pljevljima nadležan MUP koji je još pod punom kontrolom DPS-a, koji je vrlo promptno reagovao u svim mogućim situacijama tokom izborne kampanje, a već nekoliko dana ga nema nigde, barem da identifikuje počinioce tih nemilih incidenata“, kaže Sitarski.

    Time dva člana Predsedništva čine medveđu uslugu kako sebi samima, tako i Bošnjacima u Crnoj Gori, s obzirom na eksplicitnu podršku i fizičku zaštitu koju je bošnjačka manjina dobila od strane tri opozicione koalicije u Pljevljima i drugim crnogorskim gradovima, kaže Sitarski.

    Inicijativu preuzima Republika Srpska

    Što se tiče odnosa BiH i Crne Gore kada bude formirana nova vlada, Sitarski se pribojava da konsenzusa prema novoj crnogorskoj vlasti u BiH neće biti, kao i da će se odnosi svesti na minimum, upravo zbog Komšićevih i Džaferovićevih stavova.

    „Ti odnosi i do sada nisu bili preterano intenzivni. Svodili su se na pohvalne izjave bošnjačkih i kvazigrađanskih stranaka o crnogorskoj vlasti. Nekim konkretnim diplomatskim, a pogotovo međunarodnoekonomskim sadržajem nisu bili ispunjeni. Doduše, sa opštinskih i kantonalnih nivoa uspostavljani su odnosi sa subjektima iz Crne Gore, ali u političkom smislu i sa državnog nivoa odnosi su bili minimalni i ideologizirani“, kaže Sitarski i dodaje da će sada ulogu veza između dve države preuzimati entitetski nivo (pre svega Republika Srpska), ali i lokalni i kantonalni nivoi vlasti.

    Bakir vuče konce i stvara konflikte

    Po nalogu svog glavnog mentora, lidera SDA Bakira Izetbegovića, Komšić i Džaferović imaju dužnost da destabilizuju BiH, da stvaraju konflikte i zategnutu atmosferu u toj državi, kaže politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara.

    „Njima pobeda opozicije ne odgovara zato što hoće da je prišiju rusko-srpskom nacionalizmu, da kažu da iza nje stoje SPC i Srbija kao država, da je Rusija odavno u tajnosti pripremala državni udar u Crnoj Gori… Kada se sve sabere, opozicija je za njih proizvod tih, za njih, mračnih sila“, kaže Kozomara.

    Dvojica članova Predsedništva BiH nemaju ništa pozitivno da kažu o Đukanoviću, međutim, za njega ih vežu tri opozicione koalicije, dodaje naš sagovornik i naglašava da je simptomatično to što je Džaferović tokom telefonskog razgovora sa Đukanovićem to i rekao — da ne podržava „srpsko-rusko-pravoslavno koaliciju“. Time je Džaferović ne samo uvredio, već i etiketirao jednu od opozicionih koalicija u Crnoj Gori.

    „Komšić i Džaferović slepo izvršavaju zadatke svog mentora. Oni su produkt politike koja Bosnu i Hercegovinu, dvadeset i pet godina posle rata, vuče unazad i traži nove sukobe i nove obračune na nacionalnom nivou“, konstatuje Kozomara.

    Pročitajte još: 

    Tagovi:
    izbori u Crnoj Gori, Šefik Džaferović, Džaferović, Željko Komšić, Komšić
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga